Ne znam da li ste svesni toga da pored samih heroja, postoji još nešto vrlo bitno za uspeh serijala, a to su staništa, naseobine ili gradovi. U ovom slučaju, koncentrisaćemo se na gradove. Postoje neki koje svi znamo kao Gotam, njegovo naličje je mračno, grad je to bez svetla i njegovi heroji samo poprimaju njegove obrise. Tu je, naravno, i Bejsin Siti (stvarni gradić u državi Vašington) kog Miler predstavlja u mračnim tonovima i, opet, junaci prosto upijaju taj mrak. Novi Heliopolis se suštinski razlikuje od ta dva, njegova neonska svetla bleštavo svetle, njegova arhitektura je potpuno nešto novo i nimalo klasično, i smatram da je barem polovina uspeha u tome što izgled grada ne obećava bilo koju mračnu stvar. A dobijamo deset puta surovije pripovesti od onih u pomenutim, te i sam zaslužuje taj status grada koji stvara svog heroja, jer Morgan je tvorevina svog grada. Šta, ne verujete mi? Hajde, vodim vas da se prošetate ulicama Novog Heliopolisa….
Đuzepe Lioti ima iza sebe i karijeru filmskog scenariste, naime radio je na filmovima, L’erede – The Heir, Terraferma i Rijaliti. Kao crtača ga proslavlja serijal Narkos, te počinje raditi na Brendonu i nastavlja tu saradnju sa Kjaverotijem i na Morganu Lostu.
Časovnik života. Počinje borbom za život, koja bi možda bila lakša da onaj ko se bori ne vidi mnoštvo slika koje skreću pažnju. Morgan sa društvom ćaska uz piće, odlučuje da mu je dosta i ide da prošeta, neko ga prati, ali kad je suoči sa tim to se negira. Sledi kadar u kom mlad momak u striptiz baru otkriva da mu majka radi tu, uz buru negodovanja i sukob odlazi odatle. Ubrzano se smenjuju kadrovi, a mi se malo duže zadržavamo u bioskopu. Morgan izlazi nakon pogledanog filma i potvrđuje da ga dotična prati.
Ponovo smo kratko nazad na momku i njegovoj majci, pa se selimo na mesto zločina. Neko sa groznom maskom kasapi žene, i Morgan kod Pandore izrađuje profil dotičnog ubice. Inge baš nema najbolji mogući sastanak naslepo, ali napolju je čeka nešto još gore,. Srećom, još ima onih koji ne gledaju svoja posla. Vidimo staricu u raspravi sa sinom gde je evidentno ko je tu glavni. Morgan nailazi na trag kod prodavačica ljubavi i sklapa dil sa jednom od njih. Inge prepričava svoj susret i kako je preživela ono što nije nijedna do sada. Morganu ne preostaje ništa do iscrpljujućeg čekanja. Kad ubica stigne stvari se komplikuju, jer u Novom Heliopolisu nema srećnih krajeva, samo krvavih. Morgan ipak na foru hvata kasapina. Pošto je ubica i kriminalac druge vrste, prijatelji mu daju mogućnost da jednom bude slobodan. Sve to Morgan mora saopštiti dotičnoj dami, koja to i ne prihvata baš najbolje. U međuvremenu se oboje bore sa svojim ličnim žaljenjem i demonima. Dan kada se donosi presuda je pun uzbuđenja i preokreta, a pošto srećnih krajeva nema moramo se zadovoljiti pravednim i nadati se da je negde iza časovnika neki drugi bolji život.
Ova epizoda deluje prilično rastreseno i smušeno, što zbog takve priče kakva jeste, što zbog toga što to na momente zaista i jeste. Doduše, postoji i treća mogućnost, da je gledam kroz prizmu prethodne te joj ne dajem pravu šansu da mi pokaže pun sjaj. Crtež je jako interesantan, nisam do sada video ovakav, sa mnogo senki, tako da povremeno imate utisak trodimenzionalnosti, dubine ili osećaja da je crtež pod staklom. Nemam zamerku na to, sem što mi je neobično. Sve u svemu, možete biti zadovoljni ovim obilaskom, a ako niste, ništa ne brinite vrlo skoro ćemo na novu turu Novim Heliopolisom.