Ime Stivena Kinga nije potrebno predstavljati. O autoru koji je nekim od svojih knjiga poput Keri, Salemovo, Uporište, Isijavanje i Mračna kula stekao armiju obožavalaca koji sa nestrpljenjem čekaju da izbaci novu knjigu ne treba pisati hvalospeve. Na njihovu sreću, King ima skrbomansku naviku i svake godine nas obraduje novom knjigom, za razliku od pojedinih pisaca čije nastavke čekamo godinama.
Svoju pravu premijeru pred domaćim čitaocima, ne računajući izdanja Dečijih novina Kudža i Potpaljivačice, King je imao izdanjem To u Košmarovom izdanju ranih devedesetih godina i zbirkom priča Horor u izdanju Znaka Sagite gde su pored Barkerovih i Lavkraftovih priča objavljene četiri njegove priče iz zbirke o kojoj ću pisati u ovom tekstu.
Noćna smena predstavlja njegovu prvu zbirku priča koju je objavio. Naknadno pored romana je pisao i priče koje je slao raznim časopisima. Ubrzo posle objavljivanja Isijavanja ih je sakupio u jednu zbirku i objavio. Samo su četiri priče do ove zbirke bile neobjavljene.
Priče dokazuju da je reč o piscu koga je čekala blistava budućnost pa je red da krenemo sa predstavljanjem svake po redu:
Jerusalemovo – ova priča je prikvel dešavanjima u romanu Salemovo. U njoj se upoznajemo sa aristokratom Čarlsom Bunom i njegovim slugom Kalvinom koji se doseljavaju u naizgled idealnu kuću koja iza sebe krije mračnu tajnu. Ubrzo saznaju za napušteni grad gde je njegov predak vodio veštičarski kult. Upustiće se u avanturu u kojoj će probuditi zlo koje je spavalo decenijama.
Noćna smena – radnici dolaze da očiste podrum fabrike tekstila u koji niko nije zalazio godinama ne sluteći da ih u mračnim hodnicima čeka pravi pakao.
Noćni surf – ovde kroz jednu noć upoznajemo grupu tinejdžera koja je preživela epidemiju smrtonosnog virusa koji je desetkovao Ameriku i njihovu jezivu filozofiju. Ova priča je smeštena u svet romana Uporište.
Ja sam portal – ovo je priča o kosmonautu koji se vratio sa misije na Veneri i njegovom zastrašujućem otkriću da su izrasline na njegovim prstima u stvari portal kroz koji vanzemaljci vide naš svet i koji ga nagone da čini monstruozne stvari.
Presa – niz bizarnih smrti i i povređivanja potresa perionicu veša. Zajedničko nesrećnim slučajevima je što su se desili kod naizgled obične prese. Da li je sve slučajnost ili se ispod svega krije nešto zastrašujuće?
Bauk – ovde prisustvujemo sesiji kod psihijatra gde čovek iznosi svoju priču o smrti troje svoje dece za koju je odgovorno biće koje živi u plakaru.
Siva masa – tinejdžer traži pomoć od očevih prijatelja jer se sa ovim, zbog učestale konzumacije piva, nešto čudno dešava.
Bojište – ovde prisustvujemo uzbudljivom obračunu u hotelskoj sobi između plaćenog ubice i plastičnih vojnika igračaka koje je dobio kao pošiljku od majke svoje poslednje žrtve.
Kamioni – jedna od najoriginalnijih postapokaliptičnih priča u kojoj veliki četvorotočkaši dobijaju svest i počinju svoj pohod uništenja ljudske rase.
Ponekad se vraćaju – univerzitetski profesor ima naizgled miran život i ženu iz snova, ali sve se menja kada pojedini učenici iz njegovog razreda počnu da umiru pod misterioznim okolnostima i da dobija novu grupu učenika koji strašno podsećaju na delikvente koji su možda odgovorni za smrt njegovog brata čime duhovi prošlosti isplivavaju na površinu.
Jagodnje proleće – ovde prisustvujemo uspomenama brucoša tokom jagodnjeg proleća kada su njegov koledž potresala jeziva ubistva studentkinja koja su ostala nerazjašnjena.
