Ako pratite ovaj serijal sa nama, onda sigurno znate ko su istinske zvezde Novog Heliopolisa. Za one koji ipak toliko ne prate ni nas ni Morgana Losta, da kažemo da su u pitanju serijske ubice.
Oduvek su takvi zlotvori budili maštu autora, pa su tako stvoreni neki od ubica koje svi znate, neki od njih su Hanibal Lektor Norman Bejts, Džejson Vuris, Fredi Kruger i Majkl Majers. Postoje i oni koji su baš zbog bujne mašte mnogih autora evoluirali u monstrume, a jedan od njih je svakako i Aron Kominski alias Džek Trbosek iako samim svojim delima jedva da spada u serijske ubice (ubio pet žena, a tri žrtave je minimum sa kojim dobijaš pridev serijski). Verovatno je tu zbog svoje brutalnosti i činjenice da nikad nije uhvaćen. Isto kao i slučaj Lizi Borden, jer jedino što je istina da je ubila roditelje sekirom i oslobođena optužbe. Sve drugo je mašta mnogih autora.
No, ne bi trebalo da se zavaravate, u stvarnosti postoje oni kojima nisu potrebne maske da bi bili monstrumi, i ovom prilikom ću predstaviti neke od njih. Pedro Alonzo Lopez alias Monstrum s Anda ubio je više od 350 devojčica u četiri države. Džefri Damer po onome što se zna ubica 17 muškaraca, uz upražnjavanje kanibalizma i nekrofilije. Dr. Harold Frederik Šipman ubio je 250 svojih pacijenata, prepisujući sebi njihovu imovinu i kremirajući ih da sakrije tragove. Alin Vurnos sitna kriminalka dok ne ’pukne’ i ubije 7 muškaraca – sve to možete videti u filmu Monstrum gde je igra Šarliz Teron. Delfina i Maria Gonzales su vodeći javnu kuću ubile 92 devojke, bar po onome što je istraga saznala. Ahmad Suradži je ubio 42 žene, potvrđeno, a sumnja se da ih je bilo čak 80, jer je verovao da će tako dobiti mističnu magijsku moć, streljan je. Lusi Garavito osumnjičen za ubistvo 400 dece, priznao 140, osuđen na 60 godina robije. Ted Bandi davitelj koji je po nekim saznanjima ubio više od 100 ljudi, skončao na old sparkiju. Andrej Čikatilo alias Kasap iz Rostova osuđen za ubistvo 52 žena i dece, pogubljen metkom u čelo. Knjiga i film Dete 44 govore o ovom slučaju. Pedro Rodrigez Filo je osuđen za 71 ubistvo, ali kako on tvrdi počinio ih je preko 100, prva žrtva mu je bio otac kom je pojeo srce sa 14 godina, služi 4 kazne od 30 godina.
Ipak vi se možete opustiti i pored svih ovih užasa, Morgan je tu da ih drži podalje od nas.
Kristiano Spadavekia je crtač koji se proslavio radom na serijalima Brendon i Magični Vetar.
Porodica Zec je epizoda koja počinje različito od dosadašnjih, naime slikom proslave i seksa. A onda se sve pretvara u krvavi pir i to, čini se, bez ikakvog valjanog razloga. Noć veštica je, a Morgan je u bioskopu na horor maratonu, nesvestan toga da mu se i iza leđa odvija stvarni horor. No čim postane svestan, juri za osumnjičenim maskiranim parom. Noć veštica ne pomaže našem heroju, te mu lovina nestaje. Potom, u razgovoru sa prisutnima i kapetanicom policije, zaključuje da im to nije prvo zlodelo, a trag ga vodi u striparnicu, jer su zločinci izgledom isti kao junaci strip serijala.
Interesantan detalj je taj da iako se priča samo o izmišljenim naslovima autori ipak natpisima daju omaž popularnim serijalima Korto Malteze i Dilan Dog. Autor dotičnog serijala malo približava radnju Morganu i nudi mu da bude lik u narednom. Naš heroj prisustvuje klubu fanova dotičnog stripa, i družeći se sa tom čudnom grupom nada se da će doći i do ubica. Potom autori, namerno i bez nekog bitnog učinka na radnju i tok priče, rade dve stvari od kojih se verujem ne samo meni diže kosa na glavi – cepaju stranicu i Pandora izjavljuje da je to za decu. Srećom, strip odavno nije marginalna i zanemarljiva pojava, čak ni tvrde struje elitizma ga ne bi mogle svrstati u šund. Ali da se vratim priči, mozganje Morganu uopšte ne pomaže da bude bliži da otkrije ubice, a stvari postaju sve bizarnije i brutalnije. Ubice će se odlučiti na izazov Morganu, upravo posetom jednoj od malobrojnih osoba do kojih mu ju stalo. Ipak naš heroj ima mudre prijatelje, a ubice su preterano samouverene i tako, razvlačenjem, ipak stižemo do obračuna. Kraj ipak neće biti kakav bi ste očekivali, gluposti, sećate se: u Novom Heliopolisu nema srećnih krajeva.
Ova epizoda je jedna od onih za koje nećete osetiti oduševljenje, ali nećete ni biti razočarani, jer je samo odrađena sa scenarističke strane, mada kraj popravlja taj malo bled utisak. Dok crtač nekako nema karakteristike ni dobre ni loše, što ume da bude jednolično, ipak je ovo umetnost i mora da izaziva osećanja ma kakva ona bila.
Ali ovo nam, svakako, nam nije poslednje pisanje, zapravo što da ne najavimo, već u narednom pisanju imamo nešto posebno za vas, tako da spremite se.