Legende i mitovi? Šta je to u njima što nas toliko privlači? Nama koji volimo epsku fantastiku oni su bili uvod u taj žanr. Jer smo kao klinci prvo njih spoznali i bili opčinjeni mnogim od njih. Bilo da je to Robin Hud, Beovulf, Mahavharata, ili naravno neizbežni mit o Arturu i čarobnom maču, zvanom Ekskalibur. Prvi put kad sam se upoznao sa tim mitom bilo preko crtanog filma, sad već kultnog, “Mač u Kamenu” iz davne 1963. godine. To je jedan od onih filmova koji ostaju sa tobom večno, bilo da si mlad ili star. “Legenda o kralju Arturu” je jedna od onih koja ima sve i pre i posle njegovog uspona na presto.
Ali film o kojem ovde pričamo je totalno drugačiji, ali da krenemo redom. Film je režirao Gaj Riči, ako ne znate ko je on, stid da vas bidne, ali zato je Gugl tu. U filmu glume Čarli Hanam, Astrid Berges-Frizbi, Džud Lo, Djimon Hunsu i Erik Bana.
Ono što mi se svidelo u ovom filmu je kako je fotografija urađena. Prosto ostavlja bez daha. Prirodne lepote su nam predstavljene kao na dlanu. Efekti koji su korišteni su prosto fantastični i vidi se da je na film bačeno dosta para, ali ni to im nije puno pomoglo. Čarli Hanam je oduvao ulogu Artura, to se mora reći. Sviđa mi se i to što su izabrali deo pre Okruglog stola i cele one petljanicije oko ljubavnog trougla. Ali to ni izbliza nije dovoljno da bi mi se film dopao.
Ono što mi se nije dopalo, nažalost moram reći, je mnogo toga, ali da krenemo redom. Prva stvar koja me je iznervirala bila je piramida. Piramida??? U Engleskoj, ma daj. Ne znam ni sam šta su time hteli reći. Da li to da su pokušali da pokažu kako su Englezi smislili i piramide kao i fudbal. Ili su prosto hteli da bude upečatljivo. Bilo kako bilo meni je samo delovalo glupo.
Druga stvar koja mi nije legla je slon koji je veći od samog Kamelota. Obaška što u Evropi u to vreme nisu ni znali za slonove, ali Bože moj, mislili su da ću sve pripisati magiji. Ali kako čarobnjak može da stvori slona ni iz čega? I to još toliko ogromnog da mu rep koristi kao razbijač zidina Kamelota. A to je samo prvih deset minuta filma. Džud Lo je fantastičan glumac, i ovde nije sporno da je dobro odglumio, ali ono što jeste sporno je to da je lik totalni kliše i tu ni sva najbolja gluma ovog sveta ne bi pomogla. Da li je to do scenariste ili samog Ričija ne bih znao kazati. Nadam se da je pređašnje. Volim da verujem da jedan tako dobar režiser ne bi tako šta napravio, nego je do samog scenarija.
A ono što me je stvarno iznerviralo jeste njihov pokušaj da od mita naprave epsku fantastiku. Bilo bi dobro da nisu suviše pokušali da imitiraju Gospodara Prstenova. Ovako je samo bleda kopija koja baca ljagu na sam mit. Čak su i sličnu muziku ubacili. Nije ni čudo da je film bio bioskopski primašaj (box office flop). Sad ne znam da li je to njihov nesvesni pokušaj da od ovog mita naprave prave engleske Gospodare, ili nešto drugo. Iako i Gospodari jesu engleski. Ali meni se čini da jeste, jer je bila u planu cela franšiza od šest filmova. Ali je to propalo posle slabih rezultata na blagajnama.
Hvala Bogu da me je to spaslo još gledanja nečeg ovakvog. Pre gledanja ovog filma nisam čitao nikakve kritike, tek posle sam otkrio da su kritičari unakazili film pre puštanja, i po prvi put moram da se složim sa njima. Činjenica je da mi se film nije svideo i to se ne može poreći, ali je isto tako činjenica da se mnogima dopao. Tako da vas savetujem da pogledate film pa da sami odlučite. Ako ništa drugo, da ne budem jedini koji se nervira. Neću se ni truditi da ovaj film ocenim, bila bi to uvreda za ocene. To bi bilo sve od mene za sada, dragi moji autostoperi, želim vam da u ovim hladnim danima uživate u toplom i samo BEZ PANIKE, molim.