Intervju sa Markom Lorensom
Kad je jedan teoretičar sa doktoratom iz matematike još daleke 2011. godine predao zapise na papiru američkoj izdavačkoj kući ,,Ejs/Vojađer”, ni slutio nije kakav će uspeh i slavu doživeti njegov prvi nacrt.
Naime, iz cipela ga je izbacila činjenica da je njegov prvi roman “Princ trnja” završio u finalu “Goodreads Choice Awards-a” takmičenju za ,,Najbolju knjigu fantastike u 2011. godini”
Zajedno sa ostalim priznanjima, usledila je zapanjujuća statistika – “Princ trnja” se penje na vrh liste najprodavanijih izdanja lanca knjižara “Barns end Noble” za 2011. godinu.
Reč je, naravno, o Marku Lorensu, koji je drage volje pristao da nam odgovori na nekoliko pitanja.
- AVKF: Odakle crpite inspiraciju?
ML: Nisam siguran da iko zna kako da odgovori na ovo pitanje. Sve što vidim, pročitam, pogledam i doživim se pomeša pa kad to ,,prizovem”, proključa na površinu.
- AVKF: Šta Vas motiviše da nastavite da pišete?
ML: Imam neobuzdanu maštu koja mora negde da se ispolji. Pisanje je najbolja metoda kojom mogu da se rešim toga svraba.
- AVKF: Da li je neka osoba, neka knjiga ili neki događaj imao neobično snažan uticaj na Vaše pisanje ?
ML: Smatram da su na mene, kao i na mnoge druge, veliki uticaj izvršile knjige koje sam čitao kao dete – Tolkinov ,,Gospodar Prstenova”, Luisova ,,Narnija”, Legvinina trilogija ,,Zemljomorje”.
- AVKF: Da li je ,,autorska blokada” nešto što vam dođe kao smetnja ? Kako se nosite sa time ?
ML: Nije. Ponekad, veoma retko, nije mi do pisanja. U tim trenucima, bacim se na nešto drugo.
- AVKF: Kad ste shvatili da se ,,rođeni” da budete pisac?
ML: Ne mislim da sam to ikada shvatio. Nikad nisam imao ambiciju da postanem pisac i nisam poslao knjigu agentu do svoje četrdesete godine. Pisanjem sam počeo da se bavim u svojim tridesetim jer sam u tome uživao, bio je to jedan hobi, pored mnogih drugih. Da nisam počeo da pišem, lako bih preusmerio maštu u druge pravce.
- AVKF: Imate li savet-dva za ,,pisce u začetku”?
ML: Pa, zavisi od toga šta smatrate ,,piscem”. Ako počnete sa pisanjem, vi ste pisac. ,,Autorom“ bi mogli da nazovemo nekoga čijih nekoliko romana je već objavljeno. Danas je lako objaviti knjigu pomoću ,,samizdata“. Međutim, teška stvar je biti ,,uspešan“ pisac koji je u mogućnosti da živi od pisanja i prodaje knjiga. Pretpostavljam da je moj savet za bilo koga da se pisanjem bave pisanja radi, da im pisanje samo bude cilj.
Pisanje treba da Vam bude uživanje. Nije mudro videti pisanje kao nešto što mora da se obavi da bi bili ,,uspešan autor“. Treba da uživate u tome što pišete i da budete srećni što pišete čak i da Vas to nikad nikuda ne odvede. Sa tim stavom postoji (mala) šansa da ćete biti u mogućnosti da tako zarađujete za život i velika šansa da ćete se zabaviti i da nećete provesti život kajući se zbog vremena utrošenog na pisanje.
- AVKF: Ako smem da pitam, postoje li neki hobiji koji vam dodatno obogaćuju život?
ML: Posedovao sam ih nekoliko – računarske igre, rolplej igre, pa čak i baštovanstvo! Sad sve vreme provodim pišući, što sam smatrao hobijem, tako da mi nije toliko zahtevno. Naravno, tu je i čitanje, iako ne stižem ni time da se bavim kao nekada. Pretpostavljam da se, kad vam jedan od hobija postane životni poziv, možete istinski nazvati srećnom osobom.
Sećanja su opasne stvari. Možete ih prevrtati i prevrtati, dok ne upoznate svaki dodir i ugao, ali i dalje će pronaći oštricu da vas poseku.
Iz njegovih usta u vaše uši, dame, gospodo, polno neutralni, zmajevi, vanzemaljci i Imperatori. Iako AVKF nije bljutavi, ružičasti lajfstajl sajt sa fotkama pudlica i mašnica (*jeza*), sam Mark Lorens je dokaz da aktivnost u kojoj pronalazite ispunjenje može da Vas kraćim putem doveze do novog odredišta. U slučaju da je novo odredište zatvor, imam da kažem dve stvari – rupa se kopa na dubini od deset metara, pa sledeći put, uz lopatu, ponesi špiritus, šibicu, i, razume se, peškir. Samo bez panike.