Nakon trijumfalnog prošlogodišnjeg povratka Zvezdanih ratova na bioskopska platna sa Epizodom VII: Buđenje sile, konačno nam je stigao novi film iz ove franšize koji će, za razliku od svog prethodnika, biti potpuno nova priča – u režiji Diznija a smeštena u svet koji je Džordž Lukas stvorio davne 1977. godine.
Tim povodom sam ispred redakcije otišao na premijeru filma, u Ceneplexx bioskopu tržnog centra Ušće, na kojoj sam bio u društvu sjajne ekipae iz Valinora i Kluba ljubitelja Ratova Zvezda Holokron, koji su se upriličili u odgovarajuće kostime kako bi podgrejali atmosferu na trećem spratu tržnog centra.
A nakon što se dovoljno posetilaca i mališana islikalo sa prisutnim junacima iz udaljene galaksije, došlo je vreme i za sam film Odmetnik-1: Star Wars priča.
Radnja filma
Dakle, Odmetnik-1 je efektivno drugi pasus uvodnog teksta s početka originalnog filma Zvezdani ratovi (1977) razvučen na 133 minuta. U filmu (SPOILER) špijuni Pobunjenika uspevaju da ukradu planove za najstrašnije oružje Imperije, Zvezdu smrti, oklopljenu svemirsku stanicu dovoljno moćnu da uništi celu planetu. Drugim rečima, osnovna radnja filma vam je bila poznata od kako ste znali za sebe i za fenomen poznat kao Zvezdani ratovi…
… zbog čega je ovo interesantan film gledano iz više uglova. Zapravo, imamo celu priču koja je osmišljena da bi smo došli do pomenutog drugog pasusa, što je ono glavno što smo hteli od Diznija kada je otkupio prava od Lukasa – da nam ispriča svoju priču.
Ta priča se vrti oko Džin Erso (Felisiti Džouns), koja sticajem okolnosti biva stavljena u poziciju da učestvuje u akciji krađe planova – planova čiji je tvorac njen otac Gejlin Erso (Mads Mikelson), glavni arhitekta Zvezde smrti. Ali kao što sam već rekao, krađa je ono što dolazi na kraju.
Glavna priča je ona o Pobunjenicima, o tome kakva je postala Imperija nakon pada Džedaja na kraju Osvete Sita (2005), i to je ugao iz koga do sada nismo gledali ovaj univerzum. Priča nas zapravo polako vodi kroz ono što je za običan svet pobuna protiv Imperije, i taj svet upoznajemo kroz likove sa kojima Erso ima interakciju tokom filma.
Prvi, i glavni na koga nailazi na tom svom putu je špijun Pobunjenika, Kasijan Endor (Dijego Luna), i njegov saputnik, droid K-2SO (Alen Tjudik). Kako se radnja filma razvija, upoznajemo i ostale likove, koji će na kraju biti deo tima koji će da ode u sudbonosnu misiju.
Ono što Odmetnik-1 izdvaja od drugih filmova iz franšize, pored toga što zvanično nije Epizoda, jeste njegov ton. Naime, svi dosadašnji filmovi su na prvom mestu bili avanture. Tako su nam predstavljani i tako se njihova radnja razvijala. Imali smo par ključnih junaka koji su nosili priču i radili stvari oko kojih su se zaplet i rasplet vrteli, dok je rat bio nešto što se pretežno dešavalo u pozadini.
U Odmetnik-1, rat je ono glavno što se dešava i njegov ton mnogo više odgovara starim ratnim filmovima poput Dvanaest žigosanih (1967) ili Topovi sa Navara (1961), nego tipičnoj svemirskoj operi. Radnja se dobrim delom i razvija kao u pomenutim filmovima i od početka nam je jasno da su naši junaci samo pijuni u šahovskom nadmudrivanju mnogo krupnijih igrača od njih samih.
Pored ugla Pobunjenika, imamo priliku da vidimo i kako funkcioniše Imperijalna mašinerija, u smislu vojne sile, a ne političkog pozicioniranja u senatu. Kroz tu priču nas vodi Direktor Orson Krenik (Ben Mendelson), koji je čovek zadužen da implementira projekat Zvezda smrti.
Radnja Odmetnika-1 kulminira u spektakularnoj finalnoj borbi, čiji je epilog zapravo prvi pasus teksta na početku Nove nade: Pobunjenički brodovi, napadajući iz skrivene baze, osvajaju svoju prvu pobedu protiv zle Galaktičke Imperije. Kompletna borba, koja se simultano odvija na tri fronta, traje čistih pola sata i predstavlja idealni klimaks za ceo film.
Ako ulazite u film očekujući tipičnu priču iz sveta Zvezdanih ratova, bićete zatečeni, ali će vam finalna bitka dati punu dozu gikovanja uz ovu franšizu. Bez ovog očekivanja, Odmetnik-1 ima radnju nalik kultnim ratnim filmovima, i samo će vas povući sa sobom.
