Trebalo je malo vremena da novi broj dođe do nas, ali sad kad je tu možemo se preseliti u Švajcarsku. Ženeva nikad nije bilo mesto gde se odigravaju burni i uzbudljivi događaji, no možda se to promeni dolaskom tajanstvenog lika. Pošto smo odmah saznali njegovo ime, a ono me asocira na demona koji nosi isto, reći ću vam malo više o njemu, a zajedno ćemo videti kako će to njegov imenjak uticati na svet našeg heroja.
Šamael, arhanđeo po nekim zapisima iz Talmuda; ipak Jevreji ga smatraju princem demona. Predstavlja demona vetra, a i samo mu ime ima značenje pustinjski vihor. Poznat je ka, zavodnik i uništitelj, što ga poistovećuje sa Abadonom (jednim od prinčeva pakla, pripisuje mu se greh požude) ili ga barem čini jednakim njemu. Dovodi se u usku vezu sa đavolom, baš kao i sa prvim grehom. Uzevši lik zmije, on je bio taj koji je doveo Evu u iskušenje u Rajskom vrtu, a s prvom Adamovom ženom Lilit (kraljicom demona) stvorio je velik broj demona. Isto tako, pokušao je odvratiti Abrahama od žrtvovanja Isaka, a Sari je rekao za žrtvovanje, nakon čega je ona presvisnula od tuge.
Gabrijele Ornigoti je autor koji nam je poznat po crtežu Zagora i Dilan Doga gde je ostavio dubok trag.
Glineno blago – Negde u blizini Ženeve, kamion staje i vozač izbacuje ilegalce neželeći dalje da rizikuje sa njima. Ostavljeni i pomalo očajni, dvojica od njih pokušaju da naude trećem, ali to im otkriva da su na pogrešna vrata zakucali, tip koristeći određene moći odvodi jednog od njih u ludilo, ali ga drugi uspeva tresnuti otpozadi. To je trenutak kada se pojavljuje naš junak: dvojac beži sa mesta događaja, a Napoleon pomaže napadnutom odvodeći ga u auto. Za to vreme, u gradu, na jednoj posebnoj predstavi, vidimo jedan neuspešan izlazak ali i to da ta predstava može biti opasna. Napoleon se raspituje kome je to zapravo pomogao, a suvozač ga iznenađuje time što vidi njegov imaginarni trojac, ali dobija objašnjenje koje ga umiruje i njegov gost u autu mu govori gde bi da ga odveze. A na mestu kuda su se uputili vrši se uviđaj i inspektor Dima razgovara sa zvezdom predstave, slušajući ono šta je hiljadu puta čuo tokom karijere, to jest suze, nevericu i kako moraju biti negde za dva dana, a on im je to onemogućio. Na parkingu dok pakuju oružje da ga nose na analizu i dok inspektor kritikuje odabir Buleovog mesta za izlazak, zatiče ih Napoleon. Dok naš junak sluša šta se desilo i saznaje pojedinosti slučaja lik kome je pomogao je ispario. Nedaleko odatle u jednom od brojnih hotela u grad vidimo scene koje nam objašnjavaju zašto se odigrao zločin u klubu i po čemu je zvezda predstave tako posebna. Tajanstveni Afrikanac pošto je obavio razgovor i dao određenu ponudu je otišao u hotel našeg heroja i tražio da mu pomogne. A u sličnom takvom objektu na drugoj strani grada vidimo zašto nije dobro ubiti u stranom gradu, nikad ne znaš koga ćeš time uznemiriti. Sklapa se dogovor pod moranjem i čeka se rasplet priče. Dima upada kod našeg heroja u potrazi za njegovim prijateljem, ali on kao da je nekom čarolijom ispario iz svoje sobe i potraga ne daje rezultate. Napoleon razmišljajući dolazi do ludog zaključka uz malu Lukercijinu pomoć i odlazi na mesto gde misli da je otišao njegov drugar. No zlikovci ga hvataju, ali to ga neće ugroziti, to će mu samo omogućiti da prisustvuje poslednjoj velikoj predstavi šamana koji je video veće dobro u svojoj smrti, no da je živeo. I dok kiša rominja Ženevom, opraštamo se od našeg heroja do sledeće epizode.
Moralo se jednom dogoditi i to, jako slaba epizoda. Ambrozini je podbacio sa scenariom. Heroj mu praktično celu priču ima pasivnu ulogu i vrlo neuverljivo i slučajno dolazi do traga na kraju. Nedopustivo za autora njegovog kvaliteta i renomea. Crtež, takođe, odskače od prethodnih, likovi ne liče na sebe i to mi malo smeta, iako se vidi kakav je Ornigioti majstor. I to je to, nadam se da će iduća epizoda rasterati ove oblake nad Ženevom, baš kao i nad Beogradom i da će nas opet ogrejati sunce.