Knjiga lobanja – Robert Silverberg

Nadam se da ste lepo proveli praznike i da ste bezbedni. Pretpostavljam da ste uživali uz neku knjigu, film ili seriju. I ja sam sebi dao oduška za praznike, ali to ne znači da sam sedeo skrštenih ruku. Već sam krajem prošlog meseca odlučio koji će biti prvi tekst u današnjoj rubrici o klasicima žanra u ovoj godini, zato polećemo.

Početkom prošle godine je ponovno izdanje doživeo roman Umiranje iznutra (Dying Inside) Roberta Silverberga (Robert Silverberg) u izdanju Čarobne Knjige o kome sam već pisao. U tom istom tekstu sam približio ovog plodnog pisca koji je od pisca palp literature postao jedno od najvećih imena žanra. Dokaz su brojne nominacije za Hugo, Nebula i Lokus nagrade koje je pokupio zahvaljujući neospornom kvalitetu svojih romana, priča i novela u kojima se ogleda njegov talenat. Zanimljivost koju sam u međuvremenu saznao je da je, pored fantastike, pod pseudonimom pisao i erotske romane.

Klasik koji sam izabrao da otvori rubriku klasika žanra u ovoj godini je delo koje je, pored Umiranja iznutra, prva asocijacija na Silverberga i koje, takođe, čitaoca drži prikovanim uz korice i koje je na mene ostavilo više nego pozitivan utisak. Reč je o romanu Knjiga lobanja (The Book of Skulls), objavljenom daleke 1972. godine.

U ovom romanu priča se vrti oko četvorice studenata univerziteta, inače bliskih prijatelja iz različitih društvenih slojeva, koji dolaze u posed drevnog rukopisa Knjiga lobanja. U istom saznaju o postojanju tajanstvenog reda monaha sa hramom u pustinjama Arizone koji svojim iskušenicima daruju besmrtnost pod uslovom da prođu njihovu bizarnu inicijaciju. Dozvoljeno je da u ritualu učestvuju tačno četvorica iskušenika i samo dvojica mogu da dobiju besmrtnost pod uslovom da jedan iskušenik bude žrtvovan od strane drugih, a da se drugi sam žrtvuje. Iako skeptični oko istinitosti rukopisa naši junaci polaze na putovanje na kojem će saznati dosta o sebi i koje će zauvek promeniti njihove ušuškane studentske živote.

Iz ranije pročitanog Umiranja iznutra i ovog dela može se zaključiti da je Silverberg majstor praćenja toka svesti. U Umiranju iznutra je vodio čitaoca kroz lik egoističnog telepate koji svoj dar koristi zarad svoje koristi. Međutim, u Knjizi lobanja je sebi zadao teži zadatak budući da je perspektiva događaja ispričana iz ugla četvorice glavnih junaka različitih karaktera, pobuda i ciljeva zbog kojih su pošli na ovo putovanje tako da se viđenje svakog od njih razlikuje. Silverberg se kao vešt pripovedač odlično snašao da u prvom licu dočara svoje junake i da ih predstavi čitaocima. Tome možemo da zahvalimo preciznom stilu i odličnoj karakterizaciji na kojoj je položio ispit, pa je ovaj roman  i dalje aktuelan.

Napraviću opet paralelu sa Umiranjem iznutra budući da je Knjiga lobanja takođe roman o nama samima. U Umiranju iznutra reč je o promeni našeg unutrašnjeg bića kada ulazimo u srednje godine i postajemo sasvim druga osoba od one koja smo bili u mlađem dobu. U Knjizi lobanja je naglasak na našim najvećim tajnama i pravoj prirodi ličnosti od koje pokušavamo da pobegnemo i koju se trudimo da sakrijemo od drugih. Pritom zaboravljamo da je ona uvek tu u našoj podsvesti i da vremenom taj teret postaje teži kako se sve više trudimo da poreknemo njegovo postojanje.
Kvalitetu ovog romana ide u prilog tome da je bio u nominaciji za Nebula nagradu 1972. godine i da je naredne godine poneo zajedničke Hugo i Lokus nominacije, baš kao i Umiranje iznutra. Takođe vredi izdvojiti listu SF Masterworks na kojoj se ovaj klasik našao zajedno sa Umiranjem iznutra i Povratkom na Belzagor od istog autora, rame uz rame sa ostalim delima koja su svojim kvalitetom zaslužila da se na istoj nađu.

Iako je roman odlićno prihvaćen našao se na meti kritika. Tako je Bard Searls smatrao da je roman dobro osmišljen, ali da su likovi neinteresantni i neubedljivi. Za razliku od njega, Džejms Bliš je, iako je roman smatrao promašajem, rekao da je besprekorno napisan da se čak i u najvećoj zagonetosti približava svojoj poetskoj lepoti.

Knjiga lobanja se pred domaćim čitaocima prvi put pojavila 1990. godine u okviru edicije Znak Sagite kao 18 knjiga po redu u prevodu Zorana Jakšića. Sledeće izdanje je doživela 2004. godine u Alnarijevom izdanju. Lično bih voleo da ponovo doživi novo izdanje pod pokroviteljstvom drugog izdavača. Tipujem na Čarobnu knjigu koja se dokazala kao ozbiljan konkurent i izdavač sa dobrim ukusom, što se fantastike i stripova tiče.
Za kraj ovog teksta mi preostaje da vam preporučim ovaj roman i da se uverite u Silverbergovu sposobnost pripovedanja. Ako neki pisac svojim delima može da priđe savremenim klasicima i da se njegove knjige izučavaju na studijama književnosti onda je to upravo on.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *