Martovska autostoperska čitaonica

Ovaj mesec je vrlo plodonosan što se tiče domaćih izdanja vezanih za fantastiku horor, a čak tri knjige su došle iz pera domaćih pisaca. Od njih ćemo i da krenemo, stoga, spremite se za malo istorije.

SRPSKA NAUČNA FANTASTIKA, Miodrag Milovanović

Srpska književna scena se poslednjih godina obogatila brojnim izdanjima fantastike, i to uglavnom epske, često vezane za slovensku mitologiju i folklor. Ipak, naučne fantastike i nema previše, tako da je red da se podsetimo da to nije oduvek bio slučaj.

Za to se pobrinuo Miodrag Milovanović, koji nam je doneo Srpsku naučnu fantastiku, poduži esej o istoriji naučne fantastike u Srba, kao i pregled značajnih dela ovog žanra. Milovanović je ove, mogućno suvoparne podatke, izneo na interesantan način, što umnogome olakšava čitanje knjige. Ovo delo je svakako obavezno za svaku biblioteku bilo kog domaćeg ljubitelja fantastike, a njegovom kvalitetu najviše govori i to da je u fanzinu Terra, broju 19, izvesni Srđan Dukić sebe potpisao kao autora ovog eseja. Kažu da je imitacija najviša forma laskanja, pa možemo da pretpostavimo da je krađa nečijeg dela isto čini još cenjenijim.

JEDNA UGAŠENA ZVEZDA, Lazar Komarčić

Književna dela o putovanju na Mesec su sama osnova žanra naučne fantastike. Prvo delo koje je odvojilo žanr od ostatka fantastike je Somnium Johana Keplera, napisan na latinskom, davne 1608. godine. Nepunih trista godina kasnije, i srpska književnost je dobila jednog od svojih pionira naučne fantastike, i to u peru Lazara Komarčića. Roman Jedna ugašena zvezda je spoj dva gotovo suprotna pristupa pisanju – beletristike i popularne nauke. Kako prati astralno putovanje jednog profesora kroz svemir, preko Meseca sve do nekog drugog sunca i njegove planete, Komarčić na zadivljujuće precizan način opisuje astrološke predele, i to šezdeset godina pre prvog putovanja na Mesec.

Ovo kapitalno delo je maltene potpuno zaboravljeno – za njega znaju ljubitelji naučne fantastike, ali čak ni svi oni. Stoga, ovo reizdanje Portalibrisa, prigodno smešteno u ediciju Otrgnuto od zaborava, više je nego dobro došlo. O knjizi se mnogo toga može reći, ali mi ovde za to nemamo mesta. Ipak, koleginica Mira je našem sajtu napisala ponešto o autoru i mnogo o romanu, a taj članak možete pročitati na ovom linku.

TAJANSTVENI PLAMEN KRALJICE LOANE, Umberto Eko

Knjiški moljci su jedna sasvim posebna vrsta ljudi, te kada o njima priča pisac, dobijamo roman u kojoj jedan antikvarni knjižar gubi pamćenje, te zaboravlja sve o sopstvenom životu – osim knjiga koje je čitao. Da bi povratio svoja sećanja, vraća se u roditeljsku kuću i počinje da kopa kroz uspomene, kroz stare novine, gramofonske ploče, časopise i stripove, koji nam oslikavaju vreme u kome je odrastao, vreme njegovih roditelja i roditelja njegovih roditelja.

Ovaj roman se često oslanja na intertekstualnost, tehniku pisanja koja pravi mozaik od različitih, često već postojećih tekstova (zbog čega se često može zameniti za plagiranje), te kroz njega prenosi neku sasvim novu poruku ili priču. Stoga, Tajanstveni plamen kraljice Loane je prepun referenci na popularnu kulturu, ali sadrži i mnogo manje zabavne delove, koji se oslanjaju na piščevo iskustvo života u Musolinijevoj fašističkoj Italiji.

GVOZDENI ISPIT, Kasandra Kler i Holi Blek

Holi Blek je Kasandru Kler upoznala na svom prvom potpisivanju knjiga, a to poznanstvo je prvo prešlo u prijateljstvo, a zatim i u poslovnu saradnju. Obe spisateljice iza sebe imaju popularne serije za mlade, Klerova Instrumente smrti, dok je Blekova koautorka Hronika Spajdervika, a zajedno su započele serijal Magisterijum. Prva knjiga serijala je Gvozdeni ispit, priča o jednom dečaku koji ne želi da pođe u magičnu školu, ali u istoj ipak završava. Otac ga je upozoravao čitavog života da se ne bavi magijom, jer mu je magija ubila majku. Sada se nalazi u Magisterijumu, podzemnoj magijskoj školi, koju Lagunin sažetak za knjigu opisuje kao „jeziviju verziju Hogvortsa”. Iako sličnosti sa Hari Poterom mogu malo da odvrate pažnju, prema portalu Kirkus, serijal je ipak dobio dobre kritike, a najavljeno je i da će biti adaptiran na velikom platnu.

UPOZORENJE O SADRŽAJU, Nil Gejmen

Naslov ove zbirke Gejmenovih radova obećava stravu i užas – mada se to „upozorenje o sadržaju” (“trigger warning“) danas toliko često koristi na onoj zapadnijoj strani zapadne hemisfere, da je gotovo izgubilo obećanje strašnih i uznemirujućih stvari. Zaista, ono što pre svega hvata pažnju u sadržaju zbirke jeste raznolikost forme i prisustvo čak dve fanfik priče.

Glavna okosnica zbirke bi verovatno bio Crni pas, dosad neobjavljena priča napisana specijalno za ovu priliku, smeštena u književni univerzum Američkih bogova. Druga dva zapažena kratka dela su svakako priče o Šerloku Holmsu, odnosno Doktoru Hu, a ova poslednja je i napisana 2013. godine, za pedesetogodišnjicu prikazivanja serije.

Zbirka sadrži i nešto poezije, a najzanimljiviji deo je možda Kalendar priča, okosnica zbirke priča inspirisane mesecima u godini. Kalendar je nastao kao eksperiment na Tviteru, gde je Gejman postavio pitanje o svakom mesecu u godini, a fanovi bi mu odgovarali na njega, jednom rečenicom, na osnovu kojih je Gejman nakon toga napisao priče.

Gejmen ostaje veran svom fantazijskom stilu i maštovitosti zbog koje su njegove knjige toliko omiljene među ljubiteljima ovog žanra, ali upozorenje je tu sa razlogom – priče se završavaju loše barem po jednog lika u njima. Gejmen još upozorava i na poeziju, koja je u zbirci takođe prisutna, čisto ako to nekom može da zasmeta. Ima nas raznih.

KRUNA PONOĆI, Sara Dž. Mas

Prošlo je samo tri meseca od kako je Laguna izdala prvu knjigu u istoimenom serijalu, Presto od stakla. Priča je centrirana oko Selene Sardotijen, ubice koju princ pomiluje da bi za njega učestvovala u turniru čiji će pobednik biti novi kraljevski ubica. U prvoj knjizi ona pokušava da otkrije ko je taj koji ubija njene protivnike, pre nego što ona stigne na red.

Sada nam stiže i druga knjiga u serijalu, Kruna ponoći. Selena živi dvostruki život – u jednom služi kralja prema kome ne oseća nikakvu odanost, a u drugom radi protiv njega, pokušavajući da odgonetne tajne staklenog zamka. Ima saveznike, prestolonaslednika Dorijana, kapetana garde Kejola i stranu princezu Nehemiju, ali ni njima ne sme da veruje. Kada doživi strašnu tragediju, to je stavlja na raskršće gde mora odmah da bira – kome je odana. Za koga će se boriti?

KRALJEV KAVEZ, Viktorija Ejvjard

Jedna od prvih, ali i večitih tema priča i legendi je ona o borbi dve klase, vladajuće i one potlačene, zajedno sa pokretima otpora i usamljenim herojima koji su poreklom ništavni, ali sposobnostima rođeni za počasti. Serijal Crvena kraljica je upravo jedan od tih, u kojoj su klase odvojene krvlju. Ne onom prolivenom, nego samom bojom iste. Crveni su obična ljudska bića, te sluge Srebrnima, koji poseduju moći poput bogova, što ih čini apsolutnim vladarima. Sve dok se nije pojavila ona.

Mer Barou dobija posao služavke na dvoru Srebrnih, ali tada otkriva nešto sasvim nemoguće – uprkos svojoj crvenoj krvi, poseduje moći Srebrnih. Srebrni ne žele da poveruju da je to moguće, ali realnost ne mogu da promene, stoga Mer proglašavaju za davno izgubljenu princezu srebrne krvi i udaju je za princa. Ovim je u prvoj knjizi serijala, Crvena kraljica, počela Merina borba za slobodu za Crvene, njen uspon u moći, ali i posledični pad, sa čijim posledicama mora da se suoči u trećoj knjizi, Kraljevom kavezu, koja uskoro izlazi iz štampe.

VAMPIRIJADA, Boban Knežević

Paladin već nekoliko godina izdaje zbirke priča sa žanrovskim temama pod uređivačkom palicom Gorana Skrobonje. Jedna od tih zbirki je i dvotomno izdanje čija su tema vampiri, pod nazivom U znaku vampira, tj. U znaku vampirice. Po priznanju samog autora, koje iznosi u predgovoru za zbirku, tema o vampirima ga nije privlačila, jer ju je navala paranormalnih romansi učinila pomalo izlizanom, neukusnom, a pionir tog pokreta, Sumrak, čak i uvredljivom za prave ljubitelje vampirskih horora. Ipak, ovaj skup originalnih i vrlo maštovitih priča je vampire oprao u očima čitalaca i doneo neka sasvim nova tumačenja tog fenomena.

Jednu od priči je napisao i Boban Knežević, i to pod nazivom Vampirijada. Ovo kratko izdanje koje vam predstavljamo je ništa drugo do već objavljena priča izrasla u novelu. O samoj priči nećemo ništa veliko reći, samo da svojim kvalitetom zavređuje mesto na vašoj polici. Jedino da prenesemo rečenicu urednika zbirke, koji ju je u predgovoru opisao: „Boban Knežević se sa uobičajenim podsmehom osvrnuo na fenomen raznih ovdašnjih turističkih događaja, „ijada”, kombinujući to sa klasičnom naučnom fantastikom kakvu je već decenijama teško pronaći u onome što važi za žanrovsku književnost”.

Za ovaj mesec smo sa prikazima novih knjiga završili, ali to ni slučajno nije razlog za paniku. Ugrabite neku staru, neki klasik, da vas smiri. Možda baš onaj na čijim koricama velikim, umirujućim slovima piše – BEZ PANIKE!

Do sledećeg puta, pozdravlja vas vaš Vodič.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *