I u ovoj epizodi se pojavljuje nešto dovoljno interesantno što ću ja na svoj način iskoristiti za uvod. Naime, Novim Heliopolisom hara ubica zvani Deda Mraz, što mi daje priliku da malo pričam o tome otkud taj izmišljeni lik među nama.
Teško je napraviti neku tačnu hronologiju evolucije ovog lika, ali potrudiću se. Deda Mraz, Božić Bata, Djed Božičnjak ili Sveti Nikola verovatno imaju iste korene, u nordijskoj mitologiji. Naime, priča kazuje da su deca na određen datum punila čizme hranom za Slepnira, a da je Odin kao izraz zahvalnosti ostavljao poklone. Slovenska mitologija je nešto mračnija i nije toliko popularna verzija gde je dotični zli mag koji otima decu i kojim su roditelji plašili decu, a koji pod uticajem hrišćanstva postaje sušta suprotnost. Mada ni hrišćanska priča nije mnogo svetla, naime prema jednoj legendi Sv. Nikola je vaskrsao troje dece, koje je lokalni mesar zaklao u vreme gladi i od tada nosi deci poklone. Mada razlog može da bude i taj što je celi svoj imetak podelio siromasima. Verovatno da neke od karakteristika lika potiču i iz rimskih svetkovina Saturnalija koje su se slavile u čast boga Saturna, ali malo maštovitije i raskalašnije negde od 217. godine pre naše ere sa ciljem da digne poljuljani moral usled poraza od Hanibala, a ono šta je zapravo interesantno je način slavlja, taj jedan dan u godini su robovi postajali gospodari i obratno (verovatno prva verzija kospleja u istoriji) i svi su bili darivani.
Nekako sve kasnije varijacije vode korene iz gore pomenutih priča, nije toliko važno da li ga prati kao pomoćnik Befana, Krampus, Crni Petar, Snjeguročka ili mali zeleni vilenjak, kao ni to ima li plavi ili crveni kaput sve zavisi od mesta gde se nađemo u svetu u vreme praznika. I da se zna nije Koka-kola izmislila Deda Mraza, pre njih je već bio upotrebljen u marketinške svrhe od VRB kompanije u svrhu promocije gazirane vode i soka od đumbira. Potpuno je druga stvar što je Koka-kola najveći svetski brend i vremenom nam je nametnula i izgled i istoriju svoga Deda Mraza, odnosno starca bele brade u crvenom sa irvasima i domom u Laponiji ili na Severnom polu, gde ima mnoštvo malih vilenjaka koji prave igračke. No, kako i vi svi volite poklone i bili ste dobri – evo, oblačimo se za vas u modernu verziju Deda Mraza.
Savršen život – Vidimo muke studentske sa ispitom i očekivanjima okoline. Potom prelazimo na čoveka koji je očigledno veoma uspešan u svom poslu i ima savršenu porodicu, dakle život kao iz bajke. Tu konačno prelazimo na našeg heroja, koji je zajedno sa policijom u obračunu sa dugo lovljenim ubicom iz koga na jedvite jade izvlači živu glavu. Sutradan mediji bruje o tome, Morgan je, za to vreme, na izmaku snaga čekajući u bolnici da mu se prijateljica probudi i sećajući se prošlih vremena. Zavirujemo u još nečije sećanje koje je toliko grozno da jadnik ne može ni da spava. Svi su srećni jer se policajka izvukla i mnogo su zahvalni lekaru koji je uspeo da je spase. Dok naš heroj obnavlja stare veze, smenjuju se slike jednog savršenog života, novog ubice koji hara gradom i sve to uz zvuk koji pušta di-džej Novog Heliopolisa, Meri Gudnajt. Morgan počinje novi lov i dok on vodi istragu, mi gledamo još prošlosti. Naš heroj izlazi sa novom-starom devojkom na ručak sa lekarom koji ju je spasio i njegovom porodicom, biva im lepo, ali onda našeg junaka iznenadi jedna tipično ženska reakcija. U bioskopu smo i gledamo scene iz epizode Suza tame, Brendonovog serijala koji je u ovom svetu samo filmski vitez sreće. A onda vidimo kako Pandora iskaće iz svoje uloge hladne analitičarke i pokazuje ljudskost, samo sad. Opet se smenjuju slike, ovog puta seksa, ubistva i toga kako Morgan iscrpljen zaspe za šankom bara. Zatim incident u bolnici i zadnji Morganov trag, koji propada. Kulminacija priče se dešava u robnoj kući gde ćemo videti da ipak niko nema savršen život, ali možda pronađemo savršenstvo u smrti.
Ovaj put jako jednostavan scenario i ova Frojdovska priča mi nije baš legla. Ima svojih momenata, kao scene Brendona i Anje, no i to mi se ne uklapa nakon crossovera koji smo imali prilike da čitamo, malo iskaće iz priče. U svakom slučaju može Kjaveroti bolje od ovoga. Ono šta definitivno nosi ovu epizodu je fantastičan Bertolinijev crtež, iako je možda bio za nijansu bolji u broju jedanaest, mada to može biti samo utisak zbog više crne boje. No, ono u šta jesam siguran je da je on najbolji crtač u serijalu, zasada. Nisam, zapravo, razočaran epizoda je sve u svemu pristojna.