ŽANR: naučna fantastika/svemirska opera
ORIGINALNI NAZIV: Leo Roa
SCENARISTA: Huan Himenez
CRTAČI: Huan Himenez
ZEMLJA: Španija
GODINA IZDAVANJA: 2006.
OCENA: 7
Interesantno, o Komikovim izdanjima se jako malo piše, iako su ona veoma važna za srpsku stripovsku scenu iz razloga što Komiko izdaje stripove koji su malo više andergraund i naginju umetničkoj vrsti crteža. Stoga sam odlučio da malo popravim stvari pišući o stripu Leo Roa koji je tipična svemirska opera.
Elem, svemirska opera je podžanr naučne fantastike koji podrazumeva avanture u svemiru, galaktičke ratove, međuzvezdana putovanja i multirasne svetove. Među one koje svakako svi morate da znate u tom podžanru spadaju: Zvezdani ratovi, Zvezdane staze, Dina i Svemirski pirat kapetan Harlok (poznata manga, ukoliko slučajno ne znate). U ovim pričama je uglavnom impresivna veličina samog sveta odnosno galaksije, protagonisti su upečatljivi, ali nikad ne nadmašuju sam svet. Ako ste gledali i čitali nabrojane, jasno vam je na šta mislim. A sad da pređem na sam strip.
Huan Himenez – Argentinac koji je zadužio evropski strip, uostalom može se i smatrati Evropljaninom, pohađao je Akademiju likovnih umetnosti u Barseloni. Njegove prve priče, objavljene su u argentinskim časopisima Colomba i Record. Potom odlazi u Španiju gde radi za časopise Zona 84 i Comix International te italijanski Lanciostory, Skorpio. Njegovo dela iz ranog razdoblja uglavnom su iz ratnog i naučno-fantastičnog žanra. Osamdesetih godina, postaje poznat i po radu na crtanom filmu Hevi metal. Iz ovog vremena datira i ono što je svrstano među njegova najbolja dela, kratke priče poznate pod naslovom Vremenski paradoks. Valja spomenuti i Grad, kojeg je napisao zajedno sa Rikardom Bareirom i Četvrtu moć. Stil mu je postao poznat po izuzetnoj pažnji koju posvećuje istorijskim činjenicama: njegov serijal As pik je poznat po tome, kao i Komična enciklopedija drugog svetskog rata. Sarađivao je sa autorima kao što su Karlos Triljo, Roberto Dal Pra i veliki Alehandro Hodorovski, s kojim je stvorio sagu Metabarons 1992. godine.
U ovom slučaju je teško ne biti kvariša, jer tom ima dve priče od po pedesetak stranica, ali pošto moram nešto da kažem bolje da pređem na stvar.
Leo Roa je novinar Stara koji sanja unapređenje. Sasvim slučajno je nabasao na veliku priču i to ga dovodi u životnu opasnost, ali i nama donosi avanture jurnjave preko pola galaksije u potrazi za piratima i defilovanje kroz ženske postelje. No ništa ne bi rešio bez svog rođaka Meka, sami ćete videti kako. Druga priča nam donosi razdvojene avanture braće. Leo se nosi sa putovanjem kroz vreme, a Mek sa intergalaktičkim političkim intrigama. Kako će se sve povezati u kompaktnu celinu bolje da sami vidite, ne bih da vam pokvarim užitak čitanja.
Strip koji nema komplikovanu centralnu radnju, zabavan je i brzo se čita. Scenario ipak ima svojih slabosti, iako je prilično zabavno i svi volimo videti u stripu ženske obline, ovde se žene ponašaju kao zagorele nimfomanke kad ugledaju junake. Što pomalo kvari i kvalitet samih divnih oblina. Sam crtež je jako nalik onom Pratovom, odnosno veoma umetnički, što ili vam se sviđa ili ga mrzite – nema sredine. Svakako, nema sumnje da je Himenez velikan i da ovo delo ima svoju vrednost, a samo od vašeg ukusa zavisi koliku vrednost će imati za vas.
Lično se nadam da će Komiko imati još mnogo ovakvih izdanja u svom asortimanu i da ćemo imati priliku pisati i o njima. Vreme je da se odjavim za sada, ali ne brinite samo na neko vreme, jer posmatraju me mnogi stripovi sa polica, tako da se uskoro opet čitamo.