Konačno imamo priliku raditi prikaz jednog parnog broja Marsonica. A kao što smo vas već upoznali čitaoce, parni brojevi Marsonica su oni sa slobodnom temom. Sa obzirom na to očekujem da su se autori latili omiljenih im tema, tako da nam pokažu sav svoj talenat koji bez sumnje poseduju i rabe.
“Zver rata” je priča Krešimira Mišaka novinara, muzičara i pisca. Kome smo propustili priču ’Duh ratnika’ u Marsonicu 6 barem za sada. Rat je zla i prljava rabota, hororan je sam po sebi. A pisac nam ovde dodaje taj element tj. zver koja može biti i metaforična i natprirodna ovisi od vas i kako shvatite priču.
“Čovek koji je sumnjao” pripovest je koja nam dolazi od Tea Kosa koji piše i na engleskom i ima brojne kolege na koje se ugleda kao stvaralac. Ona govori o tome koliko je moguće biti veliki skeptik. toliko veliki da porekneš neporecivo.
“Novi čovek” stiže iz pera Marije Pilić koja ima dvadesetak objavljenih priča između ostalog u UBIQ-u i Istrakonu, nije naročito ograničena žanrovskim odrednicama. Radnja i tok iznimno provokativnog karaktera, počinje kao sastanak na slepo, ali nastavak donosi akciju u ženskom toaletu i pitanje da li je, čoveku koji ju je čekao na sastanku, dala poklon ili uzela nešto vrednije od novca.
“Suđenje robu Jukastu” ruku delo Mire Satarić koja je primer onoga zašto Marsonic postoji i sve slične revije. Naime po objavljivanju prve priče baš u prošlom broju Marsonica ona je objavila nekolicinu priča i sada je možemo smatrati već afirmisanim stvaraocem. Pre svega zanimljiv svet u koji je autorka utkala zaista mnogo detalja za ovako kratku formu. A onda i moralna dileme koja je bit priče, čine ovo nečim u čemu ćete uživati čitajući.
“Priče stare zemlje” pripovest je Jurice Ranja koji ima priče u mnogim zbirkama, a i dokazao nam se baš u prethodnom Marsonicu kao neko na koga treba obratiti pažnju. Kazuje nam o dečaku i robotu, kolonizaciji svetova, te o važnosti prenošenja priča sa kolena na koleno, ne samo na ličnom nivou nego i civilizacijskom.
“Moje godine za tvoje” delo je Borisa Mišića našeg dobrog drugara i povremenog saradnika, koji ima priče u praktično svim bitnim revijama, fanzinima i zbirkama. Priprema i roman koji očekujemo sa nestrpljenjem. Mitološki fantazi sa herojem, Osmanlijama, vilama i tokom koji pokazuje da je za njih protok vremena ništa do li prolaznost i posmatranje ljudskih radnji koje idu u krug ponavljajući se.
“Praf” nam stiže od Krešimira Čoraka istoričara kome je horor priča “Glas” više puta nagrađivana i uvrštavana u zbirku “Strašne priče”. Istorijski milje koji prati grupu zarobljenika i njihove goniče. A tu je i jedna dvorska luda koja ispunjava želje, ali lude su sklone i podvalama, otkrijte kakvu je smislila ova.
“Namćor” pisca Saše Šebelića tvorca čak sedam objavljenih knjiga i velikog filmofila. U kojoj gledamo život malog čoveka po svemu nalik drugima, osim što se njemu ispunjavaju želje. Pa pročitajte šta to Zed želi.
“Pričaj mi kako je nastao svet” je priča Aleksandra Kostjuka autora tri romana, zbirke priča i jednog stripa. Detektivska noar priča sa primesama sajberpanka. Mračan lik, mračna priča sa ubistvom , istragom i otkrićem koje je neželjeno.
“O čudovištima i herojima” je pripovetka Nenada Pavlovića autora romana “Hokus Lokvud”. Klasičan fantazi, malo mirno mesto koje se tokom oluje pretvara u pakao. Srećom tu je mračni i neobični stranac da reši stvari, jer sasvim slučajno, on je lovac na čudovišta.
“Aeternam” je istkana priča od strana Vedrana Volarića autora sa nekolicinom objavljenih priča i jednom novelom. Priča nas uverava da sve ima svoj kraj i svoj početak. Čak i večne stvari kao što su roboti ne mogu doveka.
“Prekršitelji” je stvaralaštvo Vedrane Čolić autorki je ovo prva objavljena priča i strastvena je obožavateljka knjiga. Distopija iz pomalo ženskog ugla. Ne, ne spaljuju knjige ovoga puta, ali postoji drugo ograničenje slobode, oduzeto im je pravo da rađaju decu.
“Teodor” je delo Jelene Crnjaković autorke koju smo već upoznali putem Marsonica i nadamo se da je to tek početak. Zavirimo u um jednog ubice, saznajmo koliko je opojna moć ubistva. Proživimo sa Teom dane do povratka u pravo obličje.
“Žrtva” je novela Vladimire Becić od koje smo dobili jedan roman, ali nadamo se još mnogima. Zaista čudna priča o žrtvi za koju nisi siguran da je žrtva i mučitelju koji možda to i nije. Neophodno pročitati u više navrata iznimno kompleksno štivo,
“Filip K. Dik – Psihodelija inspiracije” je esej Ratka Martinovića govori o velikanu žanra, njegovim uverenjima, delima, životu i geniju bez koga ni žanr ne bi bio što jeste.
Marsonic broj osam je vrlo interesantan jer je spoj svih mogućih podžanrova tako nam drage fantastike. Ima tu debitantskih priča i već nam poznatih pisaca, ono što ih sve spaja u ovu reviju SF-a je to što su voljni videti svet koji se pomalja u obrisima naših snova i mora. A mnoštvo pogleda nam daje sasvim novu percepciju vida. Tako da se naša redakcija nada da će Marsonic i dalje napredovati i rasti i da sledeći put neće izostati ni strip koga ovoga puta nema. Do narednog broja.