Povratak korenima – Zvezdane staze: Izvan granica

Prva dva filma nove trilogije Zvezdanih staza su oduševile filmofile, a razočarale brojne fanove franšize. Kvalitet samih filmova je neosporan, kada se posmatraju zasebno, ali kada se ima u vidu da su deo jednog velikog univerzuma, stiče se utisak da se u njega ne uklapaju baš najbolje. Navikli smo da sjajni efekti i duge akcione scene, postanu smisao same sebi i film odvedu na neki drugu stranu, a čak i kada to nije slučaj, toliko utiču na radnju da se osnovna ideja izgubi u procesu. Pretpostavili smo da je to ono što se desilo Zvezdanim stazama – vreme je pregazilo originalne ideje i viziju Džina Rodenberija, učinilo ih potpuno neprihvatljivim novoj publici. To je moglo biti tačno, sve do premijere trećeg filma, Zvezdane staze: Izvan granica.

Film je savršeno oslikan u svom naslovu, i to ne u univerzumu u kojem se radnja dešava, nego u ovom našem. Kada neko upita za razliku između Zvezdanih staza i Zvezdanih ratova, fanovi znaju kako da odgovore. U ovom filmu je ta granica probijena, jer on može da prođe kao delo inspirisano Zvezdanim ratovima, što je bila i glavna kritika trekera na prva dva filma. Ali istovremeno, on je film Zvezdanih staza, sa temom i likovima koji ostaju dosledni svom nasleđu. Zvezdane staze (2009) i Zvezdane staze: Prema tami (2013) su filmovi inspirisani Zvezdanim stazama. Zvezdane staze: Izvan granica (2016) je film baziran na Zvezdanim stazama.

Efekti i akcione scene su tu, estetski možda čak i bolje od onih u prva dva filma. Verujem da se svako zaiteresovan za ovaj film seća prvog trejlera, te užasa koji je uspeo da probudi u malo zagrejanijim fanovima franšize, pa čak i onih koji su odobravali poslednja dva filma. Pesma (Beasty Boys – Sabotage) je upravo ono što je dalo taj utisak. Ipak, u filmu je baš ta pesma upotrebljena upravo onako kako bi je originalni Kirk upotrebio – pametno i hrabro, da u poslednji čas spasi svoj broj i svemirsku stanicu.

Drugi trejler daje približniju sliku, ali se fokusira na samog kapetana i njegov unutrašnji konflikt. Iako je isti prisutan u filmu, on nije glavna tema, već samo jedna od stavki koja nam pruža uvid u to koliko se Kirk promenio za tri godine provedene u svemiru, na Enterprajzovoj petogodišnjoj misiji. U ovom filmu, za razliku od prethodnih, kapetan je konačno sazreo i zaslužio svoju poziciju, toliko da je počeo da sumnja da li je istraživanje svemira za njega. Nije to nov momenat, i u originalnoj seriji je Kirk barem jedanput, umoran od konstantnog stresa i svoje najveće ljubavi, Enterprajza, poželeo da odustane i nađe neki mirniji život.

Centralna priča filma je onaj deo koji ga čini pravim Zvezdanim stazama. Počinje sa vanzemaljskom kapetanicom koja traži pomoć da spasi svoju posadu, nasukanu na planeti u sred magline, potpuno neistraženom delu svemira. Na putu do tamo, Enterprajz biva napadnut i uništen, a posada pokupljena od strane napadača. Ne znaju se identiteti, a ni namere negativaca, samo da su u potrazi za artefaktom datom Kirku da ga kao ambasador mira daruje jednoj od zaraćenih strana u međuplanetarnom ratu. Kirk i posada su raštrkani po planeti, pokušavajući da se izvuku iz nemoguće situacije, udruživši se sa domorocem i sređujući olupinu starog broda, odavno srušenog na planeti. Ideali i poruke originalne serije su tu, što najbolje oslikava Uhurina izjava, koja je i prikazana u trejleru: Složnost je naša snaga.

Naravno, nije sve tako savršeno. Dobri komični momenti bi često umeli da prikažu Skotija u lošijem svetlu, tako da na momente deluje budalasto. U originalnoj seriji bi ta uloga pripala Čekovu, ali nikada nije išlo tako daleko kao što je ovde učinjeno sa Skotijem, dotle da je umesto kao autoritativni lik čvrste ruke ispao kukavica. Spok i Mekoj su ovde upareni, što je svakako pozitivno, pošto je njihova međusobna dinamika davala draž originalnoj seriji, ali Spok u ovom filmu deluje još emotivnije, gotovo potpuno ličeći na čoveka, umesto na Vulkanca. Uhura i Kirk su naprotiv, zablistali u ovom filmu, odajući utisak pravih ambasadora Federacije, dajući omaž originalnim likovima. Uhura je posebno mnogo bolje odrađena nego u prva dva filma, čak i bolje nego u originalnoj seriji, jer je bez ograničenja koje su norme u šezdesetim davale ženama, a i njenoj rasi, kao i onih koje nameće ljubavni zaplet, uspela da deluje snažno i sposobno, a opet u duhu originala.

Spokovi emocionalni ispadi možda nisu verni njegovoj ličnosti koja je prikazana u originalnoj seriji, ali daleko od toga da nisu verodostojni. Njegova ljudska strana, zajedno sa gubitkom majke i čitavog Vulkana, naročito ako se uzme u obzir da su Vulkanci sposobni da osete masovne pogibije svojih sunarodnika, objašnjava nedostatak uzdržanosti u prvom filmu, a i posledične tragove iste u drugom filmu, s dodatom Kirkovom smrću. U trećem, on se suočava sa još jednom smrću, sopstvenom.

Sledeće bi se moglo smatrati spojlerom, ali je vrlo bitno naglasiti. Ambasador Spok, onaj iz budućnosti umire u ovom filmu, te njegov parnjak u alternativnom univerzumu pati za njim, preispitujući odluke o sopstvenoj budućnosti. Ovim su kreatori filma dali veliki omaž pokojnom Leonardu Nimoju, koji je glumio Spoka u originalnoj seriji. Tuga kojom su obojene scene sećanja na ambasadora Spoka je samo preslikala onu pravu koju su osetili fanovi kada je Nimoj umro. U jednoj sceni, Spok otvara kutiju sa slikom, legendarnom slikom.

Ovo je možda najvažniji razlog zbog kog preporučujem trekerima da pogledaju film, čak iako im se prethodna dva nisu svidela. Odavanje počasti Nimoju, zajedno sa svim refencama, šalama i pseudonaučnim žargonom, govori o tome da je kreativni tim slušao kritike i pokušao da se popravi. Govori o tome da im je stalo, da razumeju Zvezdane staze. Ili da su barem pokušali da ih razumeju. U svakom slučaju, Džastin Lin je uradio mnogo bolji posao od Džej-Džej Ejbramsa, iako to nismo očekivali. Hvala mu za to.