Čarobna knjiga ne prestaje sa novim iznenađenjima. Nedavno je u okviru edicije Nova Avantura reči objavila dva izdanja fantastike, Srce tajge Alekseja Ivanova i Piranezi od Suzane Klark. Srce tajge je ranije objavio novosadski Solaris, ali je izdanje godinama bilo rasprodato i moglo se naći jedino kod polovnjaka ili na Kupindu. Za razliku od nje, Piraneziju je ovo prvo predstavljanje pred domaćom publikom i zato sam odlučio da, nakon brojnih pozitivnih komentara i nominacija za prestižne nagrade, šansu dam upravo ovom romanu.
Iznenadio sam se videvši da je ovo autorkin drugi roman. Svoj prvenac Džonatan Strejndž i gospodin Norel (Jonathan Strange and Mr. Norell) Suzana Klark je objavila 2004. godine. Počela je da ga piše još 1993. godine u pauzama i mukotrpni trud joj se isplatio jer je ova priča alternativne istorije, smeštena u Engleskoj tokom Napoleonovih ratova gde je magija prisutna, ovenčana brojnim nagradama od kojih vredi izdvojiti Hugo nagradu i Svetsku nagradu za fantastiku. Ovaj roman je kod nas objavila Narodna knjiga podelivši ga na tri dela ali za sada ne mogu da sudim o njegovom kvalitetu jer ga još nisam pročitao. U ovom tekstu ću se, dakle, baviti njenim drugim romanom Piranezi (Piranesi), objavljenim 2020. godine nakon šesnaestogodišnje spisateljske pauze.
Ono što se vidi na uvodnim stranicama je da ovo nije običan roman fantastike. Naš istoimeni junak živi u ogromnoj velelepnoj kući sa beskonačnim brojem soba, beskrajnim hodnicima i nizom velelepnih statua koje čine Kuću. Ispod kuće se nalazi okean koji vremenom poplavljuje odaje, ali naš junak, koji je posvećen izučavanju kuće, poznaje vreme kada plima nadolazi. Dva puta nedeljno se sastaje sa Drugim, jedinim prijateljem i drugim poznatim stanovnikom Kuće, sa kojim vodi beskrajne diskusije o nauci i magiji. Pored njih je prisutno i trinaest kostura za koje se veruje da pripadaju ljudima koji su živeli u Kući i kojima Piranezi prinosi darove. Ali, jednog dana jedna neočekivana poruka dovešće do sumnje da u Kući živi još neko. Pokrenuće se niz čudnovatih događaja koji će navesti našeg junaka da se zapita o samoj prirodi Kuće i o svojoj svrsi u njoj. Ovde ću se zaustaviti jer i svaki navedeni detalj može da bude potencijalni spojler.
Ko se upusti u ovu avanturu prisustvovaće nečemu zaista neobičnom. Knjiga je napisana iz prvog lica u formi dnevnika koji Piranezi vodi i u kome beleži saznanja o svetu i o svojim zapažanjima. Klarkova nas svojim prozaično laganim stilom vodi kroz radnju i nije teško pratiti razvoj i tok kao ni iznenađenja koja nas očekuju.
Pohvalio bih i njen dar da dočara mističnu atmosferu pa vam se čini da kroz Piranezijeve oči posmatrate velelepne statue i prostrane hodnike koje proučava. O znanjima koja se upijaju u komunikaciji sa Drugim ne treba da se govori jer ga vidite pred sobom.
Kada se sve pogleda i preračuna Piranezi je priča o znanju i potrazi za istim kao i način kako ono utiče na pojedinca. Naš junak kroz celu knjigu proučava mesto svog boravka i rituale koje Drugi sprovodi da bi iznenada, na sredini knjige, počeo da otkriva pravu prirodu kuće i darova koje je dobijao.
Jedinu sitnu manu bih mogao da izdvojim što bi oni dosetljiviji čitaoci vrlo lako na sredini mogli da dokuče šta će se dogoditi do kraja, ali sve jedno treba nastaviti započeto putovanje.
Ova knjiga je ovenčana nagradom za najbolju audio knjigu godine. Takođe je bila nominovana za Nebula nagradu koju je osvojila Marta Vels sa knjigom Efekat mreže. Trenutno je u užem izboru za Hugo nagradu, Svetsku nagradu fantastike za najbolji roman, Goodreads nagradu… Šta tek reći o pozitivnim kritikama koje je dobila od kritičara i koju su mnogi poredili sa trenutnom situacijom sa karantinom zbog COVID-19.
Što se mene tiče, Čarobna knjiga je odradila odličan posao što je objavila ovu knjigu. Dobili smo jednu neobičnu fantastičnu knjigu i nadam se da će postati nezaobilazni klasik. Nećete pogrešiti ako vam prvo upoznavanje sa Klarkovom bude upravo preko ove knjige.