Novo Gutenbergijanstvo ili zašto su e knjige važne sada i kako će dalje menjati budućnost

Digitalizacija sadržaja, pogotovo teksta iz pisanih izvora nije nova ideja. Otkada je IBM počeo da razvija komponente računara koji mogu trajnije da skladište podatke, kao što su hard diskovi još 1950-tih, nije bilo neuobičajeno osmišljavati načine kako da se skladišti tekst pored bajtova. Jedan od prvih dokumenata koji je digitalizovan je bila „Deklaracija nezavisnosti“ još 1971. godine. Elektronske knjige (u daljem tekstu: e-knjige) su samo produžetak toga, što je omogućilo niz promena vezanih za pismenost, deljenje sadržaja, stvaranje istog i izdavaštvo na globalnom nivou, koje će i nadalje trajati.

Kako je do toga došlo?

Dugi niz godina su postojale izdavačke kuće i jedini način da se nabavi bilo kakva knjiga jeste kupovinom fizičkog primerka koji je imao svoje korice, kvalitet papira, posebno mastilo za štampanje. Fizički primerci su prodavani po knjižarama, gde su dovoženi iz skladišta gde su čuvani dok nije dolazilo do adekvatnog trenutka za prodaju.

Sam izbor knjiga, koje bi bile dostupne je zavisio prvenstveno od štamparija kojim je bilo plaćano da se određeni tiraž, skup primeraka jedne knjige koji je ištampan po ugovoru i montiranju mašina, a onda je sve više završavalo u rukama naširoko rasprostranjenih i sve bogatijih izdavača. Razlog za to je jednostavan: knjige su bile jako primamljive po pitanju zarađivanja novca, pogotovo pošto su naširoko tražene i prodavane. Očigledno je da su hrana, voda, električna energija i znanje, dostupno preko knjiga, osnovne potrepštine ljudskih bića trenutno. Pritom, tržište je bilo primamljivo mesto za uspon izdavača. Nije bilo dovoljno samo izdati knjigu kako bi neko mogao da zaradi od toga, bilo ju je potrebno dopremiti do što većeg broja potrošača putem reklamiranja, redovnog snabdevanja i štampanja. Zato su izdavači i procvetali.

Vremenom, nažalost, tržištem je počelo da gospodari nekoliko većih firmi. Bilo je i manjih izdavača, pogotovo ako su vezani za usko specijalizovani deo tržišta, ali nije bilo moguće zaobići formiranu Veliku Šesticu, kako je nazvana ova grupa. S obzirom na to da su SAD počele da gospodare slobodnim tržištima, nasuprot Sovjetskom Savezu, posle Drugog Svetskog rata, svakako da su te firme bile skoncentrisane na njenoj teritoriji. To su bile Random House,  Penguing Group, HarperCollins Publishing, Simon & Schuster, Hachette Book Group i Holtzbrink Publishers.

Ako je iko želeo da izda knjigu, a da ona dođe do značajnog broja ljudi i da ne padne u zaborav, moralo se ići preko neke od ovih izdavačkih kuća. Shodno tome, bilo je poprilično teško postati autor bilo fikcije, bilo stručne literature, bilo takozvane ne-fikcije. Ove izdavačke kuće su se kontinuirano bogatile i bilo je redovno teško da se dođe do objavljivanja. Čak iako bi došlo do štampanja knjige o sopstvenom trošku, u najbolju ruku bi to bilo rašireno po komšiluku bez dodatnog truda.

Međutim, ranih 2000-ih godina su se dve jako bitne pojave ustanovile i počele su da se razvijaju: Internet je postajao sve dostupniji i Amazon je odlučio da se otisne u vode prodavanja digitalnih knjiga, kada su već prodavali štampane knjige uveliko.

Tradicionalni izdavači se nisu previše potresali, jer su profiti i dalje bili veliki i mogli su da računaju na konstantan priliv sadržaja za potencijalnu prodaju, od koje bi samo procenat išao u ruke samim autorima. Ali sa 2013. godinom, kada je konačno došlo do nastanka Amazon Kindle platforme, nastao je ogromni problem zbog njihovog previda vezanog za Amazonovu strpljivost. Gomila novih autora je samo otišlo na tu platformu da izda svoju knjigu, dok bi još veći broj kupovao e-knjige koje su se tamo pojavile. Usledio je period teškog prilagođavanja, sa kojim nisu još uvek uspeli da izađu na kraj. Svakako, Velika Šestica još uvek postoji, ali je jasno da njihova usporena adaptacija predstavlja problem.

