Dragi moji Autostoperi, želim da vam pričam o jednoj od onih serija koja me je svojom prvom epizodom kupila, a to mi se ne dešava prilično često. Ova serija govori, kao što joj i ime kaže, o frindž nauci, telepatiji, teleportaciji, čitanju misli itd. Ona prati Oliviju Danam (Ana Torv) agenta FBI-ja čiji dečko biva bizarno povređen na slučaju na kojem rade. U procesu istrage dolazi do otkrića da bi naučnik Volter Bišop (Džon Nobl) mogao da pomogne, ali on je poslednjih šesnaest godina zatvoren u ludnici, te do njega može da dođe samo uz pomoć njegovog sina Pitera Bišopa, koga glumi Džošua Džekson. Njega pronalaze u Bagdadu, i tako se njih troje upuštaju iz jednog bizarnog slučaja u drugi, još bizarniji.
Ako volite naučnofantastične serije onda je ovo sigurno za vas. Pa, ako smo totalno iskreni, i ako ne volite naučnofantastične serije, ova će vam se svideti.
Ana Torv je prosto fantastična u ovoj seriji, počevši od pilota, pa nadalje, njena gluma nije popuštala, štaviše, postajala je sve jača. Odlično je odglumila ranjivost gde god je to od nje scenario zahtevao. Što bi Ameri rekli, potpuna žena-ratnica (Full on Female Warrior). Pitate se zbog čega spominjem koliko je dobro odglumila ranjivost? Iz tog razloga što u velikoj većini drugih serija gde su žene vođe, ratnice, ili šta sve ne, scenaristi kao da ih operišu od emocija. Ako je ratnica, žena zaboravi svoje emocije, mislim – uvredljivo. Kao samo jedan primer mogu navesti Ketrin Džejnvej iz Vojadžera, njena ranjivost mi je tako plastična da mi je to bolo i oči i uši. Ovde toga nema, njene emocije nisu plastične, niti su zaboravljene. One su nam ponuđene na srebrnom tanjiru i ona ih maestralno pokazuje.
Ne znam ni sam šta da vam kažem o Džonu Noblu. Ne postoji dovoljno veliki superlativ kojim se može opisati njegova gluma u ovoj seriji. Maestralno je odglumio lik ludog naučnika, koji nije lud, već samo blesavo šašav. Sa puno žara je odglumio i najmanju ekscentričnost njegovog lika. Džonu Noblu je ovo uloga života.
Džošua Džekson je odličan kao Piter Bišop, genije koji je napustio srednju školu, da bi postao sitni prevarant, tačnije globalni prevarant. Ali, koga briga za semantiku? Njegova transformacija od razmaženog genija do voljenog sina je ujedno i najizraženija. Ta priča je i okosnica cele serije, bez obzira na sve bizarnosti i pregršt akcije. S druge strane, hemija koja je ispoljena između njega i Ane Torv je toliko opipljiva da se može seći nožem.
Tu je i pregršt drugih likova, koji su ništa manje fascinantni. Lense Redik kao kameno lice, Filip Brojls, te Džesika Nikol kao agent Astrid Farnsvort, da ne pominjem da gostujuću ulogu u ovoj seriji ima i legendarni Lenard Nimoj. Svi oni su odradili sjajan, može se reći fantastičan, posao i učinili ovu seriju pravim uživanjem za gledanje. Meni i dalje nije jasno kako Ana Torv i Džon Nobl nisu dobili Emije za ove uloge.
Možda je to razlog zbog kog je serija prosto neopaženo prošla u Americi. Kritičari su je obožavali, ali gledalaca nije bilo puno, mada je za one koji su je gledali postala kultna, još za vreme prikazivanja, tako da ni ne čudi što je i u svetu prošla neopaženo. Svaki put kad je dolazilo na red odlučivanje koja serija će biti ukinuta, njoj su davane najveće šanse, ali bi ona uvek izbegla ukidanje, sve do momenta kad je Foks petu sezonu proglasio ujedno i poslednjom sezonom. Tako joj je data dozvola da se završi dostojan način, izlaz koji devedeset i devet posto serija ne dobija. Izgledalo je kao da je Foks bio svestan kakav dragulj imaju, jer tada, a ni sada, sličnog nema na TV ekranima. Mada, moguće je da su je držali zbog imena Džej-Džej Ejbramsa. Moguće je da su ova dva razloga seriju zadržali duže nego što se očekivalo.
Kao tinejdžer obožavao sam Dosije Iks, ali je ova serija čini serijom za decu. Samo moje mišljenje, bez ljutnje molim. Ako je pogledate, nećete se pokajati, niti će vas ostaviti ravnodušnim. Uživajte i BEZ PANIKE molim.