Pozdrav razrede. Nadam ste da ste uživali u prethodnim predavanjima o klasicima koje bi svaki ljubitelj fantastike trebalo da pročita. Vidim da ste nestrpljivi da saznate koji je sledeći klasik koji sam vam spremio za ovaj čas. Ali, pre toga je obavezan uvodni deo.
Kosmos. Pojam koji je od nastanka sveta zaokupljivao čovečanstvo. Astronomi su kroz vekove proučavali ovaj beskrajni tamni okean i planete u potrazi za odgovorima na pitanja nastanka i granice poznatog kosmosa, kao i mogućnosti postojanja života na ostalim planetama i zvezdama u drugoj galaksiji i uspostavljanja potencijalnih kontakata. Neretko su se i pisci naučne fantastike bavili ovim pitanjima u svojim delima čiji broj je više nego ogroman. Tu prvenstveno treba izdvojiti Velsov Rat svetova kao jednog od najpoznatijih predstavnika ove tematike. Takođe vredi spomenuti Klarkove Kraj detinjstva i Sastanak sa Ramom, Bogove lično od Isaka Asimova, Solaris i Glas gospodara od Stanislava Lema, Piknik pokraj puta od braće Strugacki… Spisak je ogroman tako da neću trošiti reči.
Razlog zašto sam naveo ove klasike je taj što možda većina vas nije čula za ovaj klasik i pisca koji su tema našeg četvrtog predavanja (ne mislim na starije ljubitelje). Razrede za početak bih vam predstavio ime Karla Sagana ili Sejgana kako ga neki zovu.
Ime Karla Sagana (Carl Sagan) vezano je za velika dostignuća u astronomiji, astrobiologiji i egzobiologiji. Doprineo je popularnosti SETI-ja, projekta o potrazi za dokazom o postojanju života van Zemlje. Među prvima je počeo pisati o procesu teraformiranja i njegovim mogućnostima. Starijim ljubiteljima je poznat po desetoepizodnoj televizijskoj seriji Kosmos (Cosmos) pokrivši njome širok raspon naučnih tema od porekla života do perspektive našeg mesta u svemiru. Uz seriju je objavio i istoimenu knjigu kao dopunu s 13 odgovarajućih poglavlja. Predmet našeg časa nije Kosmos, iako je reč o najboljoj astronomskoj knjizi ikad napisanoj, nego Saganov jedini roman Kontak (Contact) koji se smatra jednim od najznačajnijih naučnofantastičnih romana sa tematikom prvog kontakta.
U centru priče je Elenor Arovej, naučnica otuđena od svoje majke i od očuha usredsređena na svoja svemirska istraživanja i astronomsku profesiju. Direktorka je Projekta Argus, niza radioteleskopa u Nju Meksiku sa svrhom prijema poruka iz svemira i potrage za vanzemaljskim životom. Usput ulazi u oštre diskusije sa kolegama koje smatraju da je njen projekat čisto gubljenje vremena i trošenje budžeta. No, sve se menja kada radioteleskopi prime signal sa Vege, najsjajnije zvezde u sažvežđu Lira udaljene 26 svetlosnih godina od naše planete. Ubrzo dolazi do prijema novih poruka od kojih se u poslednjoj kriju uputstva o izradi mašine za međuplanetarno putovanje. Šta se krije iza svega i kakve su namere vanzemaljaca?
Sada je pitanje šta Saganov jedini roman izdvaja iz gomile romana slične tematike? Na prvom mestu je pristup već razrađenoj temi. Kao diplomiranom astronomu mu nije bilo teško da se snađe sa građom i da, poput pauka sa nitima, od naširoko obrađivane teme istka unikatnu priču protkanu ljudskim najdubljim osećanjima i temama poput sukoba religije i nauke, Hladnog rata i same ljudske prirode i onoga što je čini.
Na drugom mestu je radnja u kojoj je prvi kontakt pozadina naše glavne priče, odnosa između ljudi i njihovih bližnjih i ljudi i vanzemaljaca na višem tehnološkom razvoju. Kroz ceo roman prisustvujemo odnosu naše junakinje sa svojom otuđenom majkom i očuhom sa jedne strane i sa svojim pokojnim ocem koji joj je bio zvezda vodilja da počne da se bavi astronomijom sa druge strane. U mnogim delima vanzemaljci su prikazani kao zla i okrutna stvorenja koja tokom prvog kontakta sa Zemljanima pokažu svoju pravu osvajačku prirodu. Ovde nije taj slučaj. U Saganovom romanu vanzemaljci su dobronamerni i prijateljska nastrojena stvorenja gde tokom prvog susreta saznajemo dosta o nama samima, ko smo i šta smo. Sam Stanislav Lem je tvrdio da, ako vanzemaljci postoje, je uslov za uspostavljanje uspešnog prvog kontakta da budemo na istom tehnološkom nivou.
Ono što dodatno krasi ovu knjigu je Saganov mermerni stil. Neretko je koristio naučne stručne izraze i filozofske reference zbog čega bi prosečni čitaoci mogli da imaju problema sa praćenjem nita radnje. Zato ovaj roman treba pažljivo čitati i neke pasuse pročitati i po više puta.
Zanimljivo je da je Sagan ideju za roman dobio zahvaljujući Hladnoratovskoj situaciji koja je tinjala u svetu. Time je i sam Kontakt sa vanzemaljcima iskoristio kao nešto što može da ujedini moguće ljute protivnike i da odloži njihovo besmisleno takmičenje. O važnosti ovog romana govori i dobijanje Lokusove nagrade za najbolju prvu objavljenu knjigu 1986. godine. Ljubiteljima sedme umetnosti je sigurno poznata filmska adaptacija ovog klasika iz 1997. godine pod rediteljskom palicom Robeta Zemekisa (Robet Zemeckis) sa Džodi Foster (Jodie Foster) u glavnoj ulozi i sa drugim brojnim poznatim glumačkim imenima poput Metjua Mekonahija (Matthew McConaughez), Džejmsa Vudsa (James Woods), Džona Hurta (John Hurt) i drugih i koja se takođe može pohvaliti osvojenim brojnim nagradama, recimo Hugo nagradom za najbolju dramatizaciju i osvajanjem i nominacijama za Saturn nagrade.
Domaći ljubitelji fantastike su imali prvu priliku da se upoznaju sa ovim romanom zahvaljujući Grafičkom zavodu Hrvatske koji ga je prvi objavio na našim područjima davne 1986. godine. Svoju drugu premijeru je doživeo 1997. godine kada ga je objavila Esotheria, izdavačka kuća specijalizovana za izdavanje ezoterične i okultne literature. Oba izdanja je danas moguće naći samo na sajtovima za prodaju knjiga i kod antikvara i iskreno se nadam da će ovaj biser doživeti ponovno izdanje kod nekog ozbiljnog izdavača koji vodi računa i o koricama i o kvalitetu prevoda. Dotad možete nabaviti i pročitati Kosmos, ali izdanje Otokara Keršovanija iz 1983. godine. Ne bih vam preporučio da uzimate Vulkanovo izdanje jer sumnjam u kvalitet istog, sa Otokarovim izdanjem nećete pogrešiti.
Neka vas ne zavara romantičarska zastarelost ovog vanvremenskog klasika. Priuštite sebi ovo zadovoljstvo i uronite u ovu avanturu koja će vas nakon poslednje pročitane strane ostaviti u razmišljanju o sebi samima.