Oduvek zagovaram neki literarni asketizam ili ekonomičnost u pisanju, želim verovati da za tekst koji mi je ponuđen autor zna zašto ga je napisao, a da razlog nije čisto jednoznačno holivudsko nagomilavanje reči radi pretvaranja istih u dolare.
Zato ne čudi što mi je trebalo malo više vremena da se uhvatim Kušielove strele, skeptičan i ne baš uveren da bi mi se trud isplatio. Da autorka nije posetila Balkan, verovatno bi na tih 5 centimetara ukoričenog papira pala prašina i moj zaborav iz kojeg me ne bi prenula ni činjenica da je Žaklin Keri za Kušielovu strelu osvojila Locusa u kategoriji debitantske knjige.
Nakon prvih par poglavlja, premda čitljivih, više sam kolutao očima nego zaranjao u tekst nikako da odgonetnem kuda priča o Fedri ide. I tako sve do gotovo polovine knjige. Proživeo sam pomalo dosadno odrastanje junakinje i uhvatio glavne obrise sveta, alternativne istorije Evrope, koji jeste zanimljiv, ali ako u njemu nema dovoljno intrigantnih likova, uzalud trud sviraču. S obzirom da je roman krcat ‘glumcima’, zbog koji postoji i dramatis personae, tek jedan ili dva lika uspevaju mi koliko-toliko privući pažnju dok se radije bavim odgonetavanjem i razotkrivanjem referenci na stvaran svet.
Ono što je Kušielovu strelu izdiglo iznad prosečne knjige jeste relativno eksplicitni sado-mazo seks glavne junakinje, što nije česta pojava u fantasy žanru (ili nije bila davne 2001. kada je knjiga objavljena). Srećom, Žaklin je dovoljno vešta spisateljica pa seks nije ispao sam sebi svrha ili čisto izazivanje šoka, već deo priče koja izranja iz autorkinog izmaštanog sveta. Naime, Fedra je posebna, obeležena i sledbenica je jednog dela religijskog sistema koji je vrlo važan aspekt radnje. Njen užitak u bolu ujedno je i posebna poslastica za one koji imaju moć u svojim rukama i koji sebi njene usluge mogu priuštiti – prinčevi, vojvode i bogati trgovci. U takvom okruženju, u tipičnim spletkama i igrama moći, Fedra je kurtizana, ali i gotovo savršen špijun.
Prva je polovina knjige zamorna jer ispred nas se samo smenjuju likovi, scene seksa i potraga za informacijama u korist onoga koji u početku vuče Fedrine konce, a to je njen pokrovitelj. Preterana naivnost junakinje i posvemašna rutina u izmeni poza i alata za izazivanje boli ugušili su dinamiku priče sve do trenutka kada se ustaljeni svet protagoniskinje ruši. Tih 300-350 stranica stane u pedesetak kartica teksta bez ikakvog gubitka.
Nakon toga, iako linearno ispričana, Kušielova strela dobija na brzini, ali i dubini. Intrige su bolnije, ulozi su veći, a vera na kušnji, pa i interes za raspletom jači. Na kraju, premda je završnica u skladu s očekivanjima, rasplet je delomično postao i zaplet što je već uobičajena praksa gomilanja delova i telenovela efekta toliko omiljenog nekritičnim gutačima EF-a. Ipak, skidam kapu Kerijevoj jer je sa zadnjom zatvorenom stranicom nisam opsovao već pomislio da bih se mogao prošetati njenom Terre D’Ange još jednom (i ne samo zbog seksa, da ne bi pomislili).