Nakaradno kraljevstvo – Li Bardugo

Ako niste čitali „Šest vrana“ ne bi trebalo da čitate ovaj tekst, jer ja ne mogu da govorim o „Nakaradnom kraljevstvu“ bez pominjanja važnih događaja iz prethodne knjige.

„Bez ožalošćenih, bez sahrana“ je izraz kojim želite sreću nekome iz Keterdama, ali to je i mnogo više od toga. To je crnohumorna aluzija na to da, za ljude kao što je banda „Ološi“, nema skupih pokopa, nema spomenika koji će pamtiti njihova imena niti venaca od cveća.

U Keterdamu privilegiju na sahranu imaju samo jako bogati, dok se tela svih ostalih noću sakupljaju rečnim baržama i spaljuju.

Nakon uzbudljive i neočekivane avanture kroz koju nas je Li Bardugo provela u „Vranama“, stiglo nam je „Nakaradno kraljevstvo“. Ako ste mislili da će Kaz i njegove „Vrane“ uživati u nagradi koja im je sledovala, prevarili ste se. Van Ek ih je prešao, navevši ih da pomisle da rade za „Savet trgovaša“, kako bi ih naterao da kidnapuju  Bo Jul Bajura (čoveka koji je otkrio formulu za parem – opasnu drogu za Griše od kojih oni dobijaju natprirodne moći, ali od koje i brzo umiru) kako bi, navodno, spasao Griše i svet. Njegova najveća greška bila je to što je pomislio da je unajmio sposobnu, ali glupu decu, šljam iz „Bureta“, da odrade prljav posao za njega. „Vrane“ možda po godinama jesu deca, ali izuzetno opasna i vešta u poslu kojim se bave. Kaz Breker je u prvoj knjizi dokazao svoju veštinu i snalaženje u nemogućim situacijama, ali tek sada ga vidimo u punom sjaju; on je hladnokrvni genije koji je uvek nekoliko koraka ispred svog protivnika.

Van Ek je oteo Inež i dao im rok od 7 dana da mu dovedu Kuveja, sina Bo Jul Bajura, kako bi dobio formulu za parem. Zadatak koji „Vrane“ imaju nije samo spašavanje Inež, već i uništenje Van Ekove imperije, jer niko ne može da izradi Kaza i prođe nekažnjeno.

Za razliku od prve knjige, čija radnja nije smeštena u Keterdam, Li Bardugo nam jako živopisno opisuje ovaj grad sagrađen na močvarama. U knjizi postoji i detaljna mapa Keterdama, radi boljeg praćenja toka priče. Mnogo više stranica je posvećeno životnim pričama naših junaka; u prvoj knjizi smo dobili mrvice, a u „Nakaradnom kraljevstvu“ je to popravljeno.

Protagonisti ne stoje u mestu, već jako lepo pratimo razvoj njihovih karaktera. Vidimo kako su, od šestoro ljudi koji se slažu kao mačke u džaku, postali prijatelji koji bi dali svoj život za nekoga od njih. Džesper je dežurni klovn u družini. Konstanto je imao šaljive ispade i komentare, ali to ne deluje isforsirano, već nam dosta govori o njemu i njegovoj nesigurnosti. U Keterdam dolazi njegov otac i Džesper mora da se nosi sa sramotom koju je priredio svom ocu.

Kaz je i dalje jeziv i hladnokrvan na očaravajući način. Na momente možemo da vidimo i trunke ljudskih osećanja kod njega, zbog kojih već vidim devojčice koje vrište njegovo ime, ukoliko ove knjige ugledaju bioskopsko platno. Kao i u prethodnoj knjizi, i u ovoj najmanje čitamo priču iz njegove perspektive. Mi vidimo njega onako kako on to želi. On se bori da sakrije svoja osećanja, naročito prema Inež.

Matijas i Nina su razbili svoje barijere i uživaju u ljubavi, često se preispituju da li je Matijas zamenio jednu ideologiju ( driskelsku) drugom ( zakletva da će štititi Ninu) jer ipak je on vojnik u srcu i duši.

Vejlan nam otkriva svoju životnu priču, priču sina koga je bogati otac odbacio jer nije bio dovoljno dobar da nasledi njegovo bogatstvo.

Iako na prvi pogled deluje da je Van Ek glavni negativac, priča je malo dublja. Kaz je izgradio svoju reputaciju samo sa jednom svrhom – da se osveti čoveku koji je njegovog brata i njega izradio i ostavio u gradu koji ne zna za milost.

Sama radnja mi je slabija nego u prethodnoj knjizi. Iskreno, očekivala sam nešto malo drugačije, maštovitije, a ne još više neverovatnih nadmudrivanja, nemogućih bežanja i obrta. Malo mi je previše bilo bezizlaznih situacija. Na polovini knjige autorka uvodi sjajan ženski lik koji, prema mom skromnom mišljenju, zaslužuje posebnu knjigu, ali ju je progutala priča. Ako nije želela da joj da prostora trebala je da je izbaci iz priče, ili umesto nje da stvori nekoga manje upečatljivog. Čini mi se i da je ostavila dosta prostora za nastavak priče, ako poželi da je nastavi, a s obzirom na popularnost ove dve knjige, mislim da će želeti.