Na čaju sa Goranom Ćurčićem

Danas razgovaramo sa domaćim autorom fantastike Goranom Ćurčićem, autorom romana “Potomstvo” i “Ratnik i Kudrava”.

 

Zašto fantastika?

 

Fantastika je oduvek prisutna pored mene. Od predškolskih dana i crtaća, posebno crtane serije: „Robotech“. Zatim u školi dolaze prve bajke i stripovi ispod klupe. U višim razredima se zanimam za astronomiju, a njen neizostavni pratilac je naučna fantastika. Vremenom bajke bivaju zamenjene romanima, sve debljim i debljim knjigama koje u sebi sadrže fantastiku. Fantastika mi pruža mogućnost otkivanja i odlaska u nebrojane druge svetove.

 

Da li si ti pronašao svoj poziv u pisanju ili je pisanje pronašlo tebe?

 

Mislim da me je prvenstveno pronašla priča. Oduvek sam voleo da čujem, pročitam i prepričam zanimljivu priču. Vremenom sam samo poželeo da i sam stvorim svoju priču.

 

Ko je pisac van sopstvenog dela i koliko ono „lično“ utiče na tvoje pisanje?

 

Po meni je nemoguće razdvojiti “lično” od pisca, pa isto tako razdvojiti i delo od svakondnevice. Recimo da pišem u proseku dva sata dnevno, ali to su dva sata mehaničkog zapisivanja. U mislima u toku dana ja i po desetak puta prođem kroz priču. Pisanje se ne završava sa zatvaranjem sveske ili gašenjem računara, ono traje i kada nije olovka u ruci. Zato je sasvim očekivano da nešto “lično” utiče na priču čak joj i izmeni prvobitan tok, ali isto tako i da nešto sasvim neočekivano uradim zbog priče, odnosno pisanja.

 

Koji autor ili knjiga su te obeležili kao čitaoca?

 

Volim originalne i nepredvidljive knjige i autore. Tu bi na prvom mestu izdvojio Stanislava Lema, a zatim braću Strugacke i Rodžera Železnog.

 

Nedavno si objavio svoj drugi roman. O čemu se radi u njemu?

 

“Ratnik i Kudrava” je roman inspirisan slovenskom mitologijom i srpskom istorijom. On se odvija u vreme prelaska sa stare na hrišćansku religiju. U centru romana je najamni ratnik koji treba da zaštiti kraljevića, i kudrava devojka – plaćeni ubica čiji je zadatak da ubije kraljevića. Ali ona i on nisu baš sasvim obični ljudi.

 

Kakve su inače reakcije publike na tvoje romane? Šta im se najviše dopada?

 

Neskromno je da ja govorim o tome, mislim da je nejbolji pokazatelj gotovo u potpunosti rasprodat tiraž prvog romana.

Od publike najdominantnija povratna informacije je da se romani i price lako čitaju. Da su razumljivi, čak i čitaolcima koji nisu žanrovski upućeni u fantastiku.

 

Ima li u malim gradovima mesta za fantastiku?

 

Na individualnom, ličnom nivou ima poprilično. Ljudi traže fantastična ostvarenja i za čitanje i za gledanje. Ali na nekom organizovanm nivou, nivou aktivizma, barem što se tiče Zrenjanina iz kog sam, situacija je poprilično mračna.

 

Šta ti je kao autoru najviše pomoglo da sazriš?

 

Na prvom mestu je čitanje što šireg spektra literature.

Veoma je važna dobra saradnja sa izdavačem, u mom slučaju to je “Književan omladina Srbije”, koja je već dva puta podržala moj rad.

Svakako tu su i regionalne zbirke i festivali koji autorima omogućuju da se upoznaju, druže i razmenjuju ideje.

 

Čega nedostaje u domaćoj literaturi?

 

Čini mi se da nedostaje originalnosti. Autori se drže ustaljenih ideja i motiva i ne daju dovoljno slobode svojoj mašti.

Kada ćemo moći da očekujemo promociju i kako doći do tvojih knjiga?

 

Ja se nadam da će promocija biti što pre, ali sve zavisi od situacije sa Koronom.

Knjige se za sada mogu kupiti direktno od mene, a uskoro bi trebale da se pojave i u vodećim knjižarama.