Čitate ovo? Za to mogu postojati dva razloga: slučajno ste nabasali na sajt ili ste ljubitelj fantastike. Aha, ljubitelj ste fantastike! Pa dobro, onda sigurno znate čika Tolkina što je izmaštao Srednju zemlju i ’zle male Hobitse’, što su ukrali ’mog Prekrasnog’. I tu dolazimo do onog – ali… Koliko vas zna čoveka koji je svojim pričama bio nadahnuće gore pomenutog, iliti Lorda Dansenija? 
Usudiću se da konstatujem, malo ko ili niko. Zapravo, ne morate crveneti. Iako njegova Knjiga čuda postoji na srpskom jeziku, u izdanju Bukefala, veoma je mali broj ljudi čuo za njega. Ako se uzme u obzir kvalitet njegovog pisanja, koje je bukvalno fantastično, verujte, minoran je broj onih koji su ga čitali, s obzirom na kvalitet i imaginaciju njegovih dela. Neke od najboljih kratkih priča epske fantastike koje sam čitao su upravo njegove (Ptica nedokučivog oka, Riznica Gibelina, Kuća sfinge i druge). Verovatno se pitate zašto li sam vam sve ovo ispričao?… Možda deluje kao da nemam jasan cilj sa ovom pričom. Međutim, ovde uopšte nije reč o skrajnutim piscima kao Lord Danseni, za koga možda i znate, pod uslovom da volite fantastiku, reč je o onima potpuno zaboravljenim kao što je… Vilijem Houp Hodžson, autor dela: Čamci „Glena Kariga“ Komaki, Otkrivanje duhova, Zemlja noći i Kuća na granici. Nažalost, nije jedini koji je zaboravljen, ali ova adaptacija njegovog dela u grafičku novelu možda to uspe da promeni, odnosno. tome se nadamo. Pa da bacimo pogled na izvedbu.
Sajmon Revelstroukautor je autor još neprevedenih dela kod nas Black Profound, Moist Imaginings, Amber Headache, The Bodyssey, Den – Dreams i Elements, kao i kratkih priča objavljivanih u antologijama Heartthrobs, Weird War Tales i Gangland Karanaki momak.
Ričard Korbenautor je autor tekstova i, pre svega, crteža za mnogobrojne časopise, od kojih je najpoznatiji Hevi Metal. Isto kao i stripa Trail Comics, takođe i dva strip albuma Leglo strave 1 i 2, objavljivanih u istoj ediciji. U prvom delu se oslanja na Lavkraftove priče, a u drugom na Poove, a u drugom albumu ove edicije su objavljene njegove priče, koje su izlazile u horor časopisima Krepi i Irli.
Kuća na granici – Sužnja more strepnje i strahovi, a sećanja naviru zajedno sa mesečinom. Dvojica nadobudnih Engleščića u Irskoj izazivaju problem i, bežeći od nevolje, nailaze na knjigu-dnevnik. Tu počinje druga priča, ona iz dnevnika, u kojoj se brat i sestra uz pomoć vernog mastifa nose sa noćnom morom. U stvari nismo najsigurniji da je sve košmar, jer ni sam autor dnevnika na trenutke nije siguran da to sve nije samo uobrazilja njegovog krhkog i nesigurnog uma. A ono što on vidi su groteskna svinjolika stvorenja, koja imaju samo jednu želju – ubiti! Možda je stvar i u kući koja zagađuje i muti rasuđivanje. Menja one slabijeg duha, čineći ih svojim marionetama, oni jači izdržavaju, bežeći u magnovenje, dnevnik se prekida scenom koja nam pokazuje da će zlo trijumfovati nad nejakim slugom dobra. Vraćajući nas u stvarni svet, gde se njih dvojica moraju suočiti sa posledicama, što će se pretvoriti u golu borbu za život, umesto par slomljenih kostiju. No, zlo ima svoja ograničenja, tako da neko i slučajno može postati heroj i vratiti ravnotežu i nadiruće zlo tamo gde je prebivalo čekajući svoju priliku i gde će biti do nove šanse.
Ova priča spada u mračni fantazi, mada, možda je pogodniji žanr gotskog horora i lavkrafštine, i zaista je nejasno kako to da je Hodžson zaboravljen. Sudeći po adaptaciji, apsolutno je ravan Lavkraftu sa kojim sam ga upravo poredio. Dugo je prošlo otkako sam video ovako inteligentan naratorski prikaz. Svaka čast i Revelstrouku koji je prilagodio scenario i tekst stripovskoj formi, a i Sergeju Karovu koji je fantastično preveo i dao još jedan pečat sjajnoj priči. Što se crteža tiče, specifičan je. Korben na momente uspeva da vas uljuljka nekim običnim prizorima, da bi iznenada ubacio nešto nesvakidašnje i spektakularno, tako da ipak postoji mogućnost da vam ne legne, ali dosta mala… ma mizerna. I dok odjavljujem tekst, ne mogu se oteti misli da svako od nas u glavi ima kuću na granici.