Verovatno ste negde čuli izraz „anime“ ili „manga“, oba često praćena izrazom „crtaći“. E pa, ja sam ovde da vam kažem da animei…itekako jesu crtaći. Japanski crtaći. Dok su mange japanski stripovi.
Pa, toliko o tome, nadam se da ste uživali u tekstu i-
…možda bi trebalo da kažem još nešto, zar ne?
Naravno, stvari nisu tako jednostavne kao što ih predstavljam, mada ono šta sam rekao na početku jeste suština.
Anime je uopšten naziv za animirana dela koja potiču iz Japana, i to je najjednostavnija definicija tog pojma. „Anime“ je inače prvobitno japanska fraza, koja potiče od reči „animacija“ i koju oni koriste kao što mi upotrebljavamo reč „crtani film“ ili „crtać“ i služi da označi sva animirana dela, bez obzira odakle potiču. Ljudi van Japana, uglavnom na zapadu, su usvojili tu reč kao naziv za animirana dela iz Japana. To je relativno skorija stvar doduše, pre toga je ustaljen naziv bio „japanimation“.
Uvek se postavlja pitanje „Šta je sa delima koja izgledaju kao anime ali nisu iz Japana, da li je to anime?“ na šta se onda isto tako može nadovezati i pitanje da li su dela iz Japana koja ne izgledaju tipično animeasto, zapravo anime i tako dalje. Najjednostavnije je prosto reći da sve animirano iz Japana jeste anime i tu završiti ovu dilemu. Za sada.
Da li je anime nekakav „stil“ animacije ili crtanja? Pa, ono na šta ljudi obično pomisle kada čuju reč anime izgleda otprilike ovako:
Dakle, raznobojni likovi sa velikim očima i glavama, malim nosevima i ustima, uvrnutim frizurama i ekstravagantnom odećom. Sa tim ruku pod ruku ide radnja koja se verovatno odvija u srednjoj školi, uključuje neke natprirodne moći ili igre i gomilu besciljnih borbi neke vrste. To je otprilike stereotipno viđenje animea i, kao većina stereotipa, nije u potpunosti tačno ali ima neke osnove u stvarnosti. Dosta izuzetno popularnih anime serija sadrže sve što sam naveo u obilju, te odatle potiče i takvo viđenje animea u celosti.
Ipak, animei mogu da izgledaju i znatno drugačije od te norme. Mogu da liče na sve ovo:
Nazvati sve to istim stilom bi bilo suludo. Ono što se podvodi pod „anime“ obuhvata toliko različitih stilova dizajna likova, animacije i režije da neke stvari prosto nisu prepoznatljive kao „anime“ na prvu loptu, čak ni nekima koji su gledali puno dela japanske animacije. Sigurno ima i crtaća koje ste gledali u detinjstvu a za koje niste znali da su poreklom iz Japana – Pčelica Maja i Mumini su možda najočigledniji primeri toga.
To ne znači da nema nekih stilskih izbora ili klišea koji se ponavljaju u velikom broju animea – ima ih pregršt, i mnoge od tih stvari se ne vide često u nejapanskim crtaćima. Možda nekad opširnije pokrijem takve stvari koje čine anime, na neki način, jedinstvenim.
Naravno, pored toga što animei obuhvataju puno različitih vizuelnih stilova, mogu da budu isto tako raznovrsni po pitanju tema i žanrova koje obrađuju. Da, gomila njih je smeštena u nekoj srednjoj školi i uključuje dosta tabanja između raznobojnih tinejdžera, ali to je samo površina, ono šta je najpopularnije. Ispod toga se krije sve i svašta, prevashodno puno originalnih, zanimljivih i eksperimentalnih serija i filmova.
Animei imaju i dugu tradiciju obrađivanja naučne fantastike – na kraju krajeva, jedna od prvih animiranih serija iz Japana koju su ljudi smatrali animeom, Astro Boy, je delo naučne fantastike. Za slučaj da se pitate da li je to ono što je išlo na RTS-u skoro – da, jeste, ali to je novija anime adaptacija Astro Boy mange, ne prva.
