Svi znate šta su vampiri, to nije upitno, pa ću stoga preskočiti istorijat i objašnjenja, iako mi je to draga tema. Prići ćemo temi iz drugog ugla, jednim pitanjem. Kako vidite vampire? Dopustite mi da posumnjam da ih vidite u liku Maksa Šreka i Bele Lugošija ili pak ako ste više književni tip, u liku Karmile i Drakule, jer čisto sumnjam da vam dođu na oči u izvornom obliku odurnog krvopijskog čudovišta bez mozga samo sa nagonom za krvlju ili nešto blažom verzijom besmrtnika starog stotinama godina sa samo njemu znanim ciljevima, gde je u oba slučaja ljudskost i osećaje iluzorno očekivati. Priznajte da vam vampir više nije čudovište već seksi lik/uša koji/a iako star stolećima nema druge misli u glavi nego kako se zavući u krevet nekoj srednjoškolki(cu), ajde poreknite. Znam da ne možete, vidite ih kroz Vampirske dnevnike, Pravu krv, Vampirske akademije ili ne dao bog kroz svetlucavce Sumrak sage, iako imamo i svetlije primere kao što su Salemovo, Pusti pravog da uđe ili Istoričar, vampir se iz čudovišta naprasno promenio u seksi simbol. I dok vi razmišljate u kom je trenutku došlo do toga, zajedno ćemo videti sa kakvim je vampirima Ambrozini suočio Napoleona.
Đampjero Kazertano je crtač koji je karijeru gradio preko Kena Parkera, Martija Misterije i Dilana Doga.
Jesenja priča – Hobi je našeg junaka doveo u Prag, a tu mu pored stalnih imaginarnih prijatelja društvo prave još neki interesantni imaginarci. Doznaje da je prevaren za vredan komad za svakog entomologa i odlučuje da krene za njim u Rumuniju. Karpatska jesen deluje idilično, no kako to obično biva takve slike ne traju dugo. Lokalni mafijaš maltretira devojku, dok ga u varoši čeka nestrpljivi šef i pajtaši.
Na drugom kraju, nedaleko od varoši Napaleona, je izdalo vozilo i dok razmišlja šta mu je činiti nailazi traktor, koji pomalo nevoljno odlučuje da stane i poveze ga. Dok ga šlepaju, Napaleon se kroz razgovor upoznaje sa Paolom, ali stigavši u varoš saputnici ga naprasno napuštaju. A naš heroj odseda u krčmi i predaje poruku za grofa da je ipak stigao po dogovoreni primerak. Dok večera, sluša lokalca koji mu priča istoriju Lizine i Paolove porodice i kako su ljudi u malim mestima spremni da osude sve što je iole drugačije. U međuvremenu, mafijši mlate Paola, a Liza beži u šumu, jer zna šta je uradila i da joj neće oprostiti. Naš heroj je utonuo u san u prilično horornoj atmosferi, iz kog ga budi komešanje u donjoj prostoriji gde izlazeći sprečava da Paolo umre i, iako veoma protivno mišljenju ostalih, i on se priključuje poteri za devojkom. A u šumi horor, neobjašnjiv sem ako ne verujete u vampire.
U svemu tome, Napoleon uspeva da spreči zlikovca da naudi devojci, koja ga potom odvlači za bizarnu trpezu, za kojom sede svi legendarni vampiri, a Drakula našem junaku drži slovo o esenciji zla i kako je održati čistom i neumrljanom dobrom, čemu obilato podležu nove generacije. Zlo u svom najčistijem obliku ne prija Napoleonu i surovi smeh gostiju za tim stolom zla vraća ga u stvarni svet gde zatiče čudnu sliku. Čoveka koji kao da ludi ili neko utiče na njega magijom, a možda ipak samo krivica, jer i najsurovije duše imaju granicu. I tako, dok legende blede i prerastaju u mit, neko drugačije zlo i drugačiji vampiri nasleđuju zemlju, i nadajmo se da je naš heroj spreman na to i da će ih dočekati spreman u novoj prči.
Čini se da je Ambrozimi imao istu ideju ili makar jako sličnu kao i ja u uvodu, da pokaže različito viđenje čudovišta nekad i sad, smatram da je uspeo u tome i zato opet visoka ocena za epizodu. Kazertanov crtež nema neku vidljivu i stvarnu manu, ali previše je nalik Ambrozinijevom i ne doživljavam ga isto, fali mi to nešto što nadoknađuje odsustvo detalja. Da rezimiram, još jedna jako dobra epizoda u serijalu i mogu vam reći da sada već jedva čekam nastavak.