Fantastična ekipa, okupljena pod imenom „Autostoperski vodič kroz fantastiku“ ili jednostavno AVKF nam donose drugi godišnjak, pod imenom „Zov Heroja“. Šta je to i zašto trebate biti uzbuđeni? Dozvolite da vam pojasnim. Prvenac, pod nazivom „Tanka linija fantastičnog“, svetlost dana ugledao je 2019. godine. Kovid je dao sve od sebe da pomuti i odloži dalje planove, ali Autostoperi ne samo da nisu posustali, već su nadmašili sami sebe i izbacili Vodič broj dva, koji od ovog broja prestaje da bude „Vodič“ i evoluira u enciklopediju.
Kada sam otvorio EPUB fajl, pomislio sam da je neka greška. Ne može biti preko 1500 stranica, zar ne?
Međutim na moje iznenađenje i radost, greške nije bilo, ovo je jedno obimno i slobodno mogu da kažem – kapitalno delo. Enciklopedija sazdana od imena. Za neka od njih znao sam ranije, sa nekima sam blisko sarađivao, stoga mi je njihov stil bio poprilično poznat. Za neke sam čuo ili ih znam samo virtuelno, stoga sam bio vrlo zaintrigiran kakav stil pisanja ću otkriti i šta ću, uopšte, naći u samoj zbirci. Priznajem, tu je malo skepticizam uzeo maha jer, ako ima toliko priča, kako će uspeti da izgrade svoj epsko-fantastični svet u tako kratkoj formi? Kao neko ko se bavi pisanjem horora, kratke priče i jesu udarne, ali u epskoj fantastici, potrebno je vreme da bi se razvila priča. Da nas pisac uvede u svoj um, novorođeni svet i novonastale likove.
Čitajući priče, krenuo sam sa poglavljem koje se zove „Dečije priče“, a koje se nastavlja na „Sopstveni svetovi“, ukupnog obima od 21 priče! To su samo prva dva poglavlja od skoro deset. Čisto da steknete utisak obimnosti zbirke. Upravo tu, desilo se ono čega sam se pribojavao – priče su delovale nedovršeno. Kao da smo dobili samo mali pogled kroz ključaonicu i fragment nekog imaginarnog sveta. Literarni trejler. I upravo zbog toga, priče su me ostavile gladnim za još. Isprva, to sam ocenio kao minus, a onda nakon pročitanog uvoda (da, ja sam kriv, nije džabe uvod ispred svega) uvideo sam da Kristijan jako lepo objašnjava ovo što sam gore napomenuo i uzima upravo horor za paralelu sa epskom i herojskom fantastikom.
Priče sam stoga počeo da gledam iz drugog ugla. Ne kao kompleksnost koja mora da počne, razradi se i završi, nego kao na ideje. Ideje ispisane različitim stilovima, u različitim razdobljima, različitim vremenima, magijama, herojima iz desetina različitih umova. Počeo sam da ih gledam kao na kratka CV predstavljanja svakog od pisaca, taman toliko da nas zaintrigiraju i ukratko pokažu svoje umeće. I za razliku od horora, gde jedim ubodom u arteriju priča počinje i sa par litara krvi, ubrzo završi, ovde, priča može, a ne mora imati kraj. Kraj je ograničen samo piščevom maštom.
Uviđate zašto sam ovo izdanje okarakterisao kao enciklopediju, nimalo ne preuveličavajući . Ovo su samo dva poglavlja sa 21 Pričom. Treće poglavlje nazvano „Mač i magija“, nam donosi novih 19 priča, čiju sadržinu zaista ne treba da vam dalje objašnjavam. Samo je jedna reč dovoljna. Epski!
