Kad se deca (u srcu) zaigraju
Da, da, i ja povraćam zbog naslova, ali mislite na decu ( u srcu, u stvarnosti su to malo starije tete i čike). Budući da ne poznajem nijednog đetića niti djevu koji ne vole romantični prikaz Srednjeg veka ( da, probudite se i pomirišite kugu, umiranje na porođaju i životni vek od trideset godina – skroz fensi ), proročanstvo ( ne znam koje, ima ih mnogo, birokratija je užas ) je predskazalo osmišljavanje drevne igre zvane LARP (Live Action RolePlay ). Šta je sad ovo, Kroma mi, pitate se vi. U osnovi, LARP je avantura ( ideja potiče iz 1970ih ) sa unapred dogovorenim fantazijskim ulogama, gde kreativnost posebno stupa na scenu: okupljeni se oblače u ranije osmišljene kostime i koriste alatke koje su sami napravili, a onda glume svoje likove i učestvuju u određenim zadacima. Kako živimo u podeoku sveta u kome kasni sve od prevoza i isplate do mesečnog zuluma ( nekim čudom se ovo nikad ne odnosi na račune ), LARP je široj populaciji Srbije postao poznat tek u poslednjih nekoliko godina.
A zašto mi ovo vama govorimo, ispredamo i naše nežne jezike češljamo? Pa, kao i svako ljudsko biće, volimo da se ( malkice ) hvalimo, a hvalimo se jer smo bili prisutni na LARP festivalu ”Igre iz Mistije“ petnaestog jula u Pionirskom gradu u Košutnjaku. Tema – gorepomenuti Srednji vek, sa delikatnim dodatkom epske fantastike. Dokazali smo da ( svi do jednog ) posedujemo zavidnu moć transformacije, jer smo pozajmili svoje ( raspadajuće ) organizme čarobnjacima, ratnicima, damama, vukodlacima, trgovcima, plemićima sa večnom gladi za avanturom, mada su nam svesrdno pomogli i zaposleni iz ”Šminkerske Akademije SF x-makeup“, kao i ”Crveni gavranovi“ ( udruženje zaduženo za očuvanje i negovanje srpske srednjovekovne kulture iz Novog Sada), kao i udruženja ”Valinor” i ”Angeleon“.
Kako su konkretno ”Igre iz Mistije“ izgledale? Zamislite mesto ”Sunčeva dolina” na mestu livadice kod starih tribina Pionirskog grada i već ste obavili pola posla. Da li me pratite? Sad dodajte veliku pijacu, turnir u LARP šopanju, školu hokus-pokusa, opasne misije visokog rizika, jezivi zatvor, veselu krčmu, šator milosti za pale junoše i hrabre gardiste grada Tarnuma. Mi smo se tukli ( pukla nas je misao da se lakše oslobađaš stresa kad u punom oklopu lešiš nekog nesrećnika ), tražili zmajeva jaja, učili da čaramo ( ah, mogućnosti… ) , uživali u logorskih vatri i dodatnim iznenađenjima. Na kraju, šta ima bolje od toga?