Ako guglate izvorni naslov ove igre (Undead Nation: Last Shelter), nećete naći bogznašta. Zapuštenu stranicu na fejsbuku, nekoliko trejlera na jutjubu i nikad dovršenu stranicu na fandomovoj vikipediji (Fandom by Wikia). Još kad vam kažem da sam igru našao u Fejsbukovoj igraonici (Facebook Gameroom), pretpostavićete da je posredi neki krš koji su sklepali neki Rusi da bi naivičinama muzli pare.
Međutim, čak i na smetlištu igara kao što je Igraonica, nađe se poneki biser i ova igra je prva u nizu zabavnih koje sam tamo iskopao. Posredi je prilično uzbudljiva i pažljivo izrađena strateška igra na temu preživljavanja zombokalipse.
Ponajpre, za razliku od drugih igara u Fejsbukovoj igraonici, ova ne nagrađuje igrače koji troše novac. Zlatne poluge koje se troše na kupovinu boljih ratnika ili ubrzavanje gradnje mogu da se zarade igranjem. Monetizacija skakanjem po igračevim živcima, dakle, nije mogla da se izbegne, ali je nežno spuštena u igru i ne grebe vas po licu kao u tolikim drugim naslovima.
Igra se ne bavi mnogo postavkom priče, eto zbila se apokalipsa i to baš sa zombijima. Grupa preživelih skupila se u kući i počela da organizuje život. „Nacija nemrtvih” vas lepo sprovodi kroz osnovne pojedinosti načina igranja, a postoje sličnosti sa igrama „Ovaj moj rat” (This War of Mine) i „Atomsko sklonište” (Fallout Shelter). Barata se sa četiri vrste sirovina; cigle, konzerve, pribor za prvu pomoć i zlatne poluge. Cigle i konzerve (hrane) predstavljaju osnovne valute u igri. Ciglama se kupuju prostorije, a hranom razne vrste usluga kao što su unapređivanje junaka i proizvodnja pribora prve pomoći. Oni, naravno, služe da vrate snagu povređenim likovima.
Tu se odmah vidi kvalitet zanata tvoraca ove igre. Trud je uložen da igra bude ujednačena. Sirovina ima malo, ali dovoljno da obezbedi složenu ekonomiju. Srazmerno mali broj elemenata tvori celinu vredniju od pukog zbira. Osim toga delovi igre se prepliću na dobar način.
Neophodno je ne samo izgraditi prostorije kako bi vaši junaci mogli da žive, vežbaju, proizvode cigle i hranu, već i pametno postaviti svaku unutar zgrade. Dve prostorije iste vrste spajaju se u jednu veliku, što daje priliku da ih brani veći broj junaka, kao i popust na cene unapređenja. Kuću opsedaju zombiji na koje možete pucati i tako sakupljati zlatne poluge koje ostaju iza njih. Ali zombiji su bezopasni, mnogo nezgodniji su drugi igrači koji će povremeno mogu da vam pokucaju na vrata i poharaju dvore. Stoga je arhitektura sloništa značajna koliko i raspored branitelja.
Junaci su, naime, podeljeni na klase. Svaki borac ima jasne parametre, koliko brzo i koliko snažno udara, koja mu je pozicija u timu (napred, srednja razdaljina, pozadina), da li napada pojedinačne mete ili grupu. Tu se pokazuju tananosti dobro dizajniranih pravila igre. Deluje da su borci koji imaju bolji DPS (damage per second) najbolji. Na terenu, međutim, postoji razlika da li vas napada jedan veliki zombi ili mnoštvo manjih. Premda imaju manji nominalni DPS, katkad je bolje uzeti borce koji pogađaju više meta kako bi se uspostavila brža kontrola. Stoga ćete za kuće koje imaju mnogo malih prostorija birati izdržljivije borce koji nišane pojedinačne protivnike, dok ćete za kuće u kojima su prostorije veće hteti borce sposobne da se nose sa najezdom.
Tu se taktičke mogućnosti ne iscrpljuju. Družina koju vodite u napad, naime, sastoji se od boraca koji „koštaju” određenu količinu energije. Tako teškaš kome je namena da prima udarce 3 poena, dok je teškaš koji nosi štit dvostruko skuplji. U načelu, „napredniji” saborci koštaju više energije, pa je matematika pred jurišanje uvek zabavna, jer je neophodno oceniti da li vam je bolje da imate „dužu klupu” tj. više boraca u rezervi ili da imate udarni tim elitnih specijalista. Dodajte tome i upotrebu taktičkih komandi, mogućnost postavljanja novih boraca zombijima iza leđa i druge trikove. Sve u svemu, „Nacija nemrtvih” je sasvim pristojno postavljena igra.
Da se sve ne bi svodilo na sakupljanje sirovina i jurišanje na tuđe zaklone, tu je rat blokova. Na sve većim i većim mapama, igrači se nadmeću oko kontrolisanja čitavih blokova. Lakše je osvojiti blok nego ga zadržati, ali nove teritorije mogu da se utvrde i tako osujeti pokušaj protivnika da ih preotme. Ritam igre je brz, dok pošaljete ekipu u napad i sačekate da se vrate prođe između 30 i 90 minuta. Svaka partija traje različit broj sati (između 12 i 24) što omogućava igračima iz različitih vremenskih zona da se uklope u ritam. Učestvovanje u ovim gradskim nadmetanjima nije obavezno, ali donosi veliku količinu sirovina kao i predmeta koji se koriste za podizanje nivoa boraca.
U suštini, borci imaju nivoe (levels) i činove (ranks). Nivoi su važni da ukažu na moć borca kada se hvata u koštac sa zombijima, podiže gotovo sve parametre napada, a skala napredovanja je takva da jedan nivo gore-dole ne čini veliku razliku, ali već dva nivoa i više značajno ukazuju na slabost ili premoć. Do petog nivoa, za treniranje se koriste otpaci hrane, a kasnije je neophodno sakupiti i predmete koji su vezani za klasu (limovi za teškaše, municija za dalekometne borce, noževi za makljatore i sl). Sa druge strane, činovi dodaju nove veštine koje značajno unapređuju taktičko ponašanje. Na primer, tabadžija Brok Džunior (Brock, Jr) može da odbaci protivnike koje udari, čim napreduje do tri zvezdice. Za povećanje činova neophodne su medalje, a one se najbrže stiču u gradskoj borbi.
Sve u svemu, s obzirom na to da je besplatna (putem fejsbukove igraonice), te da ne zahteva kupovanje bilo čega novcem, mislim da zaslužuje gigabajt prostora na vašem disku.