Priča koja otkriva deo onoga što se može pomisliti i dogoditi u gluvo doba noći.
Nema interneta. Kakav bedak! Šta sad da radim? Ne radi čak ni moja igrica. Počinjem da se ozbiljno nerviram. Hoće li ovaj kružić prestati da se okreće? Možda bih mogla da pozovem nekog? Pobogu, Elena, pola 2 ujutru je! A da probam da zaspim? Ne spava mi se. Briga me što je kasno, idem da čitam na terasi! Napolju nije mnogo hladno, sa ćebetom ću biti sasvim dobro. Nikada nije kasno za dobru knjigu.
Vrata terase moram da otvorim veoma tiho, kako ne bih nekog probudila. Odlično sam postupila što sam kupila ovu fotelju, znala sam da ću je koristiti. Doduše, crvena boja mi nije omiljena, ali barem se na neki poseban način razlikuje od ostalog nameštaja. Ah, nebo je noćas posebno lepo! Ulično svetlo ne radi pa se zvezde sada mnogo jasnije vide. Zaboravila sam koliko su divne. Svi negde žurimo i stalno radimo, zato nikada nemamo vremena da se posvetimo gledanju sjajnih stanovnika vasione. To je velika šteta! Kamo sreće da mogu da ih dohvatim, da ih stavim u džep ili na zid svoje sobe. Rado bih nosila zvezde kao nakit, lepila bih ih na minđuše, ogrlice i šnale. Ali, da je to moguće, nebo bi brzinom svetlosti ostalo bez zvezda. Zbog toga je bolje što su nedostižne.
Da li neko živi na zvezdama? Elena, to su zvezde, to je nemoguće. Zar je zaista nemoguće? To što mi ne možemo živeti na njima ne znači da niko ne može. Možda na zvedama žive neki stvorovi poput tardigrada, samo mnogo otporniji. A možda opet previše maštam…
Pokušavam da čitam, ali mi priroda skreće pažnju. Zašto komšinici svaka biljka uspe da izraste i da se rascevta, a meni uvene i kaktus? To nije fer! I ja bih da imam Botaničku baštu na terasi! Možda me biljke ne vole? Ponekad zaboravim da ih zalijem, možda zato? Sigurna sam da i one imaju emocije, baš kao i ljudi. Možda im se ne dopadam pa bi pre da uvenu nego da me gledaju i niču na mom balkonu. Njihov izbor, same su birale!
Neverovatno! Rado bih vrisnula, ali ne želim da probudim i razbesnim ceo komšiluk. Nešto je proletelo na nebu! Nešto što nikada pre nisam videla! Sigurna sam da nije avion. Elena, verovatno umišljaš! Ne, ne umišljam! Zaista sam videla nešto nepoznato i drugačije. Možda je to bila neka čudna zvezda padalica? Ne, nije! Bezbroj puta sam videla zvezdu padalicu, ovo nije jedna od njih! Vanzemaljci. Ovo su bili vanzemaljci. Ne vidim drugo objašnjenje. Možda dolazi smak sveta?! Možda će našom planetom zavladati ti zeleni stvorovi?! Možda nisu zeleni, možda su plavi, crveni, šareni? Šta ako mene otmu prvu i odvedu na neku drugu planetu?! Pa možda su to ona stvorenja sa zvezda! Sigurno su čuli moje misli! Možda brinu da ću ih razoktriti? Vanzemaljci sa zvezda će me odvesti u nepovrat! To se desi kad previše maštaš, Elena. A možda je to pakt biljaka koje su odlučile da ubiju sve koje ne vole? Sigurno sam prva na listi! Gušiće me polenom sve dok ne umrem, verovatno im je to taktika. A možda me budu mučile na neki još gori način! Ako me sada poštede, zalivaću ih redovno, obećavam!
Stižu mi obaveštenja. Vratio se internet. Kako čudno! Čim je misteriozni objekat proleteo nebom, internet je proradio. To ne može biti slučajnost! Već je tri sata ujutru! Knjigu nisam stigla ni da otvorim. Oči mi se zatvaraju iako sam uzbuđena zbog onoga što sam videla. Spavaj, Elena. Vanzemaljci ili zle biljke će te svakako kidnapovati ako to budu hteli, bila ti budna ili ne. Sutra ćeš mozgati. Saznaćeš šta je to bilo, ništa neće pobeći. A možda i hoće?
Autor: Elena Gligorijević