ŽANR: horor/misterija
ORIGINALNI NAZIV: Neonomicon
SCENARISTA: Alan Mur
CRTAČI: Džejsen Barouz
ZEMLJA: SAD
GODINA IZDAVANJA: 2010.
OCENA: 10
Dugo nisam pisao o hororu, mada više volim našu složenicu strava i užas od te latinske pozajmljenice. A nema bolje prilike da se vratimo jezi od omaža jednom od najvećih pisaca ovog žanra.
Sumnjam da ga ikome treba predstavljati, ali hajde barem ukratko: Hauard F. Lavkraft rođen u Providensu, 1890. godine (to treba uzeti sa ozbiljnom rezervom, verovatnije je da je samo našao vrata koja iz Ktulu dimenzije vode u naš svet), umro je 1937. godine (vrativši se kući). Nama u amanet je ostavio mnoge eseje i priče koje i dalje spadaju među najbolje u žanru. Svakako najpoznatiji je Nekronomikon u kom su sabrane njegove najbolje priče. Sve njegove priče dostupne su na našem jeziku zahvaljujući Orfelinu iz Novog Sada. U njima se uglavnom bavi uticajem zabranjenog znanja i neljudskih entiteta, te neminovnošću već zacrtane sudbine. Nije bio lak čovek: danas bi ga zvali svakakvim imenima, ali opraštamo mu, jer nam je ostavio upozorenje u svojim pripovestima da kraj sveta samo što nije.
Alan Mur – Jedan od najvećih strip scenarista svih vremena, autor je Čudovišta iz močvare, V kao vendeta, Lige izuzetnih džentlmena, Nadzirača, Betmena, Supermena, Providensa, Sendmena i Iz pakla.
Džejsen Barouz – Crtač koji još sa Murom sarađuje na delu Providens, a sa Enisom radi na delima Ukršten i 303.
Priča počinje u jednom ćumezu odakle federalni agent nadgleda kraj, nastojeći da sazna što više o novoj drogi koja je jedina poveznica između ubistava koja istražuje. To ga vodi u izvesni noćni klub gde dolazi u vezu sa tipom koji mu obećava robu koju traži. Međutim, kada je dobije to nije ono što je očekivao. To saznanje ga odvodi na mesto gde su već bili oni koje istražuje.
Nakon nekoliko godina, ubistva se dešavaju ponovo. Federalci šalju agente u ludnicu, da ispitaju jednog od počinitelja prethodnih. Istraga ih odvodi do istog onog noćnog kluba i tipa, kao i agenta pre njih. Tu stvari postaju lude, nemoguće. Sve je povezano sa Lavkraftovim pričama i njihovim obožavaocima. Ali i još nečim, što će u celosti proživeti agentica, koja se uspeva izvući uz pomoć… Ali užasi koje je doživela će je pratiti… Čini se da je dobro trijumfovalo, ali buduće zlo stiže…
U ovom tomu se nalaze dve priče Dvorište i Neonomikon. Priče su povezane, pa je nekako i logično da idu zajedno zbog manjeg obima prve i nedorečenosti bez postojanja druge. Mur ovim delom ulazi potpuno u žanr strave, iako su mu sva dela mračna ili bar protkana mrakom. Ovde je otišao korak dalje, celo delo odiše tom turobnom teškom atmosferom, čak je teško uočiti svetlost. Mislim da je stvoreno remek delo. Najveća mana je to što je zlo otelotvoreno, možda bi bilo bolje da je ostalo neopipljivo. No, to su finese i ovo je fantastičan omaž Lavkrartu. Što se crteža tiče, Barouz pravi neverovatnu atmosferu, prosto osetite težinu dok gledate slike. Sa druge strane sa licima stoji slabije, tu koristi vrlo jednostavne i proste linije.
Svaki ljubitelj Lavkrafta, a pogotovo strave i užasa mora da poseduje ovaj tom. Zaista, em je kvalitetno izdanje, em me jeza još prolazi. Pa što ne bi i vas?