Kako neki od dragih nam junaka ne mogu da prate nove trendove i tehnologije, te uslovno rečeno zastarevaju, a kompanija Serđo Boneli Editore naravno želi i nove čitaoce, u skladu sa tim rešili su da uvedu nove heroje, prikladnije današnjici. Jedan od takvih je Morgan Lost, koji nam već naslovnicom govori u kom će pravcu strip ići – to je svojevrstan zid sa licima sa poternica i sve bi bilo u redu da neka od njih nisu groteskna, a da nam već nije najavljeno da su ta lica budući neprijatelji našeg heroja. Morgan je daltonista, pa imamo priliku videti nešto sasvim novo – epizode posmatramo kao i naš heroj: u crveno-sivoj boji. Takođe je i vlasnik malog bioskopa i veliki filmofil, te ćemo verujem viđati omaže na razne filmove. On živi u paralelnom svetu gde je tehnologija preuzela sve još u pedesetim, bez rata, ali sa promenom klime u kojoj vlada konstantna noć. Pošto su prve dve epizode uvodna priča, predstavićemo vam ih u ovom tekstu, dok će svaka naredna priča biti u okvirima jednog broja.
Klaudio Kjaveroti dobro nam poznati scenarista sa preko pedeset verovatno nekih od najboljih epizoda Dilana Doga i tvorac Brendona, jednog od novijih heroja, ali njega ćemo vam predstaviti drugi put. Takođe je trebao biti gost na Komikonu ove godine u Kragujevcu, ali došlo je do komplikacija, strah od letenja i italijanske rentakar službe koje ne iznajmljuju vozila za put u Srbiju. No već na sledećem Komikonu mu se možemo nadati.
Mikele Rubini je crtač prve epizode, kog sam vam već predstavio pišući o onoj sjajnoj Zagorovoj epizodi, a pored Zagora crta Teksa i Dampira, dakle pomalo naklonjeniji horor žanru no ostalim. Stoga se nadajmo da će se lako uklopiti i pokazati da je majstor svog zanata.
Đovani Talami crta drugu epizodu. A poznat je po radu na Niku Rajderu i Magiku Ventu koji je nešto manje poznat kod nas.
„Čovek poslednje noći“ počinje tako što vidimo kako novinarka Lindi Kis na videobimu otvara svoju emisiju ’Serijske ubice’ predstavljajući najtraženije okupljenim lovcima na glave. Zatim pratimo svirepu akciju jednog od traženih. U međuvremenu, par kadrova gde ekipa lovaca priča o Morganu i tu odmah saznajemo da je daltonista i filmofil. A onda smo natrag gde ubica obavlja svoj ritual. Tada prvi put vidimo Morgana koji deluje tako mračno i gotski, tetovaža poput maske koju Zoro nosi uveliko doprinosi utisku, kao i dug crni mantil kao kod revolveraša. Ove scene nam ga pokazuju u akciji, kako pronalazi surovog ubicu. Sledi razgovor sa policijskom kapetanicom koji nam verujem obećava nešto više u tom odnosu, ali i zanimljiv osvrt na stvarni svet od strane jednog od policajaca.
Bar, Morgan u društvu drugih lovaca se šali sa šankericom, dok mu nešto sa TV-a ne privuče pažnju i vrati ga u prošlost. Tu vidimo kako je dobio tetovažu i zbog čega je postao lovac, a autor daje jednom primedbom omaž Kventinu Tarantinu. Morgan odlazi do zatvora da proveri starog stanara i piše li mu iko, jer novo ubistvo je tako nalik nekim njegovim, što našeg heroja uspeva uznemiriti i nakon toliko godina. No izbora nema, ako misli da uhvati, ubicu mora da se suoči i sa duhovima prošlosti. Što je, uprkos trudu, tako prokleto teško i ometajuće. Ipak u svom čudnom stanu dolazi na ideju kako do traga, pa ga shodno tome i sledi. Stigao bi donekle sa tim, da nije tajanstvenih tipova koji uklanjaju tragove, a izdaju se za agente Sekcije pet. Potom smo slikom u njihovom sedištu, gde nam priču još više zapetljavaju, dok Morgan objašnjava kapetanici Regini kako je sredio nepoznatog. A onda kapetanici javljaju o drugom zločinu sa svedokom koji na skiciranju foto robota kazuje nešto apsurdno i nemoguće za Morgana i tu se završava prva epizoda.
„Ne ostavljaj me“ se nastavlja tamo gde smo stali. Morgan je toliko šokiran da mu na oči izlaze uobrazilje i u budnom stanju. On i Regina na sve načine pokušavaju dokučiti šta se to dešava. Dok oni jure i potvrđuju tragove, ubica nastavlja da ubija, ali nešto se promenilo. Ovde je opet deo gde nas autor uči koliko je stvarno ovaj svet različit od našeg i to kroz sudbinu Ane Frojd. Od tog trenutka stvari se kreću vrtoglavom brzinom i slike nam se samo izmenjuju pred očima, Regina, Morgan, upravnik Sekcije pet, ubica, pa čak i slatka medicinska sestra koja hoće da pomogne našem junaku. Morgan je na proputovanju kroz sva mesta iz svoje prošlosti, gde je uveren da će biti i ubica.
Kada ga na kraju i sretne, nakon kraćeg okršaja i objašnjavanja, ubica se smiruje i počinje da sluša Morgana. Uto se pojavljuje agent Sekcije pet i iznosi zahteve koji su našem heroju neprihvatljivi. Počinje novi okršaj u kom ubica spasava našeg junaka ubijajući agenta i opet beži, jer je Morgan zaglavljen. Sada je barem siguran to je osoba koju je znao u prošlom životu i koja mu je značila sve.
Agenti su ovo uradili, a on će morati da sazna kako i zašto. Počeće od doktora iz bolnice, te događaja koji ga menja u ovo što je danas. Pošto je konačno dobio informaciju gde je dotični doktor, odlazi kod njega. Tu zatiče privatnu zabavu i dobija objašnjenje, kako se prošlost vratila iz mrtvih. Upada u još jedan okršaj sa agentima Sekcije pet, koji hoće da zataškaju celu priču… ili barem tako izgleda. Pošto se budi kod upravnika jer su ga agenti spasili smrti, upravnik mu objašnjava sve, pa i da je borba protiv njega uzaludna i iluzorna te da ga stoga može pustiti. Naredno jutro ili noć, svejedno je u ovom svetu, Morgan se budi svestan da je izgubio i da se prošlost ipak neće vratiti. A ubica je na kraju primoran vratiti se na početak.
Da se razumemo: ovim vam nisam rekao ni delić onog što vas čeka. Dobro došli u Nju Heliopolis, jer ovo je tek početak…
Moram da priznam, teško će mi pasti to što ovde ne mogu biti samo fan. Tako da ću morati spomenuti i pokoju manu čisto objektivnosti radi. Kjaveroti je stvorio heroja, koji je mračan, pun slabosti, ali koga ćemo svi voleti i koji je opasna konkurencija Dilanu Dogu. Što se same priče tiče, na momente ume da bude vrlo konfuzna i nikad nisi baš siguran da li je nešto namerno tako ili ne. Primer: spikerka najavljuje pesmu iz Srbije, a ime autora je anglosaksonsko, a pošto sam video i originalnu vinjetu znam da tako stoji i u originalu. A čisto sumnjam da neko ko je bio u našoj zemlji i ima i mejl specijalno za fanove odavde slučajno pravi takvu omašku, pre je razlog taj da nam dodatno pokaže razliku u toku istorije u tom njegovom svetu. Kada se naviknete na to i na crveno-sivu, sve je u redu.
Moj lični favorit među Bonelijevim crtačima Rubini je nadmašio samog sebe, briljirao je, ovo bi mu lako mogao biti i najbolji rad. Stoga ne treba da čudi što je u drugoj epizodi Talami nešto lošiji, što je možda primetno samo onima koji redovno čitaju stripove.
Zaključak: dobili smo sjajan strip, mračan, konfuzan sa dosta akcije, hororan i na trenutke tako seksi i inteligentan. Celoj toj atmosferi mnogo doprinosi tehnika crveno-sive boje, videćete. Svakako preporučujem onima koji vole Dilana, Napoleona i Juliju, vrlo brzo će zavoleti i Morgana. Izdavaćka kuća Forma B je sve to upakovala u vrlo kvalitetne sveske, prevod je sasvim dobar, samo da malo obrate pažnju nekad je kino, a nekad je bioskop, jedno ili drugo ne oba.
Uronite u mračan svet Nju Heliopolisa što pre.
