Zbirka „Marsonic“ nastala je 2012.god u suradnji pet autora prilikom organizacije znanstveno-fantastične konvencije Marsonikon s ciljem da ostane trajni trag o novom valu u žanru u Slav.Brodu.
Nakon niza pozitivnih reakcija na zbirku dolazi do odluke da će Marsonic početi izlaziti dva puta godišnje – jedan tematski ljetni broj vezan za konvenciju te jedan zimski broj u prosincu. Već slijedeće godine počinje raspisivanje natječaja kojim bi se privukao veći broj pisaca s prvenstvenim ciljem da se omogući neafirmiranim autorima da pokažu svoj talent, ali također, i da se promovira žanr te zainteresira javnost za čitanje knjiga. Tom odlukom Marsonic postaje regionalnom zbirkom koja od tada pa do danas okuplja autore iz nekoliko zemalja regije te se kontinuirano širi. Paralelno s širenjem na druge zemlje, ali i povećanim interesom te brojem narudžbi putem stranice na facebooku, dolazi do porasta broja pisaca koji sudjeluju u projektu pa time i povećanja broja stranica te kvalitete i količine tiska. Zaključno sa devetim brojem do sada je objavljeno preko osamdeset autora a veličina zbirke se povećala za četiri puta. Unazad zadnja četiri broja zbirka je kao novitete dobila novelu, stručni članak i strip koji su naišli na pozitivan odjek od strane čitatelja.
U bliskoj budućnosti je plan daljnje povećanje tiraža zbirke kojim bi se omogućilo da ona dopre do što većeg broja čitatelja, a time i prilike da pročitaju širok spektar autora iz žanra SF/F/H. U tom smjeru se išlo i otvaranjem malog izdavaštva Alienus koje sada, unutar udruge Marsonikon, stoji iza svakog broja Marsonica. Uredništvo zbirke je nedavno objavilo novi natječaj za zimski broj te se nada kako će se kao i ranije pedesetak pisaca prijaviti sa svježim idejama, upornim radom te kao i svaki drugi put poslati niz kvalitetnih priča. Sve navedeno odvija se pod ravnanjem urednika Marsonica prof.dr. Leona Maglića.
Gordan Sundać
Marsonic je revija iliti zbirka kratkih SF priča spisatelja iz celog regiona, izlazi dva puta godišnje. Svaki neparni broj je tematski određen, tako se ovaj bavi alternativnom istorijom, ili onim što je moglo biti da su stvari krenule drugim tokom. U nastavku ću vam ukratko predstaviti svih petnaest priča.
’Na Eriksonovom trgu’, Adnadina Jašarevića je za mene bilo pravo malo otkrovenje, pogotovo jer se sa autorem srećem po prvi put. Najbolji opis bi bio da je ovo svojevrstan spoj Dika i Remarka što se vrlo retko viđa. Snažna antiratna priča smeštena u drugi svetski rat, koji je poprimio drugi tok.
’Divide et impera’, Vladimire Becić, poznata po romanu Orsia (2013), i čiji drugi roman očekujemo u skorije vreme, u ovoj priči donosi snažan osvrt na raspad bivše nam države, kroz dobro smišljenu poveznicu sa Bordžijama. Nije nimalo teško zamisliti svet u kome se stvarno vode geslom ’Podeli pa vladaj’.
’Prstohvat zemlje’, Leo Lune koju također prvi put čitam. Predstavlja nam post-apokaliptični svet, u kom ne postoji amoralna ili prevelika žrtva, samo da bi se obezbedio opstanak. Zapitate se koliko bi sami bili spremni žrtvovati.
’Fregment Alterrine istorije’, Ladislava Babića, je priča koja pokazuje nešto što bi se moglo desiti, odnosno revolucija ito vrlo nalik onoj već jednom viđenoj u Francuskoj 1789. godine, a uzrok su klasne razlike i neimaština, ishod isti kao i onaj kada su Mariji Antoneti rekli da je narod željan i gladan kruha, a ona izgovorila čuvenu antologijsku rečenicu, ’Nek jedu kolača’.
’Najbolje što možeš’, Ivana Lutza, autora romana ’Zovite ju Zemlja’. Priča koja u neku ruku opisuje ’utopiju’ nekog ko je odrastao u komunizmu. Skoro savršeno imaginacijsko putovanje u prošlost ili budućnost u zavisnosti od vas samih.
