Znate, horor je izvučeno od engleske reči ’horror’ što znači užas, ranije strava i užas ili samo strava’ evoluira tokom 60-tih u horor kakav znamo danas. No, da se vratim na sam početak, ovaj žanr ima temelje u romanu iz 17. veka, tačnije u romanu „Otranski zamak“ Horasa Volpola iz 1764. godine, koji ne samo da postavlja šine na pruzi kojom će žanr putovati u narednih dvesta pedeset godina, već saliva temelje i jednom podžanru, tj. gotskom hororu.
Za dalji razvoj žanra su sigurno najzaslužniji Šeli, Po, Stivenson, Vajld i Stoker, u kasnijim godinama Džejms i Lavkraft guraju žanr ka ovome što je sada. Film kao najupečatljiviji medij koji se bavi hororom svoje početke ima već 1896. godine, sa kultnim kratkim filmom Žorža Melijesa „Đavolja kuća“. Proći će još godine do pojavljivanja dugometražnih horora, verujem da kao takve mogu označiti „Zvonar Bogorodične crkve u Parizu“ i „Doktor Džekil i Gospodin Hajd“ iz 1920. godine. No, to su bile zlatne godine Holivuda te je i horor profitirao pojavljivanjem zvezda kao Karlof i Lugoši, a vredi spomenuti i kasniju veliku zvezdu horora Vinsenta Prajsa. Strip kao medij je malo zapostavljen, ali ne treba zanemariti ni njegovu dugovečnost jer se prvi pojavljuje „Žuti klinac” Ričarda F. Outkalta još 1895. godine, kao novinski feljton, naravno. Nije to mnogo donelo žanru jer se čekalo skoro pedeset godina na prvi horor strip, u vidu publikacije „Classic Comicsa“ „Strange Case of Dr. Jekyll and Mister Hyde“ iz 1943. godine. To je bio uvod u procvat stripa u 70-tim, a napredak na svim poljima je menjao i oblikovao žanr kako u književnosti tako i na filmu i stripu. Žanrovska dela se odlikuju morbidnim, neugodnim temama i snažnom emocionalnom napetošću. Horor se često meša sa SF-om, kao i fantazijem, s kojima zajedno tvori poseban podžanr spekulativne fikcije. Tvorci ovih dela, ma koji medij koristili, nastoje da izazovu strah i nelagodu kod publike. Kao najčešći izvor tih osećaja jeste uvođenje nekog zlog – a ponekad neobjašnjivog i nerazumljivog – elementa natprirodnog porekla za „običnu“ ljudsku svakodnevicu. Svaka ova istorijska stavka i definicija nas je vodila napretku i evoluciji žanra u ovo što je danas.
Eto, malo prošli kroz istoriju žanra i onoga kako se on definiše, a sada je vreme da pređemo na autore i delo.
Džo Hil je scenarista ili bolje pripovedač, kod nas poznat po dva horor romana „Kutija u obliku srca“ i „Rogovi“, te kao sin velikog Stivena Kinga.
Gabrijel Rodrigez je crtač poznat po stripu CSI rađenom po istoimenoj seriji i po Avanturama Supermena.
Džej Fotos je zadužen za boju, poznat po tome što je dodao malo boje u svetove „30 dana i noći“, „Povratak u budućnost“, „Klajv Barker omnibus“ i mnogi drugi, iako mu ime ne piše na naslovnici i njega možemo smatrati autorom.
DoBRo DoŠLi u LAvKRaFT
Tako nam autori žele dobrodošlicu u prvu epizodu, istoimeni gradić i priču, tako na svoj način odajući počast velikanu žanra. Na prvi pogled može delovati da su se Hil i Rodrigez poigrali sa mnoštvom stereotipa žanra, a onda ti jedna slika pokaže koliko grešiš na kojoj. To rade tako što nam stereotipe poput uklete kuće, duhova, krađe sećanja, prikazuju na način koji nismo dosada videli, a osim toga, umeju da stvore jezu i bez natprirodnih elemenata. To sve ih odvaja od mnogih njima sličnih, što posebno možete videti na slici ispod i tekstu u oblačiću koji je sjajan i pokazuje koliko je Hil dobar pisac.
