Jednom davno u jednom selu južno od Beograda živela je jedna obična četvoročlana porodica. Otac Marko, Majka Elirna i dva sina Nenad i Milan. Dva brata su bila veoma različita, kao ulje i voda. Milan je bio povučen, stidljiv ali veoma inteligentan dečak.Od malih nogu je bio zainteresovan za viteške priče i stripove i od 7. godine je počeo da trenira mačevanje i da čita sve vezano za viteštvo i srednji vek. Nenad je bio čista suprotnost: pakostan, nemiran, pravi vragolan. Uvek je upadao u nevolje, što stariji to je bio gori. Počeo je sa sitnicama; krao je voće iz voćnjaka komšija,gađao golubove praćkom, krao užinu od drugih i tukao se maltene svaki dan. No sve se promenilo kada je njihova mama zatrudnela po treći put i rodila im prelepu sestru Erinu.Obadvojica su je zavoleli čim su je ugledali iako se nisu trpeli i stalno se tukli i svađali, oko jedne stvari su se u potpunosti slagali; od njih se ocekuje da paze na njihovu mlađu sestru i štite je od svega.Zakleli su jedan drugome tog dana pre nego sto su legli na počinak.Nepunih 13 leta kasnije Erina je izrasla u dobrodušnu,zdravu i uvek nasmejanu devojčicu. Milan je postao pisac pišući kratke romantične romane o hrabrim vitezovima i postao je odličan mačevalac, dok je Nenad služio u vojsci .Sve je bilo spremno za Erinin rođendan,ali 5 dana pre njenog rođendana ona je misteriozno nestala.Usledio je opšti haos, tražilo je celo selo, policija sa sve helikopterom i jedini trag koji su našli su bile vlasi njene kose i nekoliko crnih guščijih pera.Psi tragači su pratili njen miris do jedne napuštene kuće ,ali to je bila slepa ulica unutra su nasli samo prašinu,slepe miševe,paučinu i jedno veliko prašnjavo ogledalo sa posrebnjenim drvenim ramom.Od Erine ni traga.Krov je jako prokišnjavao tako nisu pronašli ni otiske stopala otmičara. Prošla su dva dana i niko ništa nije pronašao.Njihova majka je pala u očaj od brige nije jela i edva i vodu da je dotakla. Trećeg dana ih nazvala baka Mirjana koja je došla sebi uprkos Alchajmerovoj bolesti i rekla Elirni da pošalje Milana i Nenada da popriča sa njima. Tako njihova mama i učini . Milan je pokupio svog brata iz kasarne i odvezli su se u starački dom.Prošlo je nekih deset godina od kada su zadnji put razgovarali sa bakom. Milan: „Pitam se zašto je baka tražila da dođemo samo nas dvojica?” Nenad: „Otkud znam , već se počela gubiti i zaboravljati još dok je Eri nosila pelene a nas dvojica išli u osmi razred. Kako god nećemo je odbiti, sada nas se barem seća a sutra će zaboraviti i svoje ime.” Ušli su kod bake koja je sedela na fotelji držeći neku prelepu kutiju od belog drveta ukrašenu slikama vila ,cveća i ptica. „Drago mi je da ste došli dečice,valjda sam odmah došla k sebi čim su mi rekli šta se desilo.Da sam barem zdrava, ali šta je tu je,da odmah pređem na stvar. Samo vas dvojica možete da pronađete i spasite vašu dragu sestru.” obratila im se baka. Dva brata pogledaju jedan drugog čudeći se, a zatim su pogledali baku koja je izgledala i zvučala mrtva ozbiljna. Otvorila je kutiju i iz nje izvadila mali srebrnkasti ključ i mač. Baka: „Ovaj mač je pripadao vašem dedi Alfonsu koji je bio pravi vitez.” Dobacila je Milanu majušni mač koji se u letu povećao na normalnu veličinu i on ga vešto uhvati za balčak kao da to radi svaki dan.Obadvojica su ostala bez teksta a baka nastavi. „Otiđite do napuštene kuće sa ogledalom gde je policija zapela u ćorsokak,kjuč otvara ogledalo koje funkcioniše kao vrata, sve će vam biti jasno kad jednom pređete. Sledite svoje srce deco i čuvajte se slugu kraljice Gruga,le.” Hteli su da je pitaju hiljadu pitanja neshvatajući šta se dešava ali baka je odjednom negde odlutala pogledom i shvatili su da ju je bolest opet oduzela i seli su nazad u kola izazvaši čudne poglede penzionera i osoblja staračkog doma pa su se brže bolje odvezli do napuštene kuće. Kuća je bila oblepljena žutom policijskom trakom ali niko je srećom nije čuvao. Milan je izvukao mač iz korica i divio se njegovom predivnom crnom sečivu i njegovih stotinu slojeva dok se presijavao na suncu . Nenad nije bio preterano oduševljen mačem već je proverio svoj službeni pištolj i ubacio metak u cev čisto reda radi. Kad su otišli