Zašto bi neko pristupio e-knjigama? Šta je to u čemu su tradicionalni izdavači posustali?

U pitanju je niz prednosti e-knjiga, koje su motivisale ovu naglu promenu.

Za početak, e-knjige su, zbog interneta dostupne svuda i konstantno, gde god postoji internet konekcija. Uobičajeno je bilo da treba da odete do biblioteke ili do knjižare i da gledate police, pitate prodavce, bibliotekare, možda čak je nužno i da čitate novine ako biste želeli da imate ikakve nade da pronađete sadržaj koji vas zanima. Sa e-knjigama, vi nemate gotovo nijedan od ovih problema. Samo ukucate u pretraživač ključne reči ili žanr, kliknete „Enter“ i dobijete nekoliko hiljada naslova baš sa sadržajem koji bi vas privukao. Još imate najverovatnije i ocene i preglede tih knjiga, pa biste bili sigurni povodom toga da li je konkretna e-knjiga vredna vaše pažnje, novca i vremena koji mogu lako da se menjaju shodno pomeranju miša ili shodno kliktanju dugmadi na tastaturi. Još bolje, ako vam se ne svidi knjiga, vi prosto možete da je vratite posle nekoliko rečenica, što je manje od pola sata vašeg vremena.

U tradicionalnom izdavaštvu, štampanje i dopremanje knjiga je dug i naporan posao. Mora da se nabavlja mastilo, mora papir da se nabavlja. Logistika vezana za skladištenje i transport su i dalje tu. Sve to zahteva vreme, veštinu i strpljenje kako bi se određena knjiga našla na polici određene knjižare. Greške u tom putu, vezane za oštećenje knjiga ili gubljenje knjiga je posebna tema. Kod e-knjiga, ne postoji gotovo nijedan od ovih problema. Ova forma sadržaja je jednostavno niz bajtova na hard diskovima, SSD-ovima i sličnom, što je gotovo stalno dostupno i što, ako se dobro skladišti, ne može ništa da joj se dogodi i večno će biti dostupna. Niti mora da se štampa, niti da se doprema posebno. Samo vam je potreban internet i najviše nekoliko megabajta vašeg kompjuterskog prostora.

Prethodna stavka na dovodi do sledećeg: e-knjige ne štete okolini ni približno kao štampane knjige. Samo vam je potrebna električna energija i par stotina grama silicijuma, germanijuma i sličnog metaloida koji može da skladišti ove bajtove na dobro napravljenom uređaju za dugoročno skladištenje. Štampanje knjige zahtevaju papir, koji prvo nastaje krčenjem šuma, pa se prerađuju u fabrikama koje zahtevaju mnogo više električne energije nego jedan SSD, na primer.

Sa dolaskom e-knjiga, svako je mogao da izda knjigu kakvu god želi. U najgorem slučaju bi zahtevalo korišćenje lako dostupnih tutorijala za kodiranje teksta u adekvatni format, kao što je PDF, EPUB, MOBI, AZW3. Svakako, ovo je značilo da postoji mnogo manja kontrola kvaliteta sadržaja, ali zato je omogućavalo i autorima iz manje razvijenih sredina da svoje delo plasiraju u opšte povezani svet i da, potencijalno, uživaju profite i popularnost koji su i do 80-100% veći od profita autora povezanih sa tradicionalnim izdavačima.

Trenutno stanje u svetu je da postoji više platformi za izdavanje e-knjiga sem Amazona, kao što su Nook, Smashwords,… Najmanje 3 od 10 osoba u SAD-u redovno čita e-knjige. Samo u 2020. godini, prodato je više od 191 miliona jedinica e-knjiga. Uopšte gledano, u poslednjoj deceniji, od 2010. do 2020., broj prodatih e-knjiga po godini se utrostručio. U 2021. godini, prihodi od e-knjiga su dostigli čak 1.1 milijardu dolara. 

Shodno svemu rečenom, čini se da bi e-knjige trebalo da budu jedine koje postoje na svetu, ali to nije slučaj. Oko 32% Amerikanca i dalje čita samo štampane knjige, dok samo 9% čita isključivo e-knjige. Zašto?

E-knjige su skorašnja pojava i tek od 2013. one postaju bitan faktor u izdavačkoj industriji. Uzeti u obzir da je od 1454. godine, kada je Gutenberg ištampao Bibliju, jedini način čitanja je bio preko fizičkih primeraka knjiga. Razvoj računara i e-čitača je došao jedno 400-450 godina kasnije. To je duga istorija vezivanja za fizičke primerke, stoga je normalno da to još uvek nije kompletno zaživelo.