Likovi koji nisu crno beli
Kao svemirska opera, Zvezdani ratovi su nam uvek prikazivali likove koji su se uklapali u stereotip dobrih i loših. U Odmetniku-1 to nije slučaj. Baš kao i u klasiku Dvanaest žigosanih, imamo likove koji moralno nisu čisti ko suza, ali ih prihvatamo kao heroje filma zato što oni prihvataju borbu za viši cilj.
Džin Erso, iako heroina filma, je dete koju je „uzgajila ulica“ i kojoj je instinkt za preživljavanje na prvom mestu. Kasijan je ratni špijun, u pravom smislu te reči, a ne svemirska verzija Džejmsa Bonda, dok je droid K-2SO reprogramirani Imperijalni bezbednjak, koji je Kasijanov telohranitelj.
Ni Gejlin Erso nije cvećka. Zapravo, u filmu je on metafora za Roberta Openhajmera, tvorca prve atomske bombe. Tu su još Su Gerera (Forest Viteker), koji vodi ekstremnu frakciju Pobunjenika i odmetli Imperijalni pilot Bodi Ruk (Riz Ahmed). Ovoj skupini netipičnih junaka se priključuju slepi sledbenik sile, Čirut Imve (Doni Jen) i njegov ćutljivi saputnik Bejz Melbas (Ven Jiang).
Istovremeno, glavni negativac filma, Krenik, je otelotvorenje ambicijom zaslepljenog manipulativnog birokrate, koji će preko tuđih leševa stići do svog cilja. Ali on nije jedini imperijalni lik iz čijeg ugla saznajemo kako ovaj konflikt stvarno izgleda. Kroz Krenikovu interakciju sa drugim pripadnicima Imperijalnog komandnog kadra vidimo postojanje različitih struja i u njihovim redovima. Ono što nam je u originalnoj trilogiji predstavljeno kao uniformisana sila zla, u ovom filmu ima mnogo više dubine.
Sve gore navedeno ne bi ni bilo moguće da pomenuti glumci, svi do jednog, nisu izneli svoje uloge onako kako je reditelj Garet Edvards to očekivao, i kako bi smo mi od njih to isto očekivali. Bez obzira koliko je njihova rola velika ili mala u kontekstu filma, svi glumci su na nivou zadatka.
Možda nam neki od njih izgledaju nedovoljno razrađeni, ali u filmu koji ima za cilj da nam ispriča širu priču od individualne, to ne predstavlja problem. Štaviše, svi likovi prolaze kroz neki vid karakterne transformacije, čak i ako se ona svodi samo na sticanje poverenja prema njima. A to je zapravo i ključna poruka filma – da uz saradnju i uzajamno poverenje možemo kao kolektiv da postignemo daleko više nego kao individue.
Od svih likova najjači utisak ostavlja droid K-2SO, koji nas sa svojim komentarima zasmejava u trenucima kada nam se čini da je situacija previše ozbiljna. Alen Tjudik je pravilnim doziranjem C-3PO, Terminatora T-800 i Marvina, paranoičnog androida, uspeo da izgradi svoj jasan identitet i ubedljivo najzabavnijeg od svih likova.
Takođe zapažen u filmu je bio i Doni Jen, čiji slepi sveštenik je lepo preuzeo ulogu Obi Vana i Jode kao moralni kompas, i vraćao nam nadu kada K-2SO nije bio tu da nas humorom trgne iz ratne stvarnosti. Dijego Luna savršeno uskače u ulogu ratnog špijuna, Felisiti Džouns zrači buntom napuštenog deteta (i ne izgovara svoje čuveno iz trejlera „ja se bunim“), Forest Bin Viteker je mesijanski vođa ekstremista, a Riz Ahmad je onaj običan čovek u službi zle Imperije koji hoće da se iskupi čineći nešto dobro (i tu je prirodniji od Džona Bojege kao Fin/FN-2187).
Omaž ratnim filmovima
Opšte je poznato da je Džordž Lukas sa Zvezdanim ratovima hteo da uradi omaž hrabrim pojedincima koji su izvojevali pobedu nad nacističkom Nemačkom, pre svih hrabrim savezničkim pilotima, što je uticalo na to kako su borbe bile osmišljene. Garet Edvards je otišao korak dalje i odlučio da uradi omaž celom žanru ratnih filmova, i da tako nedvosmisleno stavi reč „rat“ u Zvezdane ratove. Sve od palete boja, preko detalja poput prljavih Imperijalnih oklopa, pa do brzine i smera kojim film napreduje, nam non stop nameće utisak da gledamo ratni film.
Garet Edvards se dodatno potrudio da nam sa veštom upotrebom kamere i montaže u potpunosti to i dočara. Kadrovi borbe koji su mogli da se vide u trejlerima za film nisu samo puke scene sa eksplozijama i pucanjem. Stormtruperi su komotno mogli da budu zamenjeni pravim vojnicima, i Taj-Fajteri i Eks-Ving lovci sa avionima, a naš doživljaj bi ostao isti.
