Pirot 3

 

pirot-3„Revija“ je deo strip festivala u Pirotu koji je ove godine organizovan po osmi put, i ove godine izlazi treći put, a za naslovnicu koristi zvanični plakat festivala koji ovom prilikom crta Željko Pahek i radi to majstorski. Izdanje je nekomercijalno i deli se posetiocima i zainteresovanima.

’Zdravko Zupan ili Ko zna zašto je to dobro’ je in memorioam koji kao autor potpisuje Bojan M. Đukić. Osvrt na život legende jugoslovenskog i srpskog stripa. No, tekst u mnogome govori i o istoriji istog, što je na neki način odavanje pošte onome ko je celi svoj život posvetio istoriji našeg stripa.

’Cinema histories’ strip Željka Paheka ili najava za njega sa isečkom koji se čita kao priča. Naučno fantastični strip sa velikom dozom humora. To je svet u kom vladaju roboti, sa pogledom u prošlost kroz jedan film u bioskopu.

’Srpski strip superheroji’ je esej Pavla Zelića, autora horor romana Peščana hronika i scenariste fantazi stripa Družina Dardaneli. Piše nam o razlozima zašto je superherojski žanr uspeo da se tako primi u Americi, a kod nas nije i verovatno nikad ni neće u toj meri. A sve to kroz malo istorije istog i predstavljanje naših heroja, možemo i da se pohvalimo da smo neke i obrađivali na našem portalu, kao što su Cat Claw, Knindže i Generacija Tesla. Vrlo interesantan esej za sve koji misle da zavire malo dublje u istoriju stripa.

’Tragovi’ je strip Stevana Subića, autora Bonelijevog Adama Wilda i zaposlenika vodeće izdavačke kuće u Francuskoj Delcourt. Ovaj kratki strip je više puta nagrađivan u zemlji i inostranstvu. Priča govori o životnom ciklusu, opstanku i osećajima. Filozofska postavka i moderan crtež čine strip vrednim svih nagrada koje je dobio.

’Geri Larson i The far side  – Drugačiji pogled na svet’ tekst je Milana Jovanovića jednog od urednika izdavačke kuće Darkvud. Govori o tome zašto su kratki humoristični stripovi Gerija Larsona koji su izlazili u Politikinom zabavniku, stripovi a ne ilustracije i o njegovoj celokupnoj karijeri crtača i muzičara.

’Krv prokletih’ je strip scenariste Mišela Dufrana, poznatog po stripu Heldorado, i crtača Milana Drče koji je poznat kao deo tima koji radi na stripu Linija fronta u izdanju System Comics-a, a uz pomoć Francuske ambasade u čast stogodišnjice prvog svetskog rata. Radnja ovog kratkog stripa se dešava u vreme oktobarske revolucije i prati ruske vojnike u Francuskoj.

’Hronika Roberta E. Hauarda u stripu’ je tekst Nenada Pejčića scenariste priče u Liniji fronta o vojničkom hlebu Tainu i heroju Aleksi Zdravkoviću iz Pirota, te scenaristi stripa Srpko i sve to uz asistenciju Igora Krstića koji, kako sam kaže, crta stripove da budu poput crno belih fotografija. Govori o legendi žanra, ali u okvirima stripa i kakve nam je sve magične likove ostavio u nasleđe. Pomenuću samo Konana Simerijanca, Kralja Kula, Solomona Kejna i Crvenu Sonju.

’Baku’ strip Nenada Pejčića scenario i Igora Krstića crtež koji je osvojio prvu nagradu na prošlogodišnjem Salonu stripa u Beogradu. Priča govori o čoveku kog gutaju more i ne spava nikako sve dok ga prelepi Baku ne uspava.

Sledi nekolicina kratkih humorističnih stripova. ’Titef’ je plod mašte švajcarskog strip autora Filipa Čapuija, čiji je pseudonim Zep, a serijal gura 25 godinu. Godine 2011, u naše bioskope stigao je prvi dugometražni animirani film o Titefu, čiji je režiser i scenarista, takođe, Zep.

Veseli Četvrtak nam predstavlja strip ’Tragični fetiš’ scenarista je niko drugi do Đan Luiđi Boneli, tvorac Teksa i osnivač SBE kompanije (ime joj daje po sinu Serđu kojeg znamo kao stvaraoca Zagora i Mister Noa pisao je i bio poznatiji pod pseudonimom Nolita) koja nam je donela toliko toga dobrog. A kao crtač nastupa Vitorio Koliva autor Satanika, Kriminal-a i pokoje epizode Teksa. Pripovest je o dvojici ribara negde u vodama Fidžija i njihovom pronalasku bisera, ali pošto je ovo samo predstavljanje tj .isečak, priča će se nastaviti u nekom od redovnih izdanja.

Uzevši u obzir vrstu i svrhu publikacije možemo da pohvalimo urednika Nenada Kostića, ispunio je zadatak – publikacija promoviše strip na najbolji mogući način. No videvši ovo, tj. čitajući u više navrata sam pomislio zašto ostati na tome, zašto ne pokrenuti obimniju reviju koja će redovno da izlazi edukujući mlade i uveseljavajući već iskusne fanove.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *