ŽANR: naučna fantastika/akcija
ORIGNALNI NAZIV: The Matrix
REŽIJA: sestre Vačovski
SCENARIO: sestre Vačovski
ULOGE: Kijanu Rivs, Lorens Fišburn, Keri En Mos, Hugo Viving, Džo Pantoliano
ZEMLJA: SAD
OCENA: 8
Dugo sam razmišljala kako da vas uvedem u novu priču, kako da nešto započnem, a da privuče pažnju. Krenuću od ljubitelja naučnofantastičnih filmova, kada ih pitamo koji im je film najdraži oni će se pre odlučiti za neki film iz sedamdesetih i osamdesetih godina 20.veka, a retko će se odlučiti za neki iz devedesetih i filmove koji se uveliko prikazuju na filmskom platnu.
Kada su Lana i Lili Vačovski (tada braća Vačovski) 1992. godine smislile grafičku novelu o ljudima uhvaćenim u paralelnu realnost koju su napravile mašine, nisu ni sanjale da stvaraju kultno delo koje će dobiti dva nastavka. Ljubitelji naučne fantastike svakako znaju da ovoga puta predstavljamo remek delo Matriks (The Matrix).
Film je pozitivno ocenjen od strane kritičara i osvojio je četiri Oskara, kao i druga priznanja među kojima je BAFTA i nagrada Saturn. Pohvale su se odnosile na inovativne vizualne efekte, kinematografiju. Akciju u filmu jedni su opisivali kao impresivnu, a drugi da banalno i ometa praćenje radnje. Uspeh filma je razlog za dva nastavka, koja su inscenirale i režirale sestre Vačovski, Matriks: Promena (The Matrix Reloaded) i Matriks: Revolucija (The Matrix Revolutions). Kasnije je prošireno i na video-igrice, stripove i kratke filmove.
Film predstavlja distopijsku budućnost gde realnost jeste simulirana stvarnost, „Matriks“, a stvaraju je mašine kako bi podčinile ljudski rod, čiju toplinu tela i električnu aktivnost koriste kao izvor energije.
Računarski programer Neo saznaje istinu i počinje pobunu protiv mašina. Ne znam za vas, ali ja sam se sa filmom slučajno srela, sama najava na malom ekranu je nagoveštavala nešto posebno, ali nisam ni približno bila spremna na ono šta nam je predstavljeno.
Matriks je film koji vas ostavlja bez daha, koji vas jednostavno uvuče od prve scene i ne ispušta do samog kraja. Ne zaustavlja se samo na vizualnom privlačenju, već vas privuče i pričom, jednostavno počnete se pitati ko su ti ljudi koji skaču po zidovima, koji imaju tako brze pokrete, oni koji preskaču zgrade.
Sestre Vačovski nam od starta daju mrvice, kako bi nas, sve dublje, uvukle u klopku i trenutak kada Neo završava na ispitivanju mi smo odavno upali u klopku, navučeni na radnju filma, već i sami osećamo da nam je dodeljena jedna od uloga. Najzanimljiviji deo filma meni je kada Neo mora odabrati između plave ili crvene pilule, bukvalno govorim u ekran „crvenu uzmi, ne plavu” i onda onaj fantastični deo, spoznaja „Matrice“. Scene su fascinantne, ređaju se i nadograđuju do samog kraja.
Vizualni efekti filma su danas standard, ali 1999. godine bile su nešto, neviđeno, perfektno. Od tih efekata najupečatljiviji delovi su mi kung-fu trening Nea sa Morfejom, po mom mišljenju jedna od najjačih scena borbi i scena izbegavanja metaka (scena koja me je kupila i zbog koje ovaj film obožavam), a uz sve to fantastična muzika koja nam pojačava doživljaj.
Odabir Kijanu Rivsa (Keanu Reeves) za glavnu ulogu je pun pogodak, njegova zbunjena faca je upotpunila lik Nea koji mora biti zbunjen. Ovo mu je definitivno najbolja uloga u životu, mada ne zaostaje ni u filmu Konstantin (o kome ćemo nekom drugom prilikom).
U filmu postoji i ona scena koja nas razočara, odlazak kod proročice i iščekivanje da nam ona objavi da je on Taj, ali ona nam ne da odgovor, ostavlja nas da se pitamo kako to da on nije Taj, kada jeste i onda počinje preispitivanje, razmišljanje, šta smo to mi propustili, kako se sada ovo desilo, ali nastavljamo sa gledanjem jer smo se uveliko upetljali u samu matricu filma.
Šta možemo reći o glavnom negativcu filma, agentu Smitu? Jedan od najboljih negativaca koji se pojavio u istoriji filma, nešto neponovljivo, nezamenljivo. Način na koji se pokreće, na koji dominira prostorom, jednostavno prikazano zlo, mogu slobodno reci savršeni negativac.
Ovaj film je remek delo kinematografije. Nažalost, nastavci nisu opravdali očekivanja, ali su i oni ipak dobri. Filmska dela koja osim što nas zabavljaju i nečemu nas uče, bude u nama kritičku svest i podstiču nas na razmišljanje.
Koliko god pisali o Matriksu, malo je, postoje mnoge scene i stvari koje sam ispustila, na vama je da pogledate ako niste, a ako već jeste podsetite se, jer koliko god puta pratili taj film uvek naiđe scena koju nismo budno propratili.
Sigurno se pitate zašto sam se odlučila za ovaj film, Matriks nam je doneo revoluciju, nešto novo, do tad neviđeno, a neverovatno dobro, fantastično.
Ostavljam vas da razmišljate, a ja vam se javljam za sedam dana sa još jednim remek delom iz sveta filma.