U vreme hiperskriptovanih interaktivnih filmova i hiperkompetetivnih online igara malo je prostora za kvalitetnu strategiju. Još ako je ona potezna, šanse su da će vam jedina zabava biti naslovi iz prošlosti. Studio Blachole Games i izdavač Ubisoft pobrinuli su se da industrija poteznih strategija, sa njenom najzdravijom franšizom, preživi bar još neko vreme.
Might & Magic Heroes VI je, možda, “poslednji mohikanac”. Sledeća igra iz ove serije će, možda, pokleknuti novim trendovima – što će joj obezbediti život, a kakav će “kvalitet tog postojanja” biti, videćemo tada. Dok se to ne desi, mogu da konstatujem da će Might & Magic Heroes VI zadovoljiti većinu fanova, uz minimalnu verovatnoću da pridobije nove generacije.
Da budem iskren, imajući u vidu probleme koje Ubisoft ima sa starim franšizama, očekivao sam generični gameplay koji se bazira na ponavljanju jednog te istog. Umesto toga, dobili smo poteznu strategiju vrednu pažnje, koja je zabavna tokom celog trajanja solo iskustva, uz izvesne, ne tako male, nedostatke.
Heroes VI govori epsku priču o problematičnoj kraljevskoj porodici koja je, u stvari, ukrojena na način koji omogućava igranje sa svim frakcijama, u različitim kampanjama. Ovo je dobro za gameplay, jer vam pruža mogućnost da se upoznate sa svim frakcijama i mehanikama.
Najradikalnija novina trebao je da bude moralni sistem, koji, realno, nema uticaj na priču i razvoj događaja, pa je samim tim smešno što ga tvorci karakterišu kao takavoga. On je, pre svega, način razvoja – razmišljaćete o izboru moći i sposobnosti, a ne o vrednosnom karakteru tog izbora, što je, u ovom žanru, ipak, skroz ok.
Naravno, kao i do sada, Heroes VI ima dve komponente: sve sem borbe i samu borbu.
Vaš heroj kreće se po mapi, skuplja loot i podiže svoj level u RPG fazonu, ali u “potezima”. Resursi i predmeti koji skupite ne služe samo individualnom jačanju, već i rastu ekonomije, što je veoma bitno kako bi izgradili gradove i još više raširili svoj uticaj. Zahvaljujući ograničenoj pokretljivosti heroja, potrebno je dosta razmišljanja i taktiziranja: morate razmišljati nekoliko koraka unapred. Dobro isplaniran pristup garantovaće lakše pobede, dok nepromišljeni gamplay vodi do dosta mučenja tokom borbe i u kasnijoj fazi igre.
Drugi aspekt igre je borba. Najveći nedostatak odlazi u eliminisanju faktora iznenađenja: ako napadnete sa određenim brojem jedinica, broj će se oduzeti jako brzo, pre završetka animacije borbe, što, jednostavno, nije rešenje koje će vas držati na ivici stolice. Borba se, naravno, odvija “na mreži”, a na raspolaganju imate jedinice sa različitim sposbnostima. Dobar komandat mora da poznaje i svoje i protivničke snage, kao i da koristi sposobnosti heroja na najbolji način.
Heroji mogu da preokrenu odnos snaga čak i kada imate realno manje jedinica i šansi za uspeh, ali, vremenom ćete shvatiti da sirova brojčana snaga ovde znači sve – što je razočaravajuće. Bilo je malo situacija da smo uspeli kvalitetnim taktikama da uradimo nešto više, nego što je to slučaj sa manje promišljenim igranjem tokom borbe. Naravno, ostaje činjenica da su sve mape dobre i da je potrebno puno iskustva, srpljenja i kvalitetnog menadžmenta resursa i veština da uopšte imate sve preduslove za pobedu.
Heroes VI ima potencijala za dobar multiplayer, ali je, ipak, ova igra najbolja kao solo iskustvo. Uostalom, ona se tako i uči, a čak igranje na Easy nivou nije lako za početnika. Multiplayer, suštinski, može da se igra na dva načina: brži mečevi su bolji za nestpljive, ali onda propada čitav strateško-menadžerski sloj igre, dok, u drugoj varijanti, morate da imate beskrajno stpljenje za gika s druge strane žice ili iz “hot seat-a”, dok je njegov potez.
U svakom slučaju, fanove poteznih strategija čekaju meseci zabave, urpkos nedostacima, jer konkurencije nema, dok bi ostali gejmeri mogli da probaju da “svare” ovaj žanar. Nikad se ne zna…
Prednosti: igra ostaje verna duhu Heroes franšize, šest dugih kampanja, šest frakcija, sjajna muzika, odlična grafika.
Mane: duga učitavanja, bagovi, teško za početnike, nedovoljno promišljen multiplayer.