Vizuelna magija
Specijalni efekti, i sve ostalo vizuelno, zaslužuju posebnu pohvalu, jer su korišćeni na jako pametan način – da postignu konkretan cilj a ne zato što mogu da se koriste. Neverovatna pažnja je posvećena detaljima poput uniformi, kako Imperijalaca tako i Pobunjenika. Do tančina je rekreirane scenografija iz Nove nade, posebno baza na Javinu i kontrolni centar na Zvezdi smrti. Ovakvi detalji nas na momente prebacuju u Novu nadu, kao da gledamo sekvencu snimljenu za taj, a ne ovaj film.
Taj temeljni pristup vizuelnom aspektu filma se odnosi i na same likove. Inicijalno sporedna Mon Matma (Ženeviv Orajli, originalno Karolajn Blakiston) iz Povratka Džedaja (1983), kojoj su fanovi dali na značaju više nego što je ona imala bitnu ulogu mimo svoje scene, je tu onakva kakve je se sećamo iz originalne trilogije. Za Generala Drejvena (Alister Petri) sam siguran da se pojavljivao u nekom od original filmova, čak i ako nije. Svakako izgleda kao da pripada tamo. Najbolji primer toga dokle se išlo sa vizuelnim detaljima je pilot General Merik (Ben Danijels), koji je pustio pune, ala sedamdesete, brkove da bi tako doprineo vizuelnom utisku.
Film sam gledao u 3D, ali se pitam koliko bi Odmetnik-1 više delovao kao Nova nada da je projekcija bila 2D.
Ništa nije savršeno
Film, naravno nije savršen. Ko radi taj i greši, tako da evo najozbiljnijih primedbi na film:
- Nema uvodnog teksta, što samo po sebi ne bi smetalo da su tvorci filma odlučili da ga uopšte ne počnu nalik tipičnom filmu iz franšize Zvezdani ratovi.
- Muziku nije komponovao Džon Vilijams. Sama po sebi nije loša, ali bi Džon Vilijams to bolje uradio.
- Džejmz Erl Džouns daje glas Dart Vejderu, kao i u originalima, ali mu se po boji glasa vidi da su ga godine malo sustigle.
- Dijalog u trenucima, ali samo ako to lovite da čujete, deluje blago usiljen.
- Kompjuterska animacija je korišćena vešto, ali je malo zapala za oko u jednoj sceni gde nam je odmah jasno da se radi o kompjuterskoj animaciji, u jednoj gde izgleda dobro, ali nam je jasno da je u pitanju kompjuterska animacija, i u jednoj gde nam oči govore da je prizor stvaran, ali nam zdrav razum govori da ne može da bude.
Siguran sam da bi uz dodatna gledanja i temeljnu analizu individualnih scena našao još sitnica koje ne valjaju, ali ovo su one “najveće” primedbe na film.
Završne misli
Kada se sve sabere, Odmetnik-1 je po tonu film u rangu Imperija uzvraća udarac (1980), dopunjen mračnim elementima Osvete Sita. Drugim rečima, fantastičan je! Posebno raduje smela odluka Diznija da nam sa ovim filmom predstavi priču na način koji joj najbolje odgovara, a ne prilagođenu ciljnoj publici.
Kada smo već kod publike, franšiza Zvezdani ratovi je oduvek pogodovala školarcima. Ali pre nego što odlučite da svoje dete odvedete u bioskop, imajte u vidu da je ovo ratni film i budite načisto sa sobom kako bi ste sa sopstvenim detetom gledali neki takav film.
Bez obzira na mračni ton koji smo u toj meri granično doživeli samo u Imperija uzvraća udarac, Dizni je sa Odmetnikom-1 pokazao da zna kako da postupa sa intelektualnom svojinom koju je otkupio od Lukasa, pa čak i da je spreman da pomera granice žanra na način koji već primenjuje sa Marvel filmovima.
Možda je najpozitivniji utisak optimizam koji možemo da imamo za Epizodu VIII. Još jedan veliki uspeh filma koji se ne sme zanemariti jeste da sada Epizoda IV, tj. film koji je započeo franšizu, ima novu dimenziju i dubinu. Čak bih se usudio da kažem da sada imamo originalni kvartet, prikvale, i novu trilogiju koju Dizni snima.
Za film u kome se pojavljuje samo jedan Sit i ni jedan Džedaj, sila je baš jaka sa njim. Film će svakako da drži pažnju i onih koji nisu veliki zaluđenici za franšizom Zvezdani ratovi. A za nas koji jesmo, ideja za skoru budućnost je da spojimo Odmetnika-1 i Novu nadu u 254-o minutni film, što vam je malko duže od produžene verzije Povratka kralja (2003).
Znači, idite i uživajte u ovoj davnoj priči iz udaljene galaksije.