Bez želje da ikome kvarim doživljaj, mišljenja sam da fantastika (i bajke uopšteno) postoje samo po formi. Ali, u suštini, sve što se napiše je realnost, piščeva ili tuđa, samo što je propuštena kroz filter brojnih metafora. Lepše i lakše nam je ako neke ozbiljne pojave pogledamo na taj način.
Kako sama Petra kaže, ja sam „nefantastičarka” (veoma prikladan opis), i u tom duhu će ova moja recenzija i biti napisana.
Jednostavan, a moćan stil pisanja garantuje da se zbog toga dok čitate nećete ni mučiti ni zaspati. Ali, koncentraviju pojačajte na maksimum!
Prvo, radnja je kao brzi voz.
Drugo, veoma mnogo „fantastičnih” imena koje je skoro nemoguće zapamtiti.
Treće, mnogi likovi nose „maske”, dakle, ispostavi se da nisu to što jesu!
Ko voli političke trilere i porodične drame, ovde će se nauživati – sukobi, izbeglice, špijuni, tajne, zavere, zamene identiteta, zabranjena ljubav, rodbinske veze i, naravno, politika! Nijedan lik nije bez bar jedne tajne i/ili neke neobične prošlosti.
Vilenjaci i ljudi su pomešali gene kada su se vilenjačka kraljica i ljudski kralj zaljubili. Ali se naravno tako nešto nije moglo dozvoliti iz političkih interesa. Tako se ustvari u romanu prepliću ove dve vrste, i nikad do kraja niste sigurni ko pripada kojoj. Dvoje nesrećno zaljubljenih imadoše i decu i ukupno tih 6 potomaka čini stub cele priče. Ali, ovo je daleko od obične ljubavne priče, iako je to polazna tačka svih kasnijih događaja. Zapravo, suština je da je to jedna velika porodica koju je rat između vilenjaka i ljudi kako razdvojio, tako i spojio (na kraju). Kletva koju je sestra kraljice vilenjaka bacila na njenog dragog i njegove potomke je besmrtnost – i to ona, iako nama to suludo zvuči, za njih to zaista i jeste. Njena sestra pokuša da je otkloni, ali ne uspeva, kao ni barijeru (koja nastade kao granica između njih i ljudi).
Nisu vilenjaci i ljudi oduvek bili u sukobu. Nekada su zajedno živeli u Segeolu, a ljudi učili od vilenjaka, s obzirom da su imali više znanja. I to u hramu koji je početak i kraj svega – hram Maleka. Potomci ovih dveju loza (Namarin – vilenjaci i Kasner – ljudi) uspevaju da prevaziđu hiljadugodišnje ratovanje, zaboravljaju razlike i žele samo mir. Barijera je srušena, na istom mestu gde je sve i počelo – u hramu Maleka. Deca obe vrste se potpuno neopterećena prošlošću, upoznaju i igraju… Poslednjih nekoliko stranica najbolje govori koliko je mir lep i koliko su propustili što ga toliko dugo nisu imali.
Ima u njihovim odnosima mnogo toga komplikovanog, ali i prisnog – naprosto se osećaju! Ne fali poetike, a ni humor im nije stran.
Izdvojila bih nekoliko motiva:
Motiv žena: Čuli ste za onu – „pronađi ženu” koja važi za trilere? Ovde ih ne morate tražiti, same se ističu. Svaka je na nekom položaju na kome bi im mnogi muškarci zavideli – sveštenice, ratnice, zapovednice; nezavisne, preduzimljive! Čak i jedna koja je „samo” isceliteljka (Kanka joj je ime) je stavom strah i trepet svim ratnicima, koji se više plaše nje nego da umru od zadobijenih rana.
Motiv oca: Četiri sina Kasnera nisu imali dobar odnos sa svojim ocem i niko od njih ne želi da ni ličnošću ni vladavinom zaliči na njega. Takođe, braća ratnici Ramik i Rekin sa svojim ocem nemaju nikakav kontakt, jer ih on nikad nije priznao; sem što je loš otac, loš je i čovek, te je ubijen kada je otkriveno da je bio jedan od zaverenika protiv Kasnera.
Motiv Kuće Isceljenja: Neka vrsta bolnice u kojoj se leče ranjenici kada dođu sa bojišta. Ali, ironija je da je u njoj najmanje samih ranjenika, a više svih ostalih. Obaveštenja, naređenja, špijuniranja, svađe, jedno ubistvo i još koječega se tu izdešavalo. A ima tu i simbolike – isceljenje nije samo fizičko, već se može tumačiti i kao duhovno isceljenje naših napaćenih junaka; jer, oni su nepravedno nesrećni!
Motiv prestola: Ono što je ogromnoj većini neshvatljivo, našim junacima je potpuno prirodno – oni se odriču vladavine bez po muke! Ovde se ne radi o borbi za presto, već o borbi za mir! Ovo važi i za Namarine i za Kasnere – vilenjak Feorin prepušta presto svom bratu Elironu, a Telmar Kasner jednom od svojih najbližih ljudi (zapravo, u igri su otac i sin, ali nijedan od te dvojice nije lud za prestolom!). Ako mene pitate, možda je upravo ovo odsustvo želje za vladanjem možda i nešto najfantastičnije u romanu.
Zadovoljstvo i čast mi je da sam prva koja je napisala osvrt na ovaj roman! Može da se nađe u elektronskoj verziji na blogu Fantasy by Sofia, za besplatno preuzimanje. Neka ovo bude samo prvi u nizu! Iskreno se nadam da će ono uskoro dobiti i svoju papirnu verziju.
Autor: Danica Jakšić