Poslali smo još jednu sondu u svemir. Ova je veća i ići će dalje i slaće nam veoma važne podatke i slike. Možda će baš ta da nam nađe novu nastanjivu planetu ili stupi u kontakt sa naprednom vanzemaljskom civilizacijom. Držimo palčeve. Najviše smo uložili u ovu i nazvali smo je Biserka. Sama u tolikom dubokom svemiru, punom čuda, tamne materije i zvezdane prašine, sigurno će naći nešto. Hoćemo taj duboki svemir. Šta? Plitki? To nije bitno.
Plitki svemir služi samo za satelite. To je obična polica za internet, plićak, a veliki igrači se igraju u olimpijskom bazenu. Molim? Treba nam? Treba, ali ima ko se time bavi. Iskuca pet minuta, čačne koordinate i mrdne džojstikom, boli glava što je teško. Biserka je kvalitet, njom upravljaju odlikaši. Plus, mnogi od njih su đubre i pre no što postanu škart.
Ne, ne mislim da treba da ulažemo podjednako u održavanje okoplanetarnog prostora i istraživanje dubokog svemira i pitanje ti je krajnje glupo. Da izdvajamo milijarde za svemirske đubretare? Ma daj, ionako će većina toga da padne u more ili u neku pustoš, i to potpuno besplatno. Ono što padne na čoveka, pa, jebiga. Ne možemo da lovimo svako zrnce svemirskog škarta. Je l’ znaš šta može da se desi? Da se sve to lepo skupi oko ekvatora i da Zemlja dobije prsten. To ti nije palo na pamet?
Dobro, prljavo je, ali nikom ne smeta. Problemi se rešavaju kad se dese, znaš. Ima bitnijih stvari. Mi moramo da se prezentujemo tamo gore, zato hoćemo i Biserku 2 i 3 za koju godinu, da odu u drugim pravcima. Pa kad naiđu na nekog tamo, javiće nam pre no što stignu. Onda ćemo i plitki svemir da sredimo, ako treba.
Šta? Da, ja čistim kuću samo kad mi dolaze gosti, ali to nema nikakve veze s ovim.
Autor: Sybil Míro