Sims – proslavljeni teniser je, zbog afere sa ženom bogataša, prinuđen da hoda po simsu sa najvišeg sprata poslovne zgrade u suprotnom će završiti u zatvoru zbog podmetnute droge u kolima.
Kosač – čovek unajmljuje kosača da mu sredi travnjak ispred kuće ne sluteći da je napravio najveću grešku u svom životu.
Malodušni A.D. – ovde prisustvujemo prijavljivanju poslovnog čoveka u program odvikavanja od pušenja koji nije baš ono što je on očekivao.
Znam šta ti je potrebno – ljubavna priča između popularne srednjoškolke i ne tako upadljivog mladića kulturnih manira koji nije toliko dobronameran koliko izgleda.
Deca kukuruza – verenici prečicom dolaze do gradića u kome se susreću sa kultom tinejdžera koji upražnjavaju veru u demonsko božanstvo koje ih nagoni da žrtvuju sve starije od osamnaest godina.
Poslednja prečaga na merdevinama – ovde pratimo uspomenu naratora na njegovu sestru koja se ubila i događaj koji se desio u ranom detinjstvu.
Čovek koji je voleo cveće – naizgled simpatičan mladić traži svoju srodnu dušu. Sve bi bilo u redu da u pitanju nije serijski ubica.
Jedno za srećan put – vraćamo se u Salemovo godinama nakon događaja u istoimenom romanu gde prisustvujemo pokušaju stanovnika obližnjeg grada da spasu porodicu čoveka čije su žena i dete ostale zaglavljene u mećavi u automobilu blizu Salemova.
Žena u sobi – jedna od najemotivnijih i najdepresivnijih priča u zbirci i, donekle, Kingova autobiografska. Čovek se bori sa željom da svojoj umirućoj majci olakša poslednje trenutke davajući joj prekomernu dozu pilula protiv bolova.
Osnovni problem koji imam sa Kingom je taj što, po meni, nije efikasan u završnicama. Kroz celu knjigu gradi priču i dosta detaljiše, a kada dođe vreme završnice sve zbrza u desetak stranica. Međutim, kod njegovih priča to nije slučaj. Pojedine priče imaju jačinu i bolje su od mnogih njegovih romana. Sviđa mi se to što kod pojedinih kraj nije dorečen, odnosno prekinute su u najuzbudljivijem trenutku pa na čitaocu ostaje da zaključi šta će se dalje desiti.
Mnoge najpoznatije priče iz ove zbirke su doživele i svoje ekranizacije. Najpoznatija je svakako Deca kukuruza koja je vremenom postala franšiza. Zatim slede antologijski horor Mačije oči gde su ekranizovane Sims i Malodušni AD, Maksimalno ubrzanje po priči Kamioni, a koji je režirao sam King nakon čega se zakleo da mu je to jedini režiserski poduhvat, Noćna smena, Kosač koji samo ima ime istoimene priče sa izmenjenom radnjom, Presa i Ponekad se vraćaju koja je prvobitno bila planirana da bude ekranizovana u Mačijim očima. Priča Bojište je prikazana u prvoj epizodi antologijske serije Noćne more i sanjarenja.
Ova zbirka kvalitetnih priča nam je dostupna zahvaljujući izdavačkoj kući Vulkan koja ima monopol na Kingova izdanja. Izdanje je tvrdokoričeno, ali bih veliku zamerku imao na prevod i lekturu. U nekim delovima sam nailazio na slovne greške i rečenice za koje smatram da su mogle drugačije da se prevedu. Ovo nije kritika prevodioca i njegovih sposobnosti, ali ipak smatram da je to moglo mnogo bolje.
Booka je počela dobar posao sa izdavanjem Kingovih zbirki Godišnja doba i Gole kosti, ali ipak je veća sila umešala prste i šta je tu je. Ostaje nam ipak da Kinga kupujemo u drugom izdanju jer je ovo zbirka koju svaki Kingoljubac mora da ima, a oni srećnije ruke koji dobro barataju engleskim jezikom mogu da je čitaju u originalu. Preporučujem vam da pred spavanje pročitate po jednu priču iz zbirke. Lepi snovi su zagarantovani.