Ipak, ovo me dovodi do mangi jer je „Astro Boy“ načinjen na osnovu dela čiji je autor Osamu Tezuka, čovek koga zovu „otac mange“. Inspirisan Diznijevim delima on je počeo da stvara stripove sa jedinstvenim stilom i započeo manga revoluciju u Japanu. Od njega potiče taj stereotipni „anime stil“ – velike oči, mali nosevi i mala usta – stvari koje je on isprva video kod Diznijevih animiranih dela. Možete i da vidite sličnost sa ranim Dizni animacijama u toj „Astro Boy“ slici postavljenoj iznad.
To je bilo krajem četrdesetih godina prošlog veka. Od tada su mange, tj. japanski stripovi, postale daleko veća industrija, sa mnoštvom raznovrsnih stilova i tema.
Najbitnija stvar po kojoj se mange razlikuju od američkih stripova (sem što se čitaju „obrnuto“, s desna na levo) je način izdavanja. Naime, većina mangi prvobitno izlazi u časopisima koji sadrže mnoštvo različitih mangi, dakle nešto nalik Stripoteci. Ovi časopisi izlaze uglavnom nedeljno, dvonedeljno ili mesečno, a ređe dvomesečno ili tromesečno. Tek kasnije se te mange izdaju u zasebnim tomovima koji sadrže nekoliko poglavlja ranije objavljenih u časopisu.
Verovatno najpoznatiji od ovih časopisa je „Weekly Shounen Jump“ u kojem su izdavane, ili se trenutno izdaju, neke od najčitanijih mangi. Možda ste čuli za neke od njih – Dragon Ball, Naruto, Yu-Gi-Oh, i tako dalje.
Većina ovih časopisa potpadaju pod jednu od nekoliko demografskih klasifikacija koje označavaju za koju su publiku namenjeni.
„Šonen“ časopisi su namenjeni za dečake od 8 do 18 godina otprilike – i sama reč „šonen“ znači „dečak“. Slično tome, „šođo“ časopisi su namenjeni devojčicama istog uzrasta. Ekvivalenti za odrasle su „seinen“ časopisi za odrasle muškarce, dok su „đosei“ časopisi namenjeni odraslim ženama.
To za koga je časopis namenjen utiče na sadržaj mangi koje se objavljuju u njemu, naravno, ali ne uvek na očigledan način – recimo, većina mangi koje se bave svakodnevnim životom grupice srednjoškolki i njihovim prijateljstvom se nalaze u „seinen“ magazinima.
Naravno, animei i mange imaju dosta preklapanja. Mnogi od najpopularnijih animea su adaptacije mangi, a i mnogi kreatori mangi su kasnije prešli u anime industriju.
To ne znači da su SVI animei napravljeni na osnovu mangi, iako je to popularna zabluda. Animei se, kao i animirana dela iz drugih zemalja, prave na osnovu raznih stvari – knjiga, video igara, reklamnih maskota, i tako dalje, ili su bazirani na originalnoj ideji. Neretko se dešava i da su mange pravljene na osnovu animea, umesto obrnuto. Dakle, postoji dosta preplitanja te su mange i animei skoro nerazdvojivi u današnje doba.
I eto, to bi bilo kratko objašnjenje šta su animei i mange, bez mnogo detalja. Da, zaista, uprkos tome što sam se malo raspisao ovo jeste relativno kratko. Uvek se može daleko šire pisati o istoriji animea i mangi, o savremenim animeima i mangama, kao i o značajnim delima fantastike u japanskoj animaciji. Čekajte samo da vidite kako ću se tek raspisati kada počnem da pišem o tome.
Nadam se da vas je ovo makar blago zainteresovalo za anime i mange i dovoljno vas upoznalo sa terminologijom da odlučite da možda pokušate da čitate ili gledate nešto. Šta bi bilo dobro za početak, možda se pitate? Pa, siguran sam da ću ubuduće i to pokriti. Doviđenja do tada.