Kratki triptih idiokratije – Kristijan Šarac

Kategorija:

Opis

Nesvakidašnji, neočekivani, samosvojni glas koji, ne bežeći od provokacije ali i razigranog ludizma, otvara sasvim drugačije vizije i vizure večnih tema.

U tri, prostorno/vremenski kratka a značenjski obimna i složena fragmenta-fraktala, poigravajući se terminologijom, kao i samim jezikom kao sredstvom, pisac istražuje bespuća ličnih nesanica i depresija, te sveopšteg Raja i sveprisutnog Pakla, nadanja i zablude Stvaranja Svetova i Literature.

Na krilima vetrova Nadrealizma, Neoavangarde i Signalizma, Šarac, preko žanrovskih kanona, hrli u srce Univerzuma omni-nad(ne)znanja.

Ilija Bakić

 

Neobična novela Kristijana Šarca čita se u jednom dahu, ne zbog njene kratkoće već zbog neobičnosti atipične za srpsku književnost. Autor unekoliko parodira klasičan naučni diskurs, da bi istovremeno išao putem introspekcije i refleksivnog naboja koji ovo njegovo prozno ostvarenje približava prostoru eseja. Najzad, ako umetnost treba da iznenadi a ne da potvrdi čitalačka očekivanja, onda je Kristijan Šarac u svom Kratkom triptihu idiokratije efektno uspeo u tome.

Sava Damjanov

 

Svaki čitalac će ovu minijaturnu knjigu drugačije shvatiti. Za ovog prikazivača je najzanimljivije bilo praćenje jedne linije pripovesti u triptihu: toka svesti uma koji se upinje da sebe definiše i koji prelazi od bitke sa materijom preko individuacije do stvoriteljske tačke. Pri tom um ne koristi samo prirodni jezik pojedinca ili čovečanstva, već za alat uzima najdetaljniju rečničku apstrakciju, što je pokušaj stvaranja veštačke inteligencije.

Taj rečnik u početku deluje mehanički, kroz zastrašujuću hladnoću naučno-ideološke terminologije, dok ne shvatite težnju Šarčevog narativa koja ujedinjuje kognitivnu naučnu fantastiku sa kosmološkom, idejno ne mnogo daleko od Olafa Stejpldona. I kao dodatak, shvatate da je ovo interaktivna knjiga – jer ćete na drugi način pročitati i razumevati mnoge rečenice pre i posle saznavanja značenja nekih retkih reči, na kojima će i leksikografi zastajati, tražeći ključ.

Iz prikaza: Um koji sebe definiše

Zoran Stefanović