do ogledala nisu očekivali da će se išta desiti ali Milan oseti blagu toplinu na svom prsluku i obadvojica primetiše da mu nešto svetli u džepu. Kad je virnuo u svoj džep svatili su da je ključ koji su dobili od bake svetleo blagom i prijatnom belom svetlošću. Izvadio ga je iz džepa i prišao ogledalu prisetivši se bakinih reči o ogledalu i tražio je ključaonicu. Nenad ga potapša po ramenu i pokaže na gornji desni ugao drvenog rama ogledala . Tamo se nalazila ključaonica koja je takođe svetlela istom blagom svetlošću kao ključ. Nenad:„Ta ključaonica malopre nije bila tamo….nista neshvatam, kako je baka izvela onaj trik sa mačem i ovo ogledalo ne može nikako da bude skriveni prolaz, nije ugrađeno u zid a gde bi vodilo? U podrum? Ova ruševina nema podrum!” Milan: „Nista ni meni nije jasno ovaj mač kao da je produžetak moje ruke , tako mi lako leži u ruci, a danas sam ga prvi put video! Kako je to moguće? Hajde da vidimo šta će se desiti.” Gurnuo je ključ u ključaonicu i okrenuo ga. Čulo se jedva čujno škljocanje nekog mehanizma i na njihovo iznenađenje, nikakva tajna vrata se nisu otvorila već je odraz njih i oronule sobe počeo da bledi i umesto njih su ugledali neku prostoriju sa nekoliko ogledala i jednom belom stolicom za ljuljanje na kojoj je sedelo nekakvo čupavo stvorenje šiljatih ušiju koje je nosilo bronzani oklop sa grbom u obliku ogledala tiho dremajući, držeći jednostavno belo koplje sa gvozdenim vrhom sa malim samostrelom okacenim na leđa. Stvorenje je imalo njušku nalik svinji ali lice nalik čoveku i Nenad ga probudi uhvativši ga za ruku kojom drži koplje, istovremeno uperivši svoj pištolj u njega. Stvor umorno otvori oči i odmah se uplaši kad ugleda njih dvoje te uplašeno reče;„Ko ste vi?! Kako ste….ušli ovamo ? O ne, prošli ste kroz ogledalo vrata bez dozvole njenog visočanstva!? Predajte se odmah ili ću…” Nenad ga prekine istrgnuvši mu koplje iz ruke i uhvativši ga za ruke i podigne ga bez muke preteći mu uperi mu pištolj u lice te reče: „Hej ti mali buđavi kepecu, gde je naša sestra ? Govori ili ćes upoznati moju dugu devetku! Gde je ona?!” „Ja nemam….pojma o kome pričate ! Ko ili šta je duga devetka? Molim vas ako se odmah vratite odakle ste došli praviću se kao da se ništa nije desilo, nego da se predstavim, ja sam Dargo gnom čuvar ogledala-vrata. Ja nikoga nisam video kako prolazi kroz ovo ogledalo a radim tu već šest meseci, možda Razdi zna on radi poslepodnevnu smenu i ako…..ček taj mač kod vašeg saputnika….nemoguće, jel Ostrica Severa? Niko nije video taj mač već 70 godina možete li ga izvući iz korica…molim vas lepo?” Milan izvuče mač njegovog dede napola iz korica i primeti da Dargo gleda u njega i u mač ko da je video duha. Dargo: „Vi ….ste potomci Ser Alfonsa prvog mača pokojnog kralja Eldarga Prvog koji spasio princezu Miranu od gneva kraljice Gurga,le i njenih slugu….morate poći samnom vas dvojica i to smesta! Rekli ste da trazite vašu sestru?” Milan: „Čekaj, pomoći ćeš nam? Tek tako jer imam ovaj mač?” Dargo;„Ne bilo koji mač, Oštricu Severa, iskovali su je moji preci pre 600 godina od zvezde koja je pala na zemlju samo neko čijim venama teče krv ser Alfonsa moze da izvuče Oštricu i barata njome. Prorocanstvo se ispunjuje! O bogovi Crvene šume, moj deda će se tako obradovati kad vas vidi čekao je ovaj trenutak….pa od dana kada je pogubljen kralj Eldarg….pođite zamnom, samo prvo da predam dužnost nekome drugom, znate papirologija itd to će potrajati minut dva, sačekajte me ovde.” Nenad:„Još uvek mi nisi odgovorio patu….Dargo, gde je naša sestra?” Dargo:„Pre vas niko drugi nije prošao ,već sam vam rekao….ček da li je oteta ili je tek tako nestala?” Nenad:„Niko ne zna tačno samo su pronađena guščja pera i par jedva vidljivih tragova u blatu, skoro izbrisanih kišom.” Dargo:„O mislim da znam gde bi mogla biti ako nije prošla kroz ovo ogledalo-vrata mora da su je Gurga,lini lični gardisti odveli …to objašnjava crna guščja pera….