ŽANR: fantazija/triler/horor
ORIGINALNI NAZIV: Ricordati di Elizabeth
SCENARISTA: Klaudio Kjaveroti
CRTAČ: Đuzepe Lioti
ZEMLJA: Italija
GODINA IZDAVANJA: 2017.
OCENA: 7
Znate ono o kloniranju što sam pisao? Ono da mi je potreban još najmanje jedan ja pa da sve postignem? E, ispostavilo se da su dovoljne i neke druge stvari. Koje? Mnogo ste radoznali, ali ajde. Dovoljno je da vas išijas prikuje za krevet, da se nakljukate Brufenima, sretnete ludu devojku koja će vam postati muza i da niste u stanju ništa osim da pišete. Te vam, najednom, nisu ni potrebne sve te naučnofantastične stvari kao kloniranje, samo malo (ne)sreće da vam se desi, i to navedenim redosledom. Pošto mi se već sve potrebno desilo, šta ću nego da nadoknadim sve zaostatke u pisanju. Nećemo baš isti sekund na Elizabetina sećanja, jer kao i uvek, moram da kažem još koju pametnu.
Mogao bih vam sad pričati o mnogim poznatim Elizabetama, ali one su uglavnom dosadne i nijedna nije otelotvorenje noćnih mora Novog Heliopolisa. Ali zato ćemo predstaviti osobu vrlo sličnog imena koja je baš to. Naime od 1585. godine do 1610. godine, osoba koju ćemo osloviti imenom Eržebet Batori (iako možda zaslužuje neko krvavije) ubila je, kako se sumnja, između 300 i 2000 devojaka. Priča o njoj je prerasla u legendu i teško više možemo reći šta je istina. Jedna od priča je da je upravo ona bila uzor Bremu Stokeru za priču o vampirima, a ne njen daljnji rođak Drakula, pošto ne samo da je ubijala, nego je bila težak sadista, te se kupala u krvi žrtava zarad očuvanja mladosti. Ipak i ona je preterala i vladar lično je naredio da se zazida u svom dvorcu, jer nije mogla biti smaknuta kao njene sluge zbog plemenite krvi. Mogu već da je zamislim u jednoj od fotelja onih koje je Morgan odveo Bogu na istinu i sada su tek duhovi koji ga progone.
Klaudio Kjaveroti – autor je Brendona, te nekih kultnih epizoda Dilana Doga. Ovaj serijal je vrhunac njegove karijere.
Đuzepe Lioti – crtač Brendona i Narkosa, ali i dosta dugo zaposlen u izradi filmskih postera, tako je on onaj koji stoji iza postera Rijalitija i Dogmena.
Početak nam daje priličan omaž Normanu Bejtsu i Normi, njegovoj mamici, ali to ne bi trebalo da vas iznenadi, Kjaveroti je majstor takvih omaža, pa ko ih prepozna. U međuvremenu, vidimo da su Morganu more nakon pijanstva kud i kamo drugačije od naših. Gledamo kao na traci kako se ubice pojavljuju u Seksi novostima i kako ih Morgan rešava ovozemaljske bede. Što ga dovodi u strasnu i kratku vezu sa modelom za donji veš. Naš junak ni ne shvata da mu jedan ubica izmiče sve dok ne nestane i dotična dama. Pored ovoga čekaju vas i druge stvari, kao što su priča iz zanimljive perspektive, još jedan susret sa Smajlijem i Albertom, te iznenađenje u čijoj će se fotelji zaljuljati ubica koji nosi ovu epizodu.
Meni je definitivno najzanimljiviji deo uvod, gde Kjaveroti na svoj način daje omaž Psihu. Uz tu fantastičnu notu u liku naratora ova priča mi dospeva u sam vrh serijala. Što ipak ne bi moglo da se desi bez Liotijevog crtačkog umeća. Posebno kad su ženske obline u pitanju, a ne zaostaje mnogo ni u panorami Novog Heliopolisa. Ono šta bih primetio, baš kao i moj kolega Pavle Zelić, jeste da se scenarista poigrava na granici neukusa sa razodenutim ženama, ali uvek na vreme stane, tako da sve stane u reč seksi. Ipak ono šta najbolje prikazuje ovaj serijal nije seks, već moralno potonuće čovečanstva. Nemojte postati stanovnik ovog grada na duži period od čitanja priče.