Opako + božansko, tom 2 – Kiron Gilen, Džejmi Makelvi

ŽANR: fantazija/horor/triler
ORIGINALNI NAZIV: The Wicked + The Divine
SCENARISTA: Kiron Gilen
CRTAČ: Džejmi Makelvi
ZEMLJA: SAD
GODINA IZDAVANJA: 2014.
OCENA: 8

 

 

 

Ovaj serijal zaista spada u ona andergraund ostvarenja, odnosno u priče za vrlo malobrojnu publiku. Stoga se divim entuzijazmu i upornosti Dibidusa da istraje u nastojanju da se može izdavati ono šta vam se čita.

Drugi delovi su uglavnom ključni za serijale, jer su to upravo oni gde publika prelomi da li nastavlja da prati ili diže ruke. Videćemo kako će se pokazati ovaj drugi deo, ali pre toga koja reč o glavnom protagonistu priče.

Lucifer kao jedan od glavnih likova ovog serijala zaslužuje da mu posvetimo malo pažnje. Mit kaže da je sin rimske boginje praskozorja Aurore ili grčke boginje Eje i titana Atreja. Interesantno da nikad nije imao neku bitnu ulogu u grčkoj mitologiji, iako je svaki dan donosio svetlost dana, jer je u suštini bio personifikacija zvezde Danice. U hrišćanskom mitu, on je miljenik božiji koji diže pobunu na nebu i biva poražen i bačen u dubine pakla, i od tada za vjek vjekova znan je kao đavo, gospodar pakla, gde vatra gori večno. Samim  tim postaje vrlo popularna i korišćena ličnost među žanrovskim autorima, bilo da su iz sveta stripa, književnosti ili filma. Tako su trenutno najpoznatiji uradak sa njim kao centralnom ličnošću Netfliksova serija Lucifer gde ga sjajno igra Tom Elis, toliko dobro da Nil Gejmen nije imao zamerke (Lucifer kao lik se pojavljuje u Gejmenovom Sendmenu naknadno dobivši i svoj serijal u DC-u).

Kiron Gilen – strip scenarista i kolumnista za brojne časopise koji se bave video igrama. Kao autor priča se pojavljuje u Mladim osvetnicima, Gvozdenom čoveku, Zvezdanim ratovima, Toru, Mutantima i mnogim drugim više ili manje poznatim strip serijalima.

Džejmi Makelvi – crtač kog možemo povezati sa mnogo poznatih heroja, navešćemo samo Betmena, Zaštitnike, Mlade osvetnike, Mutante, Gvozdenog čoveka i Spajdermna,

Nakon smrti Lusi, život je postao patnja i frustriranost za Loru, sve do… Pojavljivanja njenog izvora u panteonu. A tu je i neželjena popularnost, koju Lora ipak koristi da bude blizu celoj toj gomili bogovskih drkadžija jer samo tako može saznati ko je ubio Lusi. Čudni su putevi utehe, a za našu junakinju stižu iz podzemlja, mada i dobra žurka ume da uteši. A Dionisova žurka je posebna, nešto poput tripa na tripu i zaboravljaš skoro sve sem da si srećan. Sećate se Kasandre, novinarke nevernice, e pa ona je… Otkrićete već sami. Dolazimo do tog da bogovi obznanjuju istinu, ali ljudi ne čuju, ne žele čuti gorku istinu, život je već dovoljno gorak. Ipak Lora će okusiti trenutak božanske sreće, a onda cap, cap, cap, cap, cap. Možda božanska izdaja nije nova priča, ali je ova ispričana na nov način, uživaćete.

U ovom tomu je crtež malo popustio, slabije se vide emocije na licima, ali zato je trip na žurki fantastično urađen i krajnje autentično prenosi stanje svesti prisutnih. Scenario dosta komplikuje priču u više pravaca sa evidentnom namerom da se produži. Meni je na trenutak delovalo kao da je isforsirano sa ubistvom… i podsetilo na Džordža Martina, ali i jedno pravilo epske fantastike kad ti nešto zatreba – izmisli magično, ili u ovom slučaju božansko. Ipak, za one voljne da zavire ispod površine, tu se krije mreža svih svetskih mitologija i njihova drugačija perspektiva, kao i sukob filozofija unutar grupe. Za sada ću da kažem da je strip vrlo dobar. Uostalom da parafraziram Dionisa – „Biti srećan dok čitaš strip nije sitnica“.