Jedan od dodatnih bitnih faktora jeste zamor očiju od čitanja sa ekrana, što se mnogo češće dešava nego kada se čita sa papira. Iako su Kindle čitači i tableti u popriličnoj meri napredovali u ovoj oblasti, navikavanje na ovakav vid stimulus za oči zahteva vreme. Problemi sa vidom su i dalje aktuelni zdravstveni problem i sve je veći shodno upotrebi računara, kod kojih je još uvek skupo implementirati metode Kindle ekrana ili iPad-ova.

Dalji, još bitniji razlog je vezan za posmatranje knjiga kao vrstu vrednog predmeta. Kada se drži knjiga u šakama, kvalitet korica, na kojim se obično nalazi slika, izaziva vrstu divljenja kod ljudi. Pored estetske vrednosti takvog objekta, postoji i momenat kolekcionarskog ponosa vezan za završetak čitanja knjige koja može da se stavi fizički u deo prostora u kojem osoba živi. Svakako, malo kome je strano da su lične biblioteke ne samo znak prestiža, već i jako umirujuć i prijatan dekor za dom.

Istina, ovi razlozi u prilog fizičkim primercima deluju minorno gledano sa striktno razumske tačke gledišta, ali je bitnije pitanje da li će se to menjati?

E-knjige, kao i računari, su već postali sastavni deo svakodnevice. Čak iako osoba nije sklona čitanju sa ekrana, fakulteti širom sveta pristupaju deljenju beleški u digitalnoj formi, pogotovo pošto izvesne tehničke oblasti, kao veštačka inteligencija, napreduju iz dana u dan.

U kom pravcu će se menjati, doduše?

Već je napomenuto da Amazon ima svoju platformu za čitanje knjiga. Iako ona nije jedina platforma, sve više će e-knjige biti dostupne, kao i video igre, pretežno preko servisa sa mesečnom pretplatom. Naravno, neće se eliminisati mogućnost skidanja knjiga tako da trajno budu dostupne na vašem računaru, bilo preko sajtova samih autora ili preko piraterije, ali je činjenica da platforme sa mesečnom pretplatom sve više uzimaju maha. 

Bitnija stavka vezana za e-knjige je u njenoj sadržini. Čista digitalizacija teksta je već i danas previše tradicionalan pristup za ovako brzo prigrljenu inovaciju.

Usled već nepomenutog kodiranja, najverovatnije će se e-knjige dopunjavati interaktivnim sadržajem kao što su video, audio, animacije, linkovi do drugih izvora,… Već sada su inkorporirani rečnici u čitače e-knjiga kako za računare, tako i za same, specifične e-čitače i tablete. E-knjige više neće biti čista preslikavanja teksta, već izuzetno kompleksne tvorevine koje olakšavaju učenje, čitanje i rad.

Na kraju, usled sve većeg napretka veštačke inteligencije, biće izuzetno jednostavno prevesti knjigu na različite jezike u tren oka ili da se generišu audio knjige od traženog digitalnog teksta. 

Već imamo brojne slučajeve generisanja e-knjiga putem veštačke inteligencija, skrojene po zahtevu samog potraživača rada ove tvorevine. Doduše, upotreba kada je u pitanju ova stavka je sporna, po mišljenju autora. Razlog za to je što veštačka inteligencija, koliko god napredovala, neće moći potpuno da zameni promišljanje i maštu tvoraca, pogotovo kada je veće, složenije ili sofisticiranije delo u pitanju. Makar se to sigurno neće desiti u skorije vreme, reda minimum jednu deceniju.

Zaključno sa ovim izlaganjem se može reći da su e-knjige tu da ostanu i da njihova vrednost će se samo povećavati. Kao što su nekad davno Johan Gutenberg, Ada Lovlas i Alan Tjuring postavili osnove za štampu, rane računare i moderne računare, redom, tako je i Majkl S. Hart (čovek zadužen za digitalizaciju „Deklaracije nezavisnosti“, iako postoji više drugih potencijalnih tvoraca e-knjige) postavio temelje za naširoku dostupnost i izdavaštvo sadržaja svih vrsta i oblika koji će samo evoluirati, bez obzira na ograničenja Morovog zakona o tranzistorima i elektronskim kolima. Zato, shodno i manjim cenama njihovog izdavanja, vredi ih favorizovati zbog nas samih i kao autora i kao čitalaca, jer tako dajemo mogućnost novom Gutenbergijanstvu, koje će nas dovesti do daljeg procvata.