Kada nam je 2014. stigao film za koji smo po nazivu zaključili da se očigledno radi o bezobraznoj promociji popularne igračke za sve uzraste, on nas je prijatno iznenadio sa svojom radnjom, humorom, poučnim porukama, i jednostavno bio jedan od najupečatljivijih filmova te godine. Jedna reč kojom bi smo mogli da opišem Lego film jeste „strava“, a kako i sama pesma iz filma kaže, u njemu je sve bilo strava!
Jedan od najupečatljivijih likova u tom kolažu zabavnih plastičnih čovečuljaka je bio Betmen, do te mere da su njegovi tvorci zaključili da on treba da dobije svoj film. I tako nam tri godine kasnije stiže prvi od tri DC filma planirana za ovu godinu, a kome je još pre nego što se upustim u recenziju mana to što ne pripada DCEU.
A da li zapravo valja?
Ja sam Betmen!
Kada su superheroji u pitanju, radnja se mahom svodi na to da imamo našeg junaka suočenog sa izazovom koji mu nameće glavni negativac, a u procesu njegovog rešavanja naš heroj izrasta u onakvu ličnost kakva treba da bude, usput šaljući publici poruku o tome koji su principi i moralna načela za koja se vredi boriti.
Lego Betmen ne ide ovim putem jer je Betmen kao lik toliko puta obrađivan da u njemu svi vidimo personifikaciju onoga što je nama bilo najupečatljivije, umesto platforme za ideje i teme na koje su njegovi tvorci želeli da nam ukažu kroz kreiranje i razradu samog lika. Istraživanje takvog Betmena kao osobe je ono oko čega se radnja filma vrti i što reditelj Kris Mekej, uz podršku scenarista Set Grejam-Smita, Krisa Mekena, Erika Somersa, Džareda Sterna i Džona Vitingtona bez blama uzima na zub.
Film počinje sa Betmenom kao svemogućim super-detektivom u crnom plaštu koji, uprkos nemogućim okolnostima, po ko zna koji put osujećuje Džokera i njegovu bandu u njihovom ko zna kom po redu pokušaju da uspostave svoju vladavinu terora u Gotamu. Naravno, on je junak svojih sugrađana koji mu kliču oduševljeno, raduju se njegovom uspehu kao svom i, sve u svemu, su mu neizmerno zahvalni za njegovo postojanje.
Nakon što se Betmen izvlači iz mase obožavalaca on stiže nazad u svoju pećinu gde mi po prvi put vidimo onu drugu njegovu stranu: usamljenog čoveka koji se zatvorio u svoj alter ego kako bi pobegao od odgovornosti suočavanja sa onim što stvarno jeste i što mu je zapravo potrebno.
Šala na tvoj račun
Likova kao likova u filmu ima na pretek ali oni koji nose radnju, pored samog Betmena/Brusa Vejna (Vil Arnet) koji je u središtu priče, su Džoker (Zek Galifianakis), Robin/Ričard Grejson (Majkl Sera), Barbara Gordon (Rozaria Doson) i Alfred Penivort (Ralf Fajnz). Pomenuti likovi su tu prvenstveno da bi se lakše istakli nedostaci Betmena kao takvog, i kako bi do kraja filma on mogao da prođe kroz karakternu transformaciju koja mu je neophodna i neminovna.
Betmen koga mi vidimo u filmu je zapravo produkt popularnog shvatanja ovog lika, koji sam po sebi odudara od onoga što bi on trebalo da bude i predstavlja. Film je u suštini parodija lika i kritika društva i superherojskog fandoma. Brus Vejn kome su roditelji ubijeni, zbog čega je on postao borac iz senke protiv kriminala, je u popularnom shvatanju sveden na super-detektiva koji sve može sam i ima gomilu kul alatki, oružja i vozila.