što znači da je u Plavom Zamku….o ne sigurno želi….kolko ima godina vaša sestra?” Nenad:„Za mesec dana će napuniti 13 kakve to veze ima?” Dargo:„Bojim se da će je Gurga,la udati za nekog od svojih vernih lordova i tako će imati pristup svoj moći i bogastvu vaše loze.” Nenad:„Molim?!! Udati je ? Ona je tek ušla u pubertet!! To je to! Pokaži mi gde je taj prokleti zamak da izvučem Eri odatle! Govori gde je zamak?!” Dargo:„Nemožete tek tako ući u Plavi Zamak! Saslušajte me trebaće vam pomoć ,ima dosta meštana koji bi se rado otarasili Gurga,le ali ima ona dosta vernih podanika,slugu i uhoda moramo biti pažljivi, zato me sačekajte ovde odmah se vraćam, ako nešto krene naopako uvek se možete vratiti nazad u vaš svet.” Milan:„Ček malo mi nismo na Zemlji sada?” Dargo:„Zar ne znate čemu služe ogledala-vrata? Oni su prolazi između svetova…kako ste uopšte shvatili da otvorite ova?” Nenad: „Baka nam je rekla samo što je ona bolesna….ajde briši sada i bolje bi ti bilo da se vratiš jer ne odlazimo odavde bez naše sestre.” Dargo je naslonio svoje koplje na zid i izašao na mala vrata koliko su mogli videti bila su jedva metar visoka. Dargo je bio za dva palca niži i kad je izlazio na momenat su ugledali stazu od belog kamena i prelepu baštu sa stotinama divnih cvetova. Dargo se vratio posle nekih sat vremena. Dargo:„Žao mi je što ste ovoliko čekali, prokleta papirologija,ali saznao sam važne informacije što se vaše sestre tiče…bojim se da vesti nisu dobre.” Nenad:„Ako joj fali i dlaka sa glave…” Dargo:„Dobro je, ne fali joj ništa ali Gurga,la će je udati za nekog debelog ministra…sutra .” Milan:„O bože ! Nenade moramo se vratiti nazad i….” Nenad:„I šta? tražiti pomoć? Strpaće nas u ludaru, moramo ovo rešiti ti i ja ma kolko suludo to zvučalo, zar ne shvataš baka je bila upravu.“ Milan:„U redu. Dargo spominjao si neke koji će nam pomoći, znaš li gde su?“ Dargo:„Reč je većinom o članovima moje porodice,ali i drugi gnomi su na našoj strani, hajte za mnom, što se pre sastanemo sa njima to bolje. Poslao sam im poruku sovom pismonošom tako da će nas očekivati.” Već je zalazilo sunce su kad su došli do Dagonove kuće i sastali se sa njegovom porodicom. Svi su bili za to da se ušunjaju u zamak još večeras da spasu princezu pod okriljem noći. Dok su pripremali oružje; koplja, samostrele, sekire, buzdovane Milan je primetio neki zaključan kovčeg i iz znatizelje upitao šta se nalazi unutra. Gnomi su mu rekli da nemaju pojma šta je, samo da je u pitanju nekakvo oružje koje je sa sobom imao neki čudan vojnik koji je spasao život Dargovom dedi pre 70 godina kad su ga napali goblini ubivši trojicu i ranivši i oteravši ostale. Vojnik je umro od otrovne goblinske strele. Kad su otvorili kovčeg oba brata su prepoznala oružje. U pitanju je puškomitraljez Levis i dva puna okvira u obliku doboša. Oba brata su obukli tunike ,verižnjače i šlemove, doduše Nenad je umotao Levis krpama da se ne vidi šta je i tako opremljeni ušunjali su se u Plavi Zamak. Zatekli su kraljicu Gurga,lu kako večera prepelice, čaj i slane biskvite ali ono što ih je iznenadilo je to da je ona jedna guska koja govori ali visoka oko dva metra dok su njeni gardisti gusani bili jos viši i izgledali su zastrašujuće u svom crnom oklopu. Dargoa su pogodili strelicom u stomak i tada je zavladao haos jedine reći izgovorene pre nego što je sve otišlo dođavola bile su reči kraljice-guske: „Šta kog đa…pobite uljeze!Smesta!!” Nenad je šutnuo u stomak gusana koji se zaleteo na njega bojnom sekirom, oborivši ga na zemlju, skinuo Levis sa leđa usput ubivši gusana na zemlji hicem u glavu. Zatim je otvorio vatru na ostale ubivši trojicu smesta. Milan je sekao gusane kao da pleše između njih, a dedin mač je sekao kroz njihov oklop kao kroz karton. Gurga,la je zgrabila svoj magični štap i pokušala spržiti munjom dvojicu braće, ali Milan vešto izbegne munju i jednim spretnim pokretom joj odseče ruku zajedno sa čarobnim štapom a Nenad je dokusuri sa desetak metaka iz Levisa. Nakon što je kraljica pala preostali gusani su se predali i pobacali svoje oružje. Dva brata su pretražila zamak i pronašli Erinu zaključanu u sobi u najvišoj kuli zamka, čim ih je ugledala potrčala im je u zagrljaj jecajući. Njih troje su se vratili nazad kući kroz ogledalo-vrata I Erina se vratila kad je odrasla da vlada kao zakonita naslednica Eldarga Prvog a njena braća su postali njeni najbolji savetnici i živeli su srećno do kraja života.
Autor: Crvenkapa