Četvrto, „Slovenska mitologija i ostali mitovi“ sadrži 14 priča, ali… Kao neko ko se u hororu snalazi, tu i tamo smakne po nekog protagonistu, a do imbecilnosti divi ljudima koji prave čitave svetove, moram posebno da pohvalim priču „Bunar“, Dejana Sklizovića. Iako je ovo „Fantastični vodič“, količina horora koja obitava iza ove priče, dovoljna je da vam u glavu usadi monstruozne slike koje će vas opsedati neko vreme nakon čitanja. U mom slučaju, ne postoji strašniji horor od onog realnog, od onoga što se može dogoditi. Vanzemaljci… teško, ali brutalnost jednog ljudskog bića prema drugome, to je horor svakodnevnice. Ova priča, iako ima svoje metafizičko, onostrano obličje, nudi nam taj, realni scenario čiste mržnje, koji se ogleda u jednoj sceni. Tortura mesa i iživljavanje u svom punom, animalnom obliku koji ljude čini ljudima. Životinje ubijaju zarad preživljavanja, a ljudi zarad boli. Nekom psihičke, nekom fizičke.
No, da ne bude kako je samo Dejan pomenut u zbirci, ovde ćete naći sijaset poznatih imena, čije ste priče već imali prilike da čitate, što po svetu sazdanom od nula i jedinica, što po zbirkama ili samostalnim knjigama. Neka od njih su: Kristijan Šarac, glavni urednik i hefe AVKF-a, Tihomir Jovanović, veteran domaće fantastike, Aleksandar Žilijak, Veronika Santo, kao i ekipa AVKF-a, Lazar Vuković, Mira Satarić, Miloš Mihailović i mnogi drugi. Jedno je sigurno – neće vam manjkati dobrog štiva.
Sledeće poglavlje „Fanfik“ nam donosi „prepričavanje“ poznatih priča iz jednog drugog ugla. Ovde imamo malo srpsko selo, koje jedino ostaje neosvojeno, a dva poznata junaka, uz pomoć domaćeg napitka… zvuči poznato? Imamo vešce sa mačevima, duhove sa sekirama i bogove iz pepela. Pet priča koje znate, a koje nikad niste čitali.
„Doprinos stranih autora“ je poglavlje koje nam donosi jednu priču, direktno iz pera američke spisateljice Malinde Lo, a AVKF zbirka je pripala čast da predstavi njenu priču „Prava ljubav“ u prevodu Verice Vinsent Kol.
Kako u ovom broju priče nisu jedino čime on obiluje, sledeće poglavlje se sastoji od 14 pesama. U ovim redovima, moći ćete da čitate sijaset pesnika, od kojih ste za neka imena već čuli, a neka su iznenađenje. Lično, nisam preterano kompetentan da pričam o poeziji, jer, ona je zaista stvar ukusa i ličnog doživljaja. Moje poimanje poezije se svodi na mizantropsko, puritanske tekstove namrštenog Nefasa iz „Kamena“, ali mogu slobodno da kažem da su se pisci jako dobro snašli u ovome i ljubitelji stihova biće više nego zadovoljni.
Kako bi svaki vid umetnosti bio ispunjen i ovekovečen kako dolikuje, deveta je prisutna u vidu kratkog stripa jednostavnog naziva „Butterfly“, Dušice Dimitrovske, gde crno beli, Zografovski stil, vodi kroz fantazmagorični san. Obzirom da pričamo o vizuelnoj umetnosti, sada bi bio dobar momenat da pomenem to da svaku priču krasi unikatna ilustracija, a za čije stvaranje su se pobrinule dve umetnice. Slavica Ilić Živković i Milijana Tadin su dali odličan, sopstveni pečat ovoj zbirci.
Za sam kraj (u jednom momentu mora doći kraj), ostavljeno je ono najbolje, a to su „Stručni tekstovi“. Studiozni, ozbiljni tekstovi, čiju sadržinu biste mogli čuti eventualno na nekoj katedri ili u odbrani master rada. Tekstovi pokrivaju obilje tema, od pisaca (Robert E. Hauard), preko samih oblika fantastike i (s)nalaženja u njenim lavirintima, pa sve do mangi i filmova.
E sada… pred ekipom AVKF-ovaca je prilično težak zadatak. Kako nadmašiti ovo i šta uraditi za sledeći broj? No, o tome će se misliti kada na to dođe red. Do tada, uživajte u pričama, imate jedno jako lepo štivo za nadolazeće hladne dane.
Autor: Milan Simić