Najbolja slika i prilika zastupljenosti, tj. nezastupljenosti, fantastike kao žanra svakako su police u knjižarama koje na prvi pogled ne vrše diskriminaciju per se, dajući prostora raznim autorima kojima je pre mesto na trafici ili kao dodatak uz časopis, nego u knjižari; ali i pored sve te “otvorenosti” će čitalačka publika ukoliko pita za neke od domaćih autora fantastike naići na odgovore u varijaciji od “ne postoje” do “nalaze se u dečijoj sekciji”. Samim tim su čitalačka publika i stvaraoci fantastike ne samo na misiji stvaranja, ili čitanja, dela fantastike već su deo procesa legitimizacije fantastike u književnim krugovima a i šire. Iako stvari uglavnom idu (sporom) uzlaznom putanjom, ovaj vikend došlo je do malog spoticanja.
Kako bi se ovaj problem prevazišao pre svega je potrebna intervencija na nivou književne kritike, zatim legitimisanje na institucionalnom nivou, do većeg prostora u knjižarama i najbitnije, na samom kraju, literarne nagrade. Jednu od tih, ‘malih pobeda za čoveka, velikih za… fantastiku’ je odneo Dejan Atanacković na poslednjoj dodeli Ninove nagrade, za svoj roman Luzitanija. Dvostruka pobeda ne samo zbog toga što u javnoj sferi fantastika kao žanr dobija malo prostora, već i zato što se radi o dobrom romanu koji je osvežavajuć za podneblje koje je plodno za istorijske romane (Na Drini ćuprija, Koreni…). Ovog vikenda imali smo priliku da posvedočimo i jedan vid ‘blagog spoticanja’. Korisnike društvenih mreža ovog vikenda je na stranici izdavačko-knjižarskog centra “Solaris” sačekala ova poruka nakon zatvaranja ovogodišnjeg Novosadskog sajma knjiga…
S obzirom na stanje fantastike o kom smo pričali, ovu vest niko nije dočekao ravnodušno s obzirom da dovodi u pitanje budućnost jedne od nagrada koja za cilj ima legitimisanje fantastike kao žanra. Stoga stupili u kontakt sa IKC “Solaris” kako bismo neke od nedoumica rasčistili.
“Budite sasvim spokojni, budućnost nagrade “Stanislav Lem” je blistava, kao što je i njena neduga prošlost. Nagrada je u kratkom vremenskom intervalu lansirana u orbite naših najznacajnijih i najželjenijih književnih priznanja. Nigde nismo napisali niti izjavili da nagrada više neće biti dodeljivana, nego da ceremonija uručivanja više neće biti na lokaciji Novosadskog sajma knjiga, budući da nas ove godine nisu tretirali na način kako to priliči našem ukupnom “rejtingu”, izdavackom i knjizarskom ugledu, i u svakom smislu su marginalizovali nasu izdavačku produkciju. Važno im je samo bilo da se “Stanislav Lem” dodeli u okviru dana Laze Kostića, a sve ostalo što mi činimo na izdavackoj mapi Srbije proteklih 25 godina je naprosto, podcenjeno i gurnuto u najdublju senku, a pre svega odlukama žirija o užim izborima za nagrade, o specijalnim priznanjima, pa sve do krajnje neprofesionalnog odnosa prema nasem jedinom autoru koji je promovisan na sajmu – Lidiji Ćirić. Nagrada “Stanislav Lem” će se od iduće godine dodeljivati u još reprezentativnijim uslovima i prostorima, a sve ostalo ostaje identično.”
Na ovo, iz IKC “Solarisa” još dodaju…
“Novosadski sajam knjiga nije ni na koji način participirao kod ustanovljavanja i dodeljivanja nagrade “Stanislav Lem”. Mi smo njih, doslovno, častili ceremonijom dodele nagrade u okviru Dana Laze Kostića i svake godine je po njihovim rečima to bio najbolji program manifestacije. Takođe, valja napomenuti da se nagrada ne finansira nijednim procentom iz budžetskih davanja, ili fondova kulture, nego u celosti od prihoda IKC Solarisa kao izdavača i knjižare.”