Kao da ga nikad nije ni bilo, jer Hil i Rodrigez su apsolutni majstori u svakom smislu te reči i stavljaju ti do znanja, ma koliko stereotipa oni iskoristili ti ćeš u rukama imati nešto apsolutno fantastično i originalno. Zahvaljujući njihovom svežom i drugačijem pristupu tome.
Tragedija porodicu Lokot seli u u staru porodičnu kuću ili kuću ključeva, a stare kuće su obično pune tajni i duhova prošlosti, što bi bilo u redu, da ovde u ovom slučaju duhovi i demoni nisu tako prokleto stvarni. Borba Tajlera, Bodija, Kinsi i Nine sa krivicom i žaljenjem. Kako to obično biva, prošlost se vraća da ih stigne, sa sve kadrovima i slikama iz iste, čestim izmenama prošlost-sadašnjost autori čine kao da pratiš dve priče. Drugi tok prati Sema kao sporednog lika i tu Hil pokazuje jedan kvalitet koji mu i otac poseduje, a to je snažna karakterizacija sporednih likova. No, Sem je opasnost koje su svi svesni, ali postoji opasnost koje je samo Bodi svestan i koji dečijom naivnošću oslobađa nešto nalik Sadako iz „Kruga“ ili na neke mange. Mnogo bitnije, daje joj ključ za bilo gde – pomisliš gde želiš da budeš i otključaš vrata. To očigledno ima neka planove sa porodicom Lokot.
Glavolomke
Druga epizoda i opet jurimo prošlost-sadašnjost. Dobijamo mali uvid u to kako je do svega došlo. Bodi ima novi ključ, on otključava glave i uzima sećanje – ili ga umeće (zavirite u Bodijevu glavu).
Ovaj put mu Tajler i Kinsi poveruju i oni počinju da koriste ključ za svoje potrebe, te upoznaju sa tim i Zaka, kako se sada naziva demon, koji uz pomoć ključeva uklanja sve koji ga se sećaju iz prošlog života. Istovremeno pratimo i sporednu priču odnosno Eli, koja nije ništa manje interesantna od glavnog toka, i tu opet dolazi do izražaja Hilovo pripovedačko majstorstvo. Uglavnom, prve dve epizode nam služe kao svojevrstan uvod u veće stvari koje će se nedvojbeno desiti u narednim epizodama.
Serijal ima šest epizoda i izlazi u vremenskom periodu od pet godina 2008-2013 kod nas ga izdaje Darkvud u svojoj horor ediciji Jezovnik. Postoje u dve verzije, tvrdokoričenoj i onoj sa mekim povezom. Za koju god da se odlučite nećete pogrešiti dizajn je moderan, a sam strip je remek delo horore žanra. Verujem da će skoro pojavljivanje serije, o čemu se opet šuška u kuloarima, doprineti popularnosti serijala. Uostalom i sam Hil kaže da jedva čeka početak prikazivanja…
„Tih šest knjiga su poput šest sezona serije, pa deluje sasvim realno da se strip pojavi na malim ekranima i da vidimo da li možemo da prestravimo gledaoce širom sveta”.
Pilot epizoda (čiji trejler možete pogledati ispod) je snimljena 2011, ali je kompanija Fox odustala od projekta. Iako su postojale šanse da će da nađe utočište na nekoj drugoj televizijskoj mreži ili da se, pak, napravi film, ali sada konačno sve deluje znatno ozbiljnije i realnije zbog uspeha i popularnosti samog stripa.
Pored Hila bi u ulozi producenata trebalo da se nađu i Ted Adams i Dejvid Ozer iz IDW Entertainmenta, i Rik Džejkobs („Okružen mrtvima“ serijal koji takođe izlazi u Darkvudovoj ediciji Jezovnik).