Poljubac oštrice Daniela Polanskog prvi je od trenutno tri romana u autorovom serijalu koji je upoznao čitaoce s glavnim likom Vardenom, bivšim ratnim herojem i agentom, koji živi u žestokom i okrutnom mestu za život, Gradu senki.
Grad senki je ružno mesto koje se nalazi u senci Rigusa, najlepšeg grada kraljevine Trinaest zemalja.
U tom gradu Varden vodi život pun kriminalnih aktivnosti, svaki dan u potrazi za novim klijentima štiteći svoju teritoriju od kriminalne konkurencije.
Jednog dana Varden će naći telo ubijenog deteta u napuštenoj ulici što će ponovno probuditi želju da se vrati na pravi put, da istraži taj užasan zločin koji će inače ostati nekažnjen kao i većina u Gradu senki.
On počinje slediti trag otkriven na telu deteta i brzo nalazi krivca kojeg će kazniti za počinjen zločin, ali nedugo nakon toga, još jedno dete će nestati…
Varden, koji još uvek ima oštar um i stare, ali još uvek uticajne prijatelje u gradu, nastavlja svoju istragu i otkriva da se zločinac koji je počinio ubistvo krije u tajanstvenoj prošlosti grada, među najvišim krugovima građana, te da mu je sve bliže…
Grad senki je vrsta romana koji se čita samo za čistu zabavu, kao neka vrsta opuštanja između zahtevnijih dela, kao sredstvo za čišćenje vašeg uma.
I kad se to tako kaže, to ne znači zapravo ništa loše, jer u njegovoj priči i likovima se može istinski uživati ako čitaoc ne očekuje neko književno remek-delo koje će citirati ili pamtiti dugo vremena.
Kao što je napisano na njegovim koricama, unutra čitaoca čekaju dileri droge, varalice, bordeli, prljava politika, korumpirani policajci i magija, zanimljiva kombinacija koja, ako izuzmemo poslednju stvar, nije nešto što se često ne nalazi u literaturi, ali i u stvarnom životu.
Na stranicama romana puno toga se događa iako je šteta što autor nije iskoristio deo (dodatnog) prostora za pružanje čitaocu dublje pozadine priče onog šta se događa u gradu i zemlji, kako je i zašto došlo do svega opisanog, a to dosta nedostaje.
Najveća mana romana zapravo je njegov književni stil, koji je nešto slabijeg kvaliteta, a čini se da je i urednik morao dosta intervenisati u originalnom radu (a možda je i do prevoda).
Nažalost, to umanjuje ukupni utisak, iako je radnja zanimljiva, a Grad senki se čini kao zgodno mesto u kojem ipak ne bismo poželeli živeti.
Takođe romanu se može zameriti slabija karakterizacija likova, s obzirom na činjenicu da glavni lik nije tako loš kako ga autor želi pokazati, kao i predvidljivost jer već u svojoj prvoj polovini roman daje jasnu sliku raspleta, no to je stvar ukusa, možda će neki čitaoci uživati u tome.