Ko od nas nije sanjao da otputuje u svemir, bilo radi odmora, avanture ili kolonizacije novih i neistraženih planeta? E pa, zahvaljujući raketi Falcon 9 sa kapsulom Dragon 2, koja je poletela ka Međunarodnoj svemirskoj stanici 30. maja u 21:22 časova, taj san je za korak bliže javi! Dakle, Soko i Zmaj, posle pauze od čitavih deset godina, zajedno sa astronautima Dag Harlijem i Bob Benkenom, otisnuli su se na još jedno kosmičko putovanje, koje bi ovaj put trebalo da traje između jednog i četiri meseca. Bob i Dag, kako tehničari, ali i javnost jednostavno nazivaju ovu dvojicu zvezdanih putnika, poznati su kao bivši vojni piloti, a NASA ih je uvrstila u svoje redove 2000. godine zajedno sa svega još 17 odabranika. Interesantno je da su pored militarne i astronautske obuke obojica ujedno i upućeni, akademski obrazovani inženjeri (jedan građevinski, a drugi mašinski), kao i da su obojica svoje bolje polovine našli među koleginicama astronautima. Bob i Dag su poznati po svojoj porodičnoj posvećenosti, ali smislu za humor, što je pokazala i fotografija iz kapsule koja pokazuje da se u kabinu, pored astronauta, na dan lansiranja rakete, smestila i plišana igračka dinosaurusa. Naime, i Dag i Bob imaju po sina i obojica mališana obožavaju dinosauruse, a želja im je bila da pošalju omiljene igraške sa svojim očevima u kosmos. Doduše, dinosaurus je zapravo „opravdao“ svoje mesto pošto je poslužio i kao indicator nulte gravitacije.
Među mnogim sličnostima i paralelama koje imaju Bobi i Dag, najznačajnija je da su zajedno sa NASA i Spejs Iks timom čekali vrlo dugo i entuzijastično da se ostvari ovaj let na Međunarodnu svemirsku stanicu, i da se se tokom godina suočavali sa brojnim odlaganjima i pomeranjima planova za lansiranje, ali da nikad nisu gubili snagu i volju za projekat. Najčešće su pomeranja iskakala zbog problema sa opremom (npr. imali su kvar sa padobranom za rakete, morali su da se dodatno pozabave bezbednosnom opremom, gorivom i sl), a zanimljivo je da je i samo lansiranje Falcon 9 rakete proteklo po principu “druga sreća” – budući da je bilo planirano još za sredu, 27. maja, ali zbog lošeg vremena pomereno je za subotu, koja će od sad ostati pa nadalje upamćena kao istorijski datum za komercijalna svemirska putovanja, budući da je Spejs Iks prva privatna kompanija koja je lansirala ljude na orbitu.
Naime, Falcon 9 i Dragon 2 su rezultat dugogodišnjeg rada kompanije Spejs Iks (SpaceX), koja je i američka privatna kompanija što se bavi izradom svemirskih letelica, i koja je bacila oko na osvajanje kosmičkih prostora. Sedište kompanije se nalazi u Kaliforniji, a njen osnivač Elon Mask je poput galaktičkih konkviskadora rešio da u budućnosti najpre kolonizuje Mars, a onda i galaktički komšiluk. Elon veruje kako će se komercijalni letovi ostvariti ako se smanje troškovi svemirskih putovanja i tehnologije potrebne za izradu raketa-nosača i letelica, a to se može učiniti tako što bi se napravile rakete za višekratnu upotrebu. Elonovoj viziji su se suprostavljali stručnjaci, govoreći da takve rakete uopšte ne bi bile upotrebljive, ali kada je Falkon raketa 2015. godine uspešno sletela na lansirnu rampu, da bi samo godinu dana kasnije sletela na autonomni brod za sletanje raketa-nosača (eng. Autonomous spaceport drone ship, ASDS), većina tih stručnjaka je obrisala osmeh sa lica, a Elon je započeo svoju saradnju sa Nacionalnom vazduhoplovnom i svemirskom administracijom, poznatijom kao agencija NASA. Inače, zanimljivo je da je Falcon 9 dobio ime po čuvenom Milenijumskom sokolu, Hanovom brodu iz Ratova Zvezda, što je još jedan u nizu tragova koji otkrivaju Elonovu veliku ljubav prema SF žanru, iz kojeg čini se crpi inspiraciju za svoje projekte.
Ako se pogleda današnji rezultat primećuje se kako se zadušni trud i rad koji je Spejs Iks uložio u lansiranje Sokola i Zmaja isplatio, a sa ulaganjem u slične poduhvate počele su i druge kompanije poput npr. Boinga. Možemo reći slobodno da je lansiranje Zmaja i Sokola jedan istorijski trenutak, ali istovremeno i znak da vreme privilegovanih zvezdanih letova prolazi, i da polako ali sigurno nastupa epoha kosmičkih putovanja kakva su zamišljali i majstori SF ostvarenja poput Žil Verna, Den Simonsa, Orsona Skota Karda ili Filipa K. Dika.