Nebeska zvona

Pozdrav svima. Od mene opet dolazi još jedan tekst koji nije vezan za moja predavanja na koja ste navikli i koja željno očekujete jer, kao i ja, uživate da učite o novim klasicima koji su definisali žanr. Razlog zašto pišem ovaj tekst je zbirka priča jednog autora koja je izašla tik pred epidemiju COVID – a. Njegovo ime nema potrebe posebno predstavljati jer ćete odmah shvatiti o kome je reč. No, ipak moja dužnost je da to uradim zbog čitaoca kojima je možda promaklo ime ovog autora.

Pisac koji stoji iza ove zbirke je Boris Mišić i reč je o njegovoj drugoj knjizi Nebeska zvona izdatoj u izdanju izdavačke kuće Presing. Spisateljski zanat je pekao učestvujući na domaćim i regionalnim konkursima gde su mu objavljene prve priče. Od njih vredi izdvojiti Znak Sagite, Marsonic, Ubiqu, Istrakon i slovenačku Supernovu u kojoj su mu objavljene priče Dugine zmije i Krv lordova. Jedan je od učesnika i autora zastupljenih u već poznatoj zbirci novogodišnjih horor priča Nešto diše u mojoj torti. Pored navedenih priče su mu objavljene i u V – fantastične priče iz ravnice, Dvojnikov skok, Apokalipsa laži, Zrnca spoznaje, Čuvari zlatnog runa, Besan i Gvozdena kapija.

Svojom prvom zbirkom priča, Vila šatorica, objavljenom 2016. godine u kojoj je sakupio priče mešovitih žanrova koje je objavio na dosadašnjim konkursima privukao je pažnju šire čitalačke publike. Kritike na zbirku su bile više nego pozitivne čemu ide u prilog i rasprodat tiraž zbirke. Nebeska zvona, druga zbirka, sastoji se uglavnom od horor i od fantastičnih priča više nego odličnog kvaliteta. Neke priče su već ranije objavljivane u drugim zbirkama, dok su neke u ovoj zbirci doživele svoju premijeru.

Zbirku otvara priča Igra krvi i prašine objavljena prvobitno u zbirci Nešto diše u mojoj torti, 2016. godine, pod okriljem izdavačke kuće Arete. U njoj pratimo lovca na vampire tokom njegovog lova na poslednju kraljicu vampira u Meksiku. Kako će se završiti, ostaje nam da vidimo.

U istoj zbirci je objavljena i sledeća priča, Šapat večnosti. U ovoj priči punoj misterije, naš protagonista se tokom proputovanja kroz Italiju susreće sa misterioznom devojkom u koju se zaljubljuje. Sve bi bilo u redu da na neki način nije umešan i devojčin misteriozni pratioc koji ga posećuje u snovima.

Krv lordova, prvobitno objavljena u četvrtom broju časopisa Supernova 2018. godine, donosi priču o ostarelom vampiru koji je zamenio život na Karpatima za luksuzni život u škotskom dvorcu i lov za ubiranje dobiti na menadžerskom i korporacijskom nivou. No, približio se trenutak plaćanja danka zbog te odluke.

Plesač i pas nam govori o susretu dvojice najboljih ubica na Kraljevskom mostu koji će promeniti njihove živote zauvek. Sa ovom pričom, čitaoci su dobili prilike da se upoznaju godinu dana ranije u zbirci priča Zrnca spoznaje, izdavača pučkog otvorenog učilišta, Pazin Hrvatska.

Na red je došla i naslovna priča po kojoj je ova zbirka i dobila ime i kojoj je ovo premijerno objavljivanje. Naša junakinja susreće misterioznog stranca sa kojim ulazi u seksualnu vezu ne sluteći da je time ugrozila svoj život. Ova priča je tesno povezana sa jednom ranijom pričom u ovoj zbirci, namerno neću da kažem kojoj iako ste već sami mogli da naslutite čitajući ranije recenzije knjige.

Sledeća priča, Osamnaestica, nas vodi u svet vodenih vila i drugih neobičnih stvorenja koje će sresti pesnik tokom neuspešne pesničke večeri u naizgled običnoj autobuskoj liniji. Tu će se, takođe, upoznati i sa mitološkim graditeljima Golubačke tvrđave. Priča je prvobitno objavljena u zbirci Gvozdena kapija, zbirci priča o Golupcu.

Druga priča koja svoju premijeru doživljava u ovoj zbirci je Gospodar šakala. Dvoje pripadnika tajnog bratstva dobijaju zadatak da prizovu svog gospodara na skrivenoj lokaciji. Ali, kako to obično bude, mesto gospodara u naš svet dolazi biće koje nije prijateljski naklonjeno. Ostaje pitanje kakva je tu uloga Šakala?

I narednoj priči je ovo prvo objavljivanje. Panonski demon nas vodi u sumorni svet mađarskih salaša gde biće sa drugog sveta dospeva blizu kuće disfunkcionalne porodice i postaje žrtva grubih šala jednog od tinejdžera koje ga je našlo. To će, svakako, imati tragične posledice.

Motel ispod Juhor planine nam govori o piscu koji dolazi u Paraćin na konvenciju. Odlučuje da poseti mističnu Juhor planinu i tu doživljava neobičan događaj koji ga nagoni da se suoči sa svojim demonima i donese neke odluke u svom životu.

Bela tama je priča o ratu i posledicama koje on donosi. U središtu je grupa vojnika sa zadatkom zauzimanja neprijateljskog rova. Sasvim neočekivano završavaju u drugoj dimenziji ne znajući da li su živi ili mrtvi.

U ovih deset priča, Boris Mišić nas je proveo kroz različiti spektar tema, od ljubavi i prijateljstva, do strahota rata i porodičnog nasilja. Nije teško krstariti njegovim svetovima zahvaljujući laganom i ležernom stilu kojim piše. U odnosu na Vilu šatoricu ovo mu je ozbiljnija zbirka jer se odlučio samo za jedan žanr, za razliku od prethodne zbirke koja je bila sačinjena od više priča različitih žanrova. U Šatorici je preovladavalo mnogo kvalitetnih priča, ali se mogla naći i neka slabija, što u novoj zbirci nije slučaj. Čitajući je videćete koliko je Boris sazreo kao pisac i da od njega možemo da očekujemo još kvalitetnih priča i romana u budućnosti.

U planu su bile i brojne promocije, ali su one zbog poznatih nam razloga otkazane. Ostaje nam da se nadamo da će tiraž i ove zbirke biti rasprodat i da će nas Boris obradovati još kvalitetnijim radovima u budućnosti.