To je ono glavno što dotiče masu, dok neka dublja, moralna pitanja ostaju zanemarena čak i ako se ona istražuju u medijima kroz koje nam se Betmen predstavlja. Takav Betmen je ko od Boga dan za parodiranje, a tvorci filma to grabe i ne ispuštaju do kraja.
Nalik Betmenu, Džoker je u film uveden kao zlikovac koji postoji samo da bi Betmen osujetio njegove planove. Robin, koji nije imao sreće na filmu, dok je u seriji iz šezdesetih pre svega bio komični element, nam je uveden u film kao neko ko štrči u tom uobraženo savršenom svetu u kome Betmen postoji. S druge strane, Barbara Gordon i Alfred figuriraju kao glasovi razuma uz pomoć kojih nam pomenuti nedostaci i kontradiktornosti titularnog junaka postaju očiglednije.
Sad, možemo da pričamo u kojoj meri su glumci bili uverljivi kao likovi kojima su davali glasove, ali onog trenutka kada prihvatimo da ovo nije samo još jedan akcioni film sa Betmenom shvatićemo da nam ta vrsta uverljivosti nije ni potrebna. Betmen, Džoker, Robin, Barbara i Alfred kao karikature izvornih likova, a ne njihova verna ekranizacije, je upravo ono što treba da vidimo i sam film čini zabavnim.
Toplo, šareno i spektakularno
Sa Lego filmom smo videli šta sve može da se izgradi sa tom danskom plastikom. Sa Lego Betmen filmom ćete videli koliko još ima toga što može da se uradi sa tom istom plastikom. Kreativnost dizajnera je na zavidnom nivou i scene su bogate detaljima.
Koliko truda je uloženo se posebno vidi u Brus Vejnovoj vili, sa detaljno urađenim prostorijama ukrašenim svakojakim rekvizitima. Film se potrudio i da nam dočara izuzetno dugu istoriju Betmena kao lika, sa svim različitim kostimima, stvarnim i izmišljenim, koji čak uključuju i kostim iz četrdesetih (crno-beli, naravno). Tu su skoro sigurno i svi Betmenovi zlikovci, od popularnih i poznatih do opskurnih koje ćete morati da iskopate negde na netu da bi ste se uverili da stvarno postoje.
Svemu ovome treba dodati gomilu animacija lica gde su se tvorci filma potrudili da svaki lik uvek ima odgovarajuću grimasu za datu situaciju. Od početka do kraja vam je jasno da je u stvaranje i oživljavanje Betmenovog sveta uloženo zaista mnogo truda, bez sečenja krivina.
Iako animacija, film ima svojih mračnih trenutaka i scena za koje bi ste očekivali da vizuelno izgledaju mračno. Bez obzira na to, tonovi u filmu su uvek topli i sve izgleda šareno i živo. Čak i rekreacija sukoba između Betmena i Supermena iz istoimenog prošlogodišnjeg filma nije ni približno tmurna i hladna koliko nam je kao takva tamo predstavljena.
Muzika i ostale skrivene (i ne baš) reference
Pored vizuelnog, detalj koji pozitivno dominira u filmu jeste izbor muzike. Film je pun poznatih numera, a muzika iz filma je nešto što bi ste mogli da pustite na stalno ponavljanje. Usudio bih se da kažem da je izbor numera tarantinovski, s tim da pesme skoro sigurno znate od ranije, a ne da ih otkrivate sa filmom.
Za razliku od prošlogodišnjeg Odreda otpisanih, koji je birao muziku po principu „baš je poznato i zvuči kul“, numere u Lego Betmenu su poznate, zvuče kul, ali imaju i jasnu svrhu svog pojavljivanja u svakoj sceni. Najbolji primer je sa navođenjem stihova Majkla Džeksona iz pesme „Man in the Mirror“, koji nose duboko filozofsku poruku, ali ih sledi Betmenovo „Uuu!“, što on koristi da insistira da ceo citat treba da se pripiše njemu, zato što je on, a ne Majkl Džekson, dodao to „Uuu!“ koje je po njemu jako bitno za doživljaj stihova. Ova scena, naravno, služi da nam ilustruje koliko je ovaj Betmen pun sebe i, samim tim, narcisoidan lik. I druge numere se koriste na manje-više sličan način, tako da ni jednu poznatu pesmu ne čujete samo da bi ste je čuli.
