Karlo Ambrozini je deo novijeg talasa autora SBE kompanije i dosada je radio na stripovima Neogenesis, Ringo kao i na nekim epizodama Dilana Doga, ali tek sada ćemo videti od čega je satkan, naime dobio je priliku da bude sve i svja našem novom junaku odnosno scenarista i crtač što nije praksa u SBE-u. Nadajmo se da to ipak nije zaslužio nekom protekcijom i da će opravdati ukazano mu poverenje , zarad našeg uživanja.
Priča deluje kao hiljade stereotipa o propalom policajcu koji je u nekom događaju izgubio ugled i sve što je imao. No ne dajte se zavarati samo prvim utiskom. Napoleon di Karlo radi kao portir u sopstvenom hotelu u Ženevi i povremeno pomaže svom prijatelju inspektoru u nešto zanimljivijim slučajevima.Naš novi junak živi sa tri imaginarna prijatelja Lukercijom, Miroslavom i Vatroslavom, faktički smo dobili četiri junaka, a ne jednog.
Imamo priliku videti i čitati unutrašnji dijalog junaka sa svojim prijateljima koji su tek njegova ideja iliti mašta, no nama deluje tako stvarno i ta druga dimenzija puna ličnih fantazija i podsvesnih stavova, toliko stvarno da briše i dimenziju koja jeste stvarna i čini maštu stvarnom kako za nas tako i za junaka ove priče.
Ako na sve to dodamo i niz bizarnih likova u dimenziji stvarnosti, koji staju na put Napoleonu dobijamo vrlo zanimljivu podlogu za gradnju junaka koji mnogo obećava i bar u prvoj epizodi mnogo i pruža, te se moramo nadati da će nastaviti istim putem. Sama činjenica da je ovo prvi broj ima neku vrednost kod strastvenih ljubitelja stripa, a čuvanje istih je uvelike olakšao Veseli Četvrtak svojim novim i vrlo kvalitetnim formatom knjižica.
Autor stripa Karlo Ambrozini se svojim kreacijama Lukercije crvenokosa i obnažena devojka, Miroslava nosatog spadala sa tek čuperkom kose i Vatroslavom, gušterolikom spodobom na jedan sjajan način ruga svemu feminističkom i rasističkom kao i svemu onom što ide u drugu krajnost. No to nije jedina stvar kojoj se ruga i radi to fenemenalno . Jedna doza umerenog cinizma i provlačenja svojih stavova kroz priču, konstantno održava i diže kvalitet same priče. Što se crteža tiče on varira od hladnog do toplog u zavisnosti od toga u kojoj smo ’stvarnosti’ i savršeno se preklapa tako da mi dobijamo nešto jako blizu onom što bi se moglo nazvati ’skoro savršeno’ , pa makar u ovoj dimenziji stvarnosti.
Onima, koje je ovo zaintrigiralo, preporucujem da nabave strip pre no postane retkost i naravno jedva čekamo narednu epizodu „Tajanstveni konjanik“ da proverimo da li ovo bio samo slučajni blesak inspiracije.