Kratak uvod – Eurogames i Ameritrash, dve strane igračkog novčića
Svet društvenih igara se može podeliti na dve velike grupe: na američki tip igara, u žargonu nazvan Ameritrash, i evropski tip igara koji u žargonu ima kud i kamo korektniji naziv – Eurogames. Naravno, kako to biva sa stvarima koje imaju veoma posvećenu i živu zajednicu, poslednjih godina pojavile su se igre koje predstavljaju hibride, uzimajući ponešto i od jedne i od druge vrste igara.
Američki tip igara poseduje jasno izraženu tematiku koja je najveći adut igre. U ovom slučaju, mehanike kojima se igra služi podržavaju temu, odnosno pravila igre su podređena tematici. Takođe, američke igre vole da igrače za stolom direktno suprotstave jedne drugima, a eliminacija igrača je poprilično česta. U tom smislu, ove igre su dinamičnije od evropskih i zahtevaju da igrači pažljivo prate šta ko radi za stolom.
Igre evropskog tipa, s druge strane, veću pažnju posvećuju mehanici na uštrb teme. Neretke su igre ove vrste kod kojih možete jednostavno da promenite temu i da igra savršeno funkcioniše. Najbolja stvar u vezi sa ovim igrama je često elegantna ali složena mehanika koja pruža igračima mogućnost da na različite načine ostvare pobedu. Za razliku od američkih igara, ovde nema direktne konfrontacije igrača i po pravilu svi igrači ostaju za stolom od početka do kraja partije. Tokom godina Eurogame-ovi su postali poznati po još jednoj stvari – skoro svaka Eurogame igra ima gomilu drvenih kockica u sebi, koje predstavljaju sirovine, ljudstvo, viruse ili šta god služi mehanici igre.
Možda bi trebalo napomenuti još jednu stvar – niti sve Eurogame igre nastaju u Evropi, niti sve Ameritrash igre nastaju u Sjedinjenim Državama. Ovo podela je nastala sredinom devedesetih godina prošlog veka, kada se igra Naseljenici ostrva Katan pojavila na američkom tržištu i tamošnjoj publici potpuno promenila pogled na hobi. Iako se i danas igre najčešće dele na ove dve vrste, sa pojavom hibridnih igara ova podela je počela da gubi na značaju.
Grad Izobilja, Dragulj Obale mača – Waterdeep
Ukoliko ste se ikada zaželeli da vladate iz senke, ovo je igra za vas! Ili bi bila, da nije jedna od najboljih Eurogame igara na tržištu. Kada je ova igra najavljena, zajednica je bila skeptična. Naime, grad Waterdeep je pre svega čuven kao mesto smešteno u jednom od mnogobrojnih svetova u kojima se igra D&D (Dungeons and Dragons, ili kako se u nas zove ova igra – Lagumi i zmajevi). Na hiljade pustolovina odigralo se na ulicama ovog izmišljenog lučkog grada, i bar dva puta toliko pustolovina u tamnicama i lavirintima koje se pružaju u gradskom podzemlju. Smestiti nešto što je toliko dinamično i bogato tematikom u jedan Eurogame zvuči, bar na prvu loptu, kao loša ideja. Eurogame-ovi nisu poznati po izraženoj tematici, kao što rekoh.
Kada se igra konačno našla na stolovima, kockica razbacanih po tabli, mipla poređanih oko table, špilova promešanih i intriga skrivenih uz ivice stolova – igračka zajednica je bila prijatno iznenađena. Istina, to je i dalje bio klasičan Eurogame na koji je mogla da se nakalemi bilo koja tematika, ali mehanika igre je bila toliko elegantna i intuitivna da se igra jako brzo našla na spisku obaveznih igara za sve ljubitelje društvenih igara.
Lords of Waterdeep je igra za dva do pet igrača koja traje između 45 minuta i sat i po vremena u zavisnosti od toga koliko ljudi sedi za stolom. Svaki od igrača se stavlja u ulogu jednog od skrivenih gospodara grada, vladara iz senke koji ima svoje interese. Tokom partije igrači će svoj identitet skrivati od svojih suparnika. Na kraju partije, uloge koje ste dobili omogućiće vam da skupite dodatne bodove u zavisnosti od toga kako ste partiju odigrali. Cela partija je podeljena u osam krugova tokom kojih će igrači rešavati zadatke koji im donose bodove. Igrač sa najviše bodova na kraju partije pobeđuje.
Bodovi se skupljaju pre svega rešavanjem zadataka (quest-ova) koji su podeljeni u pet grupa: religijski, ratnički, trgovački, čarolijski i (u odsustvu bolje reči) šunjački. Svaka vrsta zadatka zahteva posebne stvari koje igrač treba da skupi: novac i pustolove predstavljene u kockicama različitih boja. Postavljanjem svojih agenta-mipla igrač će određeno mesto na tabli i skupiti kockice ili novac koji mu je neophodan. Zauzeti deo table će ostati zatvoren za druge igrače i sve do sledećeg kruga niko od suparnika neće moći da se posluži tim zauzetim mestom. Na ovaj način pažljivo raspoređivanje svojih mipla kao i dobra procena svojih protivnika biće ključna ukoliko želite da se domognete pobede. Svi igrači dobijaju dodatnog agenta, tako da se dileme oko zauzimanja pozicija i prioriteta umnožavaju kako se partija bliži kraju.
Pored skupljanja stvari neophodnih za rešavanje zadataka igračima stoji na raspolaganje još nekoliko opcija. Ovo se odnosi pre svega na igranje Intriga. Intrige su posebne karte koje igrači mogu da odigraju postavljanjem agenta na odgovarajuće mesto na tabli. Ove karte imaju raznorazne efekte: od skupljanja kockica i novca, do otimanja istih od svojih suparnika. Takođe, postoje i posebne vrste Intriga čijim igranjem možete drastično da izbacite suparnike iz ritma i potpuno im umrsite konce. U pitanju su obavezni zadaci čije je rešavanje obavezno i skupo u odnosu na količinu bodova koje nose. Takođe, igrači mogu da zidaju zgrade koje otvaraju nova mesta na koja svi za stolom mogu da postave svoje agente. Za korišćenje ovih mesta igrač koji je vlasnik zgrade dobija rentu, najčešće iskazanu u kockicama ili novcu a neretko i u bodovima. Postoji mesto na tabli koje omogućava promenu redosleda igranja, kao i mesto na kojem igrači mogu da biraju nove zadatke. Sve ovo doprinosi dinamici igre i ostavlja igračima puno prostora za taktiziranje i planiranje igre unapred.
Mehanika igre je jednostavna i intuitivna. Sve je jasno ilustrovano na tabli i na kartama, tako da će čak i potpuno novi igrači moći lako da se snađu. Igra će podjednako dobro funkcionisati nezavisno od broja igrača, što je po mom skromnom mišljenju veliko dostignuće, naročito ako se uzme u obzir broj mogućih kombinacija i mogućnosti koje pružaju intrige. Treba ipak napomenuti da postoji par nedoumica vezanih za pravila koje su posledica nesretno ispisanog teksta ili kreativnosti igrača na koju autori igre nisu računali. Ipak, igrači će lako moći da popune rupe u pravilima sopstvenim tumačenjem. Uz ovu zaista malu zamerku, igri se može zameriti i odsustvo tematike. Ovo je igra koja je podjednako mogla da bude o gusarima, vanzemaljcima ili bilo čemu drugom ukoliko biste Waterdeep zamenili odgovarajućom fasadom. Ali, kao što rekoh, to je falinka ogromne većine eurogame-ova koji se pre svega koncentrišu mehaniku i taktičnost igre.
Sama igra je prelepa. Tabla je plan grada na kojem su označene čuvene lokacije, iscrtane ulice, luka i gradske zidine. Tabla je popunjena poljima na koje igrači postavljaju svoje miple, mestima na kojima mogu da zidaju svoje zgrade, krčma u kojoj mogu da uzimaju nove zadatke, prostor za intrige, praćenje protoka rundi kao i staza na kojoj igrači prate koliko ko ima bodova. Karte su vrhunskog kvaliteta. Svaki zadatak je ilustrovan sopstvenom ilustracijom, imenom i tekstom koji će radoznalim igračima donekle začiniti igru. Ovo takođe važi i u slučaju intriga, tako da svaka vrsta intrige ima svoju ilustraciju, opis i poseban tekst. Sama kutija je pomalo čudnog dizajna, ali plastični umetak u koji se slažu komponente je verovatno jedan od najboljih koji postoji u hobiju. Svaka komponenta ima svoje mesto i svi delovi mogu da se besprekorno slože. Moja jedini zamerka dizajnu plastičnog umetka je što prostor za karte nije dovoljno širok ukoliko se odlučite da karte zaštitite uvijačima.
Lords of Waterdeep je verovatno moja omiljena igra. Ima dovoljno različitih stvari da bude izazovna, a opet jednostavnost dizajna i jasna pravila omogućavaju čak i početnicima da je savladaju u svega par krugova. Najtoplije preporučujem svima koji žele da odigraju jednu sjajnu igru koja izgleda odlično i pruža osećaj zadovoljstva čak i kada ne uspete da ostvarite pobedu.
About Author
