Kao što sam vas već navikao, u uvodima pričam o zanimljivim stvarima bilo da su vezane za naslov ili radnju. Ovoga puta, postoje čak tri stvari o kojima bih pisao, ali odlučio sam se za dve, jer bi treća bila prevelik spojler za naše čitaoce, pa je odložena u arhiv do neke sledeće prilike.
Vidite naslov, asocijacija je više nego jasna – vulkani. Vulkani su geološki oblici, većinom planine, ali postoje i oni podvodni ili čak oni koji su i jedno i drugo kao što je Mauna Kea na Havajima, ukupno visok oko 9000 metara, jer je njegova polovina u moru. Inače, pošto je jedan od aktivnih, kako je jednom njegova erupcija izbacila ostrvo, tako ga može i vratiti u more. Vulkani su uglavnom, uzrok velikih tragedija i nestajanja čitavih gradova. Na primer, Vezuv, čija je erupcija uništila Pompeju, Tamboro, erupcija je uništila Sumbavu, Krakatau, erupcija je proizvela najsnažniju eksploziju koju je čovek ikad čuo.
Druga stvar koje ću se dotaknuti zarad onog što se dešava u samoj epizodi je sletanje na Mesec. Verovatno svi znate da se Apolo 11 sa tročlanom posadom (Nil Armstrong, Edvin (Baz) Oldrin i Majkl Kolins), letnjeg dana 1969. godine spustio na mesec i da je Nil Armstrong prvi čovek koji je tamo kročio, izgovarajući sad već čuvene reči “That’s one small step for (a) man, one giant leap for mankind.” „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo.“. Kao i svi veliki događaji i ovaj izaziva mnogobrojne teorije zavere. Jedna od najpoznatijih je ta da se sve odigralo u nekom holivudskom studiju, a kao dokaz te tvrdnje teoretičari navode scenu u kojoj se američka zastava vijori, što to ne bi trebalo da je moguće na Mesecu, gde ne postoji atmosfera. No, kao i sve teorije, i ova ostaje samo teorija, a istinu su ipak videli milioni gledaoca putem direktnog televizijskog prenosa. A interesantno je da je jugoslovenski svemirski program mnogo doprineo misiji Apolo, kao i mnogima nakon nje (iako nigde nećete dobiti zvaničnu potvrdu ovoga, činjenice govore više od potvrda).
Andrea Fatori autor je crteža kod nas manje ili nikako čitanih Ejndžela, Kornelia i Šerloka Holmsa, ali i dobro nam znanog Brendona.
Vulkano 7 – Novi Heliopolis trese groznica sletanja na Mesec, svi su pokraj televizora. Svi gledaju kako Dankan Dred izgovara istorijske reči po stupanju na Mesec. Svi će prisustvovati užasu koji će uslediti. Grad je sumorniji no inače, tu se družimo sa starim znancima koji sad deluju još surovije. A naš heroj praktikuje svoj hobi tj. gleda film u bioskopu, upravo o teoriji zavere koju sam pominjao u uvodu, kada mu stiže poziv od Pandore koja ga moli za pomoć. Slučaj mu ne deluje previše zanimljivo, jer svi su videli šta se zbilo, ali zarad prijateljice i crvenokose lepotice pronjuškaće malo. Zatim vidimo šeficu svemirskog programa kako se bori sa duhom krivnje i kad izgubi borbu, okončava život.
Gledamo posetu našeg heroja bivšoj devojci Dankana Dreda, koja se ponaša prilično slobodno u njegovom društvu, ali valjda je to uticaj slave, naime ona je slavna glumica. Posle te posete naš junak je u gostima kod Dankanove domaćice, koja ima samo reči hvale za njega, a po njoj mrlja mu je samo devojka. Naš heroj ima svoj momenat insomnije i cunjanja gradom u autu.
Vidimo nekolicinu reakcija na potez šefice Frimen. Morgan razgovara na tu temu sa devojkom zbog koje je počeo istragu, ali dobija hitan poziv od glumice za koju će se uspostaviti da je htela samo malo ’zabave’ usput dajući neku vrstu omaža filmu Prohujalo sa vihorom. No ovaj grad je pun predatora, tako da se glumica i nehotice zaštitila, naime jedan takav joj upada u kuću i dok se Morgan obračunava sa njim uništavaju razne eksponate iz filmova tako im dajući omaž. Naravno da autor ni ovog puta ne propušta šansu da pomene Hičkoka. A naš heroj vidi nešto što ne bi trebalo da je moguće i mora da razmisli o tome. U međuvremenu će se desiti par stvari koje će Morgana naterati da sa misli pređe na dela i poseti opet Dankanovu domaćicu. A tamo će saznati da nije uvek sve kako izgleda, da viđenje istine ne mora obavezno da znači da je to i istina, ali doznaće i pravu istinu i ostaće jedini koji je zna.
Ova epizoda je u mnogome drugačija od prethodnih, prva razlika je što nema serijskog ubice, sem kao usputne nuspojave, a druga stvar je ta što je ovo prva epizoda sa koliko toliko srećnim krajem. Što će reči da nam Kjaveroti donosi takav scenario da epizoda može dobiti i epitet najbolje do sada, mada to dosta zavisi od vašeg ukusa, budući da ni epizoda Crna ruža ne zaostaje i da je stvar samo vašeg pogleda na to koja je od njih dve bolja. Fatori je doneo zanimljivu tehniku prelaza sa jakih boja na izbledele, to je na mene ostavilo snažan utisak, ali opet i to je stvar ukusa. Samo nemojte da deca ovo čitaju, možda više nikad ne požele da budu astronauti kad porastu.