Mikromegas

Naziv: Mikromegas
Autor: Fransoa Mari Arue – Volter
Zemlja: Francuska
Godina izdanja: 1752
Žanr: svemirska opera, satira

Fransoa Mari Arue, daleko poznatiji pod svojim pseudonimom (jednim od oko 178) Volter (1694−1778), bio je francuski filozof i književnik koji je pripadao prosvetiteljstvu. Svojim književnim stvaralaštvom, bespoštednom kritikom hrišćanstva, tadašnjih rigidnih i ispraznih sistema obrazovanja i filozofskih učenja, zaslužio da se po njemu cela ova epoha u Francuskoj vrlo često naziva ’epohom volterijanstva’.

Stavovi su ga doveli u nemilost tadašnje vlasti i do kasnijeg progonstva iz Francuske, ali je njegova satira uspevala da svojim humorom i lepotom iskaza istraje i uprkos cenzurama dopre do publike i osvoji je, pa čak i da doprinese tome da se formira književni i intelektualni krug oko Voltera, značajan za dalji razvoj književnosti. Tematika kojom se Volter bavi je univerzalna, pa su njegova satira i njegov humor bliski i današnjem čitaocu i lako je poistovetiti ih sa današnjim problemima u društvu i državi. I Mikromegas je, kao i ostala Volterova dela, osim što nosi sloj interpretacije karakteristične za određeni istorijski, politički i, naravno, filozofski kontekst, bogat univerzalno aktuelnim elementima koji se protežu kroz različite epohe i kulture Evrope.
Objavljen 1752. godine, Mikromegas kratka novela sa 7 poglavlja, spada u najlepša Volterova dela, ali i u početke naučne fantastike kao žanra. U pitanju je filozofska satira maskirana u odore svemirske opere, koja ismeva načela feudalnog sistema i njegov konzervativni odnos prema nauci. Iako Volter koristi koncept ’pogleda sa strane’ odnosno ’autsajdera’ i u drugim svojim delima da bi ukazao na mane tadašnjeg društva, u Mikromegasu, junak (odnosno junaci) kroz čiju prizmu se posmatra ustrojstvo filozofije i društva dolazi sa drugih svetova – jedan je sa planete koja kruži oko zvezde Sirius, a njegov saputnik je filozof sa Saturna.

I dok se prva polovina knjige može sasvim čitati i kao jednostavna naučnofantastična priča sa sporadičnom dozom humora (iako postoji nekoliko pomenutih slojeva skrivenih i u ovom naizgled jednostavnom toku zapleta), tačno je prepoznatljiv trenutak u kome Volter priču podređuje filozofskom aspektu.

Ali da krenemo redom.

Sam naziv našeg glavnog junaka „Mikromegas“ jasno nam stavlja do znanja njegov, da tako kažem, relativni položaj u ogromnom univerzumu. Sa 20.000 stopa visine (oko 6km) i sa planete koja je mnogo puta veća od Zemlje i na kojoj se mnogo duže živi, a u kojoj je on tek mladić, on je istovremeno mikro ili mali u odnosu na neke – svoje sunarodnike, i megas ili veliki u odnosu na neke druge – Zemljane. Njegov životni put veoma nalikuje Volterovom – prognan je sa svoje planete na 800 godina zbog kontraverzne knjige (iz oblasti biologije), nakon čega je napisao pesmu kojom se rugao sudijama koje nisu ni pročitale delo za koje su ga osudile, a vreme provedeno u izgnanstvu, Mikromegas koristi za unapređivanje svog velikog znanja. Tako je i Volter u ovo delo inkorporirao svoje znanje stečeno iz izgnanstva, iz uvida u rad Isaka Njutna – Mikromegasovo vozilo je nama nepoznate vrste ali putuje po principu koji možemo prepoznati kao upotrebu sile gravitacije.

Tokom svog putovanja, Mikromegas susreće filozofa sa Saturna, iz razgovora sa kojim saznajemo još neke stvari – da je naš junak vernik, da primećuje da život na planeti u mnogome zavisi od njene veličine (proporcije su, svakako, veoma važne i nijedna veličina nije nasumična), kao i to da oko Marsa kruže dva meseca (ovo je potvrđeno kao tačno 125 godina kasnije). Sa njihovim dolaskom na Zemlju (5.7.1737 – ovaj datum je bitan za razumevanje istorijskih okolnosti koje se pominju) priča poprima potpuno filozofsko-satirični momenat.

Nakon inicijalnog obilaska zemlje i iznenađenosti da na njoj postoji život, Mikromegas i njegov saputnik nailaze na brod sa ekspedicijom koja se vraća sa Arktika i nakon što uspeju nekako da uspostave kontakt , shvataju da imaju posla sa svesnim, premda minijaturnim bićima.

Kada se povede razgovor i kada se sagovornici dotaknu pitanja duše, ispostavlja se da je – iako obrazovan i poreklom iz civilizacije daleko naprednije od one zemaljske – Volterov Mikromegas je učenjak, skroman i ponizan, otvoren za nova znanja i nove ideje. Njegova veličina ogleda se i u postupcima nakon što je otkrio da ljudska bića nisu baš mnogo napredovala u nauci i filozofiji, i da kod zemaljskih učenjaka nema ničega osim puke ispraznosti, citiranja i oponašanja reči i stavova nekolicine starih filozofa („Jer uvek treba čitati ono šta se ne razume i na jeziku koji se najmanje razume“). Njegov poklon zemaljskim filozofima na kraju, simbolično predstavlja naznaku ljudima da je vreme da krenu iz početka.

U osnovi ozbiljna filozofska satira, Volterov Mikromegas je možda najbolji primer kako žanr nije prepreka već sredstvo da se ispriča univerzalna, slojevita priča.

About Author