Negde između Ničeovog bezdana i onog Danteovskog “Ostavite nadu svi vi koji ulazite” krije se Labris i Knjiga odraza Miloša Mihailovića. Groteskno, živo i psihološki napeto štivo deluje kao da je u pitanju delo starih majstora horora, a ne jednog tako mladog bića. Pisac piše, to je ono što on ume i njegovo oživljavanje napisanog stoji između nas kao čitalaca i njega kao demijurga sopstvenog sveta. Maestralno nas vodeći kroz odaje svog uma od apsolutnog užasa do potpunog blaženstva Mihailović nam otvara vrata svih svojih soba. Od sladostrašća života do mazohizma u smrti, od životnog bila koje tuče do spoznanja svakog smisla i besmisla u teroru, koji život rastače, mi smo zarobljeni među koricama knjige.
Iskonski užas pred nama je proživljen i stoga vrlo blizak. Za razliku od onoga što se trenutno smatra mejnstrimom, a u suštini je mešavina i žanrova i pravaca, koja nas ostavlja na pola jer nam sve vreme sugeriše zdrav razum, ova knjiga će vam pomoći da prigrlite ludilo u sebi. Jedino kao ludak razumećete više i proživeti više. Nadasve, pred nama je vrlo uzbudljivo putovanje u srce tame, u one nivoe ljudske svesti koje su neistraženi i carstvo starih i zaboravljenih bogova, koji su bogovi gneva, žrtve i poroka.
Ličnosti, koje srećemo su tako žive i bliske, da ćemo deliti njihove živote. Bili skandalizovani ili ne, preplašeni ili u iščekivanju volećemo ove redove. Misao vodilja koja se u pričama ponavlja i spaja ih negde u savršenu misaonu slagalicu je drevna, od boga Savaota, Ilurjanke, do drevnih kipova i artefakata, sa ogromnom razornom moći. Stara božanstva se bude od Velike majke Vavilon do mitske zveri iz Otkrovenja na kojoj ona jaše. Neke priče su obojene nepatvorenim psihološkim užasom, koji parališe dok je u drugima prisutan tabu, divlji i htonski Eros.
Bogato motivima, slojevito i uzbudljivo do najdubljih ponora ljudske prirode, Miloš Mihailović je napunio vrč ljudskih životnih sokova za istinske ljubitelje horora.