Konačno, ako ste filmofili onda će Lego Betmen biti prava poslastica za vas jer je prepun referenci ne samo na prethodne Betmen ekranizacije, već na sve i svašta što je izašlo iz studija Braće Vorner. Supermen, Odred otpisanih i Liga pravednika su samo deo onoga što je potkačeno filmom, a ako vam je neko posebno Vornerovo ostvarenje ili lik ostalo u sećanju, šanse su da ćete ih prepoznati ovde.
Da li je sve tako strava?
Ono što je vrlina filma je istovremeno i njegova slabost. Odvala i doskočica ne manjka, ali se one nekada ređaju tolikom brzinom da ih je nemoguće sve pohvatati. Ako ste optimisti radovaćete se mogućnosti da čujete nešto novo sa svakim narednim gledanjem. Nažalost, njihov tempo je takav da u trenucima kada film uđe u sporije i ozbiljnije faze imate utisak kao da vam je neko izvukao stolicu baš u trenutku kada ste sedali. To stani-kreni ume da oduzme momenat radnji, mada nekoliko sekundi posle takvih prelaza film uspeva da vas uvuče nazad u svoja dešavanja.
Gomila referenci, što muzičkih što vizuelnih, takođe može da vam promakne ako ste nedovoljno upućeni. Konkretno, za vizuelne reference imam utisak da sam dovoljno mator da mogu lepo da ih prepoznam i ispratim, dok mlađoj publici može da bude nejasno što su one u filmu, ili da pomisle da predstavljaju jedno, dok su zapravo nešto drugo.
Konačno, onoj najmlađoj publici, predškolcima i mlađim osnovcima, će većina šala i dosetki da promakne, poput zezanje na račun skraćenog oblika imena Ričard, i parodiranja aktualnog stanja sa DC filmovima i animacijama. Istovremeno, starijima mogu da smetaju moralne lekcije koje se provlače u filmu, mada treba da imaju u vidu da je on pravljen za decu koliko i za odrasle. A to znači da bi trebalo da bude nametljivo edukativan.
Zaključak
Da li je ovo novi Lego film? Ne. Njega ćemo gledati tek 2019. Ono što smo dobili pre tri godine je predstavljalo čudesan splet okolnosti i ne treba očekivati da se sve ponovi na isti način. Umesto toga Lego Betmen je zabavna i lepo osmišljena parodija ovog popularnog (najpopularnijeg?) lika i satira superherojskog žanra i nekih njegovih tipičnih pretpostavki. Može se reći da je došao u pravom trenutku da nas kao fanove suoči sa odrazom onoga što smo kao zagriženi DC-jevci ili Marvelovci postali. Ovo Majkl Džeksonovog čoveka iz ogledala čini jako prikladnom metaforom za kulturni fenomen koji je u poslednjih desetak godina postao neraskidivi deo pop kulture.
Čak i ako niste svesni šire poruke filma, Lego Betmen će vas svakako lepo zabaviti, a i bilo koju decu koju povedete sa sobom. U svakom slučaju ćete svi naučiti nešto o prihvatanju onoga što jeste, o značaju porodice i zajednice, i da oslanjanje na druge i otvorenost ka saradnji nisu znak slabosti već poverenja prema onima koji su deo vaših života. Ove jake poruke, bez obzira na pomenute nedostatke, su upravo utisak koji film treba da ostavi.
Zabavno, poučno, i vredno jedne solidne osmice. Idite, pogledajte, i lepo se zabavite sa filmom.
Ocena: 8/10