‘Zvono’, Marka Lubara, priča o dvojici poznatih nacista Verneru von Braunu, oficiru SS-a koji je napravio rakete V1 i V2 kojim su nemci bombardovali Englesku, ali on je radeći posle rata za SAD napravio raketu Jupiter-C kojom je Eksplorer 1 lansiran u svemir i najzaslužniji je za veliki uspeh programa Apolo, i Teodoru Vajsenbergeru, pilotu Luftvafea, koji je u 500 borbi oborio 208 savezničkih aviona. Sa krajem koji možda samo slučajno nije istina, ako znate koliko je Rajh pridavao važnosti nauci i alternativnim istraživanjima. Pre svega tu mislim na postojanje dokumenata sa istraživanjima o putovanja kroz vreme. Pretpostavljam da je i pisac priče sve temeljio na tom znanju.
’Osmatrani’, Radoslava Slavnića autora romana ’Nemezis’ koji nas je nažalost prerano napustio, ali uvek ćemo ga se sećati čitajući njegove priče. Ova govori o raspravi dva zatvorenika, iz koje možemo zaključiti da je istorija negde krenula drugim, smerom. Što će te zaključiti iz njihovog razgovora, očigledno su nemci dobili jedan od dva rata, a autor se takođe bavi diskriminacijom i manjinama.
’Nauka u pari’, Dajane Šalinović pripoveda nam o malo drugačijem Londonu i oslanja se na neke klasike SF-a. Kao što je ’Ostrvo doktora Moroa’ H.G. Velsa, to nam stavlja jasno do znanja time što je ’dobrog’ doktora utkala u priču i ne samo to, nego je postigla i istu horornu atmosferu.
’Kolektiv’, Jurice Kranja sa kojim sam se tek upoznao. Priča o nečemu nalik onom iz Ekvilibrijuma ili Orvelove 1984, moderno viđenje utopije sa starom boljkom ’slobodne volje’.
’Ljudevit’, Gordana Sundaća koautora romana ’Drum’, je priča koja kazuje o tome kuda nas moderno društvo može odvesti, a i čega ćemo se sve odreći zarad udobnosti i privida normalnosti.
’Model 62 M’, Dražena Horvata, reklo bi se da je priča koja je dosta utemeljena na čuvenom romanu ’Pacolovac’. Samo što ide mnogo dalje i dublje u drugačiju perspektivu, to jest ovo je mišije viđenje istorije kakva je mogla biti samo da su zaista na nivou ljudske inteligencije.
’Ko zna zna’, Ziggy Dorey-ja, je verujem pseudonim nekog već istaknutog pisca. Govori o naučniku koji živi u svetu u kom je dvopolnost normalna, ali on je kao svi naučnici sanja o ’velikim otkrićima’.
’Sekta’, Marije Blažević Zalokar. Priča koja osuđuje religije i verovanja bilo koje vrste. Vraća nas na ono što jesmo – ljudi, kojima drugi govore u šta i koga da verujemo.
’Neverovatnost’, Tomislava Tomaševića je još jedna post-apokaliptična priča u kojoj je svet otišao do đavola. Samo je nada da će lek doneti bolje sutra i opstanak preživela.
’Monarhija’, Ratka Martinovića kog znam iz mnoštva drugih zbirki. Ovom pričom je okrenuta cela istorija od 44’ na ovamo. Sjajna priča koja pokazuje da autor poznaje materiju i vrlo dobro menja tokove poznatih nam događaja.
Pošto zbirka sadrži priče iz jednog od mojih omiljenih podžanrova, mogu da konstatujem da su sve priče kvalitetne, ali dve tri su poprilično nategnuto u ovoj tematskoj odrednici, što me ne sprečava da generalno pohvalim zbirku i ideju tima iz Broda. Pohvale i na račun autorke korica Korine Hunjak zaista je pogodila ton zadan u temi broja. Bilo je uživanje videti istoriju izvrnutu naopačke, tako da sam je i video kao stvarnost izbegnutu samo ‘efektom leptira’, preporučujem ovaj broj svima koji vole